Duhovni blud

Pitanje:
Oče Srbo, Blagoslovite! U jednom od Vaših odgovora rekoste da je duhovni blud opasniji od telesnog. Molim Vas da mi pobliže odredite šta je to u stvari duhovni blud i kako se očituje. Hvala najlepše. Svako dobro od Gospoda Vam želi,
Aleksandra


Odgovor:
Draga Aleksandra, U principu, blud je greh protivu ljubavi. To je predavanje strastima, bestidnost i neosetljivost prema skupocenim vrednostima, nasuprot čuvanja duhovne čednosti i onoga što je najintimnije i najosetljivije u duši.
Duhovni blud se obično naziva kada naša mašta i naše misli budu zavedene privlačnostima nehrišćanskih ideja, kada naš um dobrovoljno pristane da se naslađuje zavodljivim, nepobožnim i štetnim razmišljanjima i maštanjima. Sve to deluje protivu naše duhovne čistote, otupljuje naš duhovni pogled i ukus, naš osećaj za pravo, realno, čisto i istinito, slabi našu volju i pobožnost. Duhovni blud stoji nasuprot duhovnoj čednosti. Još su proroci u Starom Zavetu čitav izabrani jevrejski narod nazivali bludnicom, kada je taj narod ostavljao Boga i klanjao se idolima. A možda je u Svetom Pismu najjasnije o tome izrečen sud u Otkrovenju Jovanovom, gde se govori o „bludnici koja sedi nad vodama mnogim” (Otkr. 17, 1.) Vode, „to su narodi i gomile (tzv. multikulturne sredine i grupe – moja primedba) , plemena i jezici” (Otkr. 17, 15.) „I na čelu njezinom napisano ime – tajna: Vavilon veliki, mati bludnica i gnusoba zemaljskih.” (Otkr. 17, 5.) Blud, gnusoba, prljavština, mađija, opčinjenost, iskorišćavanje, prevara… sve to ide zajedno i sve su to duhovne kategorije – tragedije duha i ljudske duše. Zato prorok Jeremija jadikuje: „O da mi je… da ostavim narod svoj i otidem od njih, jer su svi preljubočinci, zbor nevernički! ” (Jer. 9, 2.) Kada svoju ljubav, koja pripada Bogu, poklanjamo ovome svetu koji u zlu leži, apostol Jakov vapije: „Preljubnici i preljubnice! Ne znate li da je prijateljstvo prema svetu neprijateljstvo prema Bogu? Jer koji hoće svetu prijatelj da bude, neprijatelj Božiji postaje! ” (Jak. 4, 4.) Apostol Petar savetuje da se čuvamo zavodljivih i lažnih učitelja, i kaže: „Oči su im pune preljube i neprestanoga greha, prelašćuju neutvrđene duše, imaju srce izvežbano u lakomstvu. Deca prokletstva! ” (2. Petr. 2, 14.) Duhovni blud dakle, vodi u prokletstvo, jer, kako i sam Hristos kaže: „iznutra, iz srca ljudskoga, izlaze zle pomisli, preljube, blud, ubistva…” (Mk. 7, 21.) Pogledaj i veoma koristan članak o duhovnoj čednosti i čistoti na: http: //www.kosovo.net/cednost.pdf
Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *