НАСЛОВНА » Друштво, Инославни, СПЦ, ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ » Хрватски бискупи патријарху Иринеју поручили да су њихова црква и Хрватска у свему чисте пред Србима
Хрватски бискупи патријарху Иринеју поручили да су њихова црква и Хрватска у свему чисте пред Србима

Хрватски бискупи патријарху Иринеју поручили да су њихова црква и Хрватска у свему чисте пред Србима

Чланови Хрватске бискупске конференције (ХБК) упутили су патријарху српском Иринеју писмо због, како су образложили, учесталих прекора великодостојника СПЦ на рачун Католичке цркве и бискупа у Хрватској, желећи да „добронамјерно и с поштовањем” изнесу свој став о томе.

Писмо на осам страница упућено поглавару СПЦ јуче је у целости објављено на сајту ХБК, а датирано је на 18. децембар 2018. године.

Хрватски бискупи сматрају да поједине изјаве српског патријарха не доприносе помирењу, већ уливају страх, као и да нема саосећања за жртве са хрватске стране и игнорише независност хрватске државе.

На прве две странице писма цитирају се изјаве патријарха Иринеја изговорене у различитим приликама: да Католичка црква у Хрватској ћути на немиле догађаје, да СПЦ до сада није чула од њих извињење и речи кајања поводом страдања српског народа у 20. веку, да је Католичка црква могла да онемогући „Олују”…

Такође, 19 потписника писма поглавару СПЦ реаговало је и на став патријарха Иринеја да СПЦ има боље односе са Светом столицом него са хрватским бискупима, као и да „српски православни епископи више држе до ауторитета римског бискупа него поједини хрватски католички бискупи”.

„Сматрамо необичним да поглавар једне православне помјесне цркве јавно супротставља бискупе Католичке цркве у Хрватској папи Фрањи, упућује им пријекоре и приписује злочине цијелој тој цркви и цијелом хрватском народу.”

У писму се напомиње да изјаве попут оних које су цитиране не доприносе решавању спорних питања, изазивају отпоре у хрватском друштву према српском патријарху, СПЦ и српским грађанима у Хрватској, као и да подстичу мржњу.

„Наступи који не показују никакво саосјећање за жртве и страдалнике узроковане од српске стране нарочито тешко погађају оне хрватске људе који су за вријеме недавног Домовинског рата били истјерани из својих домова на подручју тзв. Републике Српске Крајине, Босне и Херцеговине, најзад из бањалучког краја, гдје није било рата, а убијена су тројица свештеника”, пишу чланови ХБК.

У наставку се наводи оно што је оцењено као прећутано: да је у Хрватској 1992. било око 800.000 избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине, СР Југославије, да су већини попаљене куће, бројна родбина поубијана, а многи отерани у српске логоре, као и да је страдало 15.007 особа.

„Посебну тежину има изјава Ваше светости да је недавни рат могла да спријечи Католичка црква у Хрватској. Није она имала никаквог утицаја на српског предсједника Слободана Милошевића, на Југославенску народну армију, на паравојне формације из Србије, ни на друге који су покренули и водили рат на хрватском тлу. Наше заузимање за мирно рјешавање проблема код њих није имало никаквог одјека”, истиче се у писму.

За разлику од ове „мировне иницијативе” хрватских бискупа, српска држава и СПЦ, како се наводи, заступале су став да Срби не могу да живе с Хрватима у самосталној хрватској држави. Као потпора тих речи, цитира се претходни поглавар СПЦ патријарх Павле, док се садашњи патријарх Иринеј оптужује да прећуткује хрватску државу, па се у писаним порукама верницима готово редовно не наводи држава у којој они живе, него Далмација, Славонија, Лика.

У различитим приликама, подсећа се, бискупи су се залагали за право Хрвата на слободну државу, али и за право свих њених грађана, „најпосле Срба”, да у њој живе властити национални, културни и верски идентитет.

„Хрватски бискупи су након легалне и међународно признате војно-редарствене акције ’Олуја’ упозоравали на недопустивост убистава, пљачки и паљења кућа српских избјеглица, те су се заузимали за њихов повратак… Између осталог, бискупи су интервенирали код хрватских власти да се епископи СПЦ који су на почетку рата отишли из Хрватске врате у своја сједишта.”

Подсећа се и да се 1995. ХБК на дан почетка операције „Бљесак” огласила поводом педесетогодишњице завршетка Другог светског рата, па се осврнула и на „тренутне ратне невоље” и изразила жаљење према свакој жртви у Јасеновцу, као и према Србима страдалим у рату 1991–1995, у којем су „према посљедњим статистикама страдале 7.204 особе, већином припадници српских војних формација”.

Хрватски бискупи, како се наводи, залажу се за постизање трајног мира и помирења, па тако „сваке године у јасеновачкој католичкој жупној цркви славе с бројним вјерницима Дан обнове чишћења памћења и спомена мученика, када се у својој молитви, кајању и праштању спомињу недужних жртава било које националне и вјерске припадности, убијених под било којом заставом, од жртава јасеновачког логора и блајбуршког крижног пута до жртава Домовинског рата, како на хрватској, тако и на српској страни”.

Залажући се за достојанствен разговор и избегавање полемике преко медија, хрватски бискупи су на крају писма навели и да има једна изјава патријарха Иринеја која их охрабрује: она у којој поглавар СПЦ наводи да упирање прстом према суседу не доноси никоме ништа добро.

 

Извор: Факти

9 коментар(а)

  1. Док год је света и века биће жигосани Јасеновцем, Старом Градишком, Ђаковоб, Пагом, Јадовном, Пребиловцима… Нека је тим бискупима и Хрватима који се нису покајала за злочине у 1. св. рату, 2. св. рату и 90-тих година, нека је Бог у помоћи.

  2. „Bog sa nama pravoslavnima ima problema jer mislimo da smo upravu i sve osuđujemo“Pajsije svetogorac

  3. To je ping-pong diplomacija.Čas sastanci puni ljubavi,čas prepiske ove ili one vrste i tako vrtenje u krug.Tobože ista Crkva,dva plućna krila,te nas nešto malo razdvaja,te ovo te ono….Tu nema ni sreće,ni mira,ni ljubavi,ni zajedništva,ni milosrđa.Puvanje u dva „duhovna roga“,s različitom muzikom….Mislim da nema dvije istine,dvije Crkve.Ili je u pravoslavlju sva punoća istine ili možda nije?Molim teologe s najvećim školama,a i neznalice koji prevrću po uličnim kantama da mi daju odgovor….

  4. Slava Bogu, u pravoslavlju je punina Istine, a u Evanđelju je odgovor na pitanja kako razriješiti ovakve i slične situacije, bez ping-ponga…
    Već će se oni dogovoriti, s pomoću Božjom i korak po korak rješavati.

    Najbolje je kad ljudi ispovijedaju vlastite grijehe. Nadam se samo da će narod uspijevati ostati hladne glave da se rješavaju stvari na jevanđeljski način. Samo da ne bude više puškaranja i zla. Iza zla uvijek stoji lukavi tj. zli…

    „I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.“ (Jov 8,32) i
    „Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božiji nazvati. “ (Mt 5,9)

  5. Pomaže Bog.

    Da samo jednu još sitnicu primijetim. Napisano je da su u pismu biskupi napisali „најпосле Срба“. Međutim, napisali su „napose“. Ima razlike u značenju. U hrv. jeziku „napose“ ne znači najzadnje ili zadnje, da je netko zadnji, nego: posebno, posebice, osobito. Znači „osobito Srba“.

    A takvih jezičnih i kulturoloških međusobnih razlika i krivih interpretacija i međusobnih tumačenja (čitaj: gluhih telefona), ima inače između zapada i istoka XY, ako ne i Z… i obratno, naravno.

    Treba kulturološki prevoditelj i duhovni prevoditelj (ni prijevodi Biblije nisu jednaki, samo kao jedan primjer)
    Između ostaloga i zbog toga što nema tumača, događaju se situacije da jedni misle da su nešto jasno rekli, a drugi misle da su jasno protumačili, i obratno.

    Nisu bez veze npr. u međudržavnim odnosima određeni protokoli. Dva sela koje brdo dijeli, pa svako može imati svoj govor i običaje (a ponekad i međusobne tenzije i razmirice), a kamo li neće dva naroda i dvije Crkva na razmeđu dvaju svjetova… A na raskršću i đavao čuči i igra se semaforom.

    Najbolje se pripremati postom, molitvom, valjanim tumačenjem, protokolima, a prije svega Istinom.

    Zatim, episkopi SPC odgovorili su da će se i oni očitovati javno, jer je prekršen protokol i nije zatražena suglasnost adresata za objavljivenja ovoga pisma.
    I očito postoji nerazumijevanje, tj. nerazmišljanje od strane biskupa u svezi razlike u kalendarima itd. Nakupi se dosta toga…

    Ne znam smiju li se ikada čuti telefonski u međuvremenu nekada itd.

    Svako dobro od Gospoda biskupima i episkopima. Neka razgovaraju samo u miru, a doći će do poznanja istine i poznanja gdje je punina Istine prije ili kasnije. Prvih 2000 godina je najteže…

    ICXC+NIKA

  6. Da se nadovežem na prethodna dva komentara.Jako učeno,smireno,dobronamjerno,s puno ljubavi i nade.Međutim ,pogledajmo posljednji tragični vijek,klaonica,krvoproliće,da ne nabrajam,kao i opomenu i proroštva o izopačenju već palog čovjeka,u svim sferama života porodičnog,društvenog,političkog itd.Danas gledam na HTV jednu ekumensku emisiji gdje su gosti bili imam,rabin,kršćani u kojoj govore da mase ne treba opterećivati/čitaj neuki narod/ dogmatskim razlikama,da je to sfera teologije,koja pripada uskom krugu ljudi.Ti ljudi jednostavno drže fige u džepu i lažu i ne čine dobro,jer se ljudi MORAJU upoznavati i kroz razlike.Paradoks je da su te teme tabu,one izazivaju strah i odbojnost,upravo i zbog neznanja,za što snose krivnju i episkopi i biskupi.Jedinstvo u istini ili ima stotinu istina?Naravno,pojedinac mora i treba živjeti vrlinskim životom i po evangeliju,što se podrazumijeva…Budimo realni hramovi su nam prazni,kršćanstvo je u krizi……stanje je zabrinjavajuće!

  7. Ранђел

    @D
    Нит` си вино, нит` си вода.

  8. У њиховом национал-швоинизмз, илити мржљи и убијању невиних људи, нема Христа. Усташе се никада неће да покају за своје паклено дело убијања Срба и српске деце и трудница, за прогон Срба са њихових вековних територија. Њихова црква је сатанска синагога. Државу су добили сагињући се пред неоколонијалистима 20-ог века. О каквом помирењу се уопште овде говори!? Кад ћемо ми, Срби, да се узмемо у памет и да их прогласимо нашим највећим непријатељима и да сходно томе и поступамо!? Нама не треба њихово покајање. А још мање нам треба сарадња са нашим убицама. Те приче су и даље исфорсиране дејством мрачних сила новог светског поретка. Треба о њима и не причати. Деца непомјаника у Србији не треба да се помињу. Доста са српском раслабљеношћу. Нада наша је у Бога Сваота, а не у наше кољаче и убице! Господ нека им суди за паклена дела њихова, а нама Србима да подари брз опоравак од злочина које нам отпадници од Христа учинише!

  9. Христос посреди нас!
    Опростите унапред на неким непримереним примедбама, али морам да скренем пажњу на нешто.
    У србским земљама (Лика, Далмација…) важи изрека:,,Не вјеруј Латину ни када ти дарове носи.“
    – Мислим да је тиме све речено.
    Било каква даљња расправа са јеретицима је ниво ,,бацања бисерја пред свиње“.
    Тај ,,дијалог“ би требао да се сведе на: ипсоведање вере и позивање на преумљење и питање: хоћете/нећете? Нећете? Ајд’ здраво. И нема више маштања, икономије и губљења времена.
    Знате ли да су се најгрђа страдања Србља деведесетих дешавала непосредно после или у време тих неких контаката, разговора и издавања којекаквих грамата, саопштења и шта ти ја знам чега.
    Лично сматрам да је чланство СПЦ у свестком савезу цркава проблематично и да наша црква нема ту шта да тражи. Али ту је Синод наше цркве, ту су наши мудри пастири, па ћемо видети…
    Православни су своје рекли и треба да јачају своје народе и међусобно заједништво.
    Треба да се посвете уцрковљавању својих народа, да се ради на спасењу људи.
    Садржај писма је лукав, подмукао и безобразан. Покајања нема, само траже своје, као одувек и тако ће и да остане.
    Какви ,,културолошки преводиоци“, какви бакрачи? Вук длаку мења, али ћуд…
    Као Хришћанин не мрзим никога и немам ништа против Хрвата, док они себе јасно опредељују из дана у дан… сумњам да ће икада да преуме и да се као нација(која нација??? Ми им извојевали државу,а онај несретник регент А. им поклонио све на тацни.) покају за све што су нам направили.
    Молим оне који би да коментаришу да међу њима има добрих људи да не троше време.
    Лично знам неколико дивних особа, Хрвата, које су биле у страшној ситуацији када се све дешавало и које су рекле да никада неће моћи довољно да нам се извину, али су ти људи били црне овце у својим породицама. И? Шта се десило због тих добрих људи? Клање се наставило.
    Ствар је јасна. Никада заборавити, не опростити док не преуме и док се не покају (зна се како то треба да се покаже и манифестује), што се вероватно до Судњег Дана неће десити.
    И, на крају, само да замолим Србе, Православне, да користе азбуку. Да пишу ћирилицом.
    Праштајте браћо и сестре и свако добро од Господа.
    Игор

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *