Dostojnost i nedostojnost

Pitanje:
Pomoz Bog! Imam toliko toga za reći. Pokušaću da ne budem opširna. Odrasla sam u potpunoj odvojenosti od Boga, u Hrvatskoj. U crkvu sam išla samo „turistički“ na moru kad me majka vodila (većinom u katoličke hramove) . Do desete godine nisam ni znala da pripadam srpskom narodu a pogotovo ne koje sam vjere. Majka me jeste krstila nedugo po rođenju. Tajno. Crkva i duhovno su me oduvijek privlačili. Mada nisam imala pojma ni o čemu. U poslijednje vrijeme mnogo vremena posvećujem duhovnim stvarima, slušam predavanja kreacionista, čitam bibliju, tekstove sa Svetosavlja, počela sam da se molim, razmišljam konstantno o svojim bivšim i sadašnjim potezima, greškama, grijehovima. Sramota me reći da ne prisustvujem liturgijama, postila sam ali se nisam nikad ispovjedala. Kod mene je sve još u povoju. Želim da se duhovno razvijam, učim i nadograđujem jer mi je sve to blisko i potrebno. Kako reče jedna Snežana koja Vam se obraćala, imam strah da li ću zaslužiti Carstvo nebesko. I tako, pitam se često da li sam dostojna moliti se Bogu za sebe, moju porodicu i naše nasušne potrebe. Da li sam dovoljno iskrena u molitvama, da li tražim previše, tražim li prave stvari, da li sam samo bezvrijedni materijalista? Da li sam uporna po pitanju pravih vrijednosti? Što više saznajem tako mi moja duhovnost izgleda sve daljom i nedostižnijom, a ja manje dostojnom ispunjenja svojih molitvi. Mislim da s mnogo ozbiljnosti, iskrenosti i vjere pristupam Božjim stvarima. A što ako nije tako? Potrebno mi je ohrabrenje i Vaše mišljenje… A opet pretpostavljam da mi najpotrebnija kritika i ukor. Unaprijed hvala
Dijana


Odgovor:
Draga Dijana, Samo nastavi hrabro tim putem i ne boj se. Kada čovek pođe prema Bogu, onda jače oseti Božiju ljubav, ali i svoju nedostojnost. Gospod mu pomaže, ali se njegov neprijatelj trudi da čoveka zbuni i omete u tome, da ga skrene sa tog puta raznim pomislima i predlozima, sumnjama i nedoumicama. Ono što iz početka zbunjuje čoveka i što mu je veoma teško da razazna, jeste da nije svaka pomisao koja mu padne na pamet, njegovo delo i njegova svojina. Neprijatelj čoveka, demon, koristi se raznim trikovima da nam ubacuje pomisli i sumnje. Zato ne treba obraćati suviše pažnje na pomisli, već treba sistematski ići tim putem i rezultati neće izostati. Jer, gospod svakoga od nas voli kao svoje dete po usinovljenju, i svakoga od nas zove: „Dođite, okusite i vidite! “ Uverite se sami. „Ko hoće, neka uzme krst svoj i pođe zamnom! “ U svakom slučaju, Gospod je nas stvorio kao slobodna bića. Sloboda se sastoji u tome da možemo da biramo ovo ili ono, da našu volju niko ne može prisiliti, pa ni svi đavoli ni svi anđeli zajedno.
A što se tiče dostojnosti i nedostojnosti, mi imamo poziv da budemo deca Božija. A koji roditelj želi zlo svojoj deci? I kada mi, budući zli i pokvareni, umemo da dajemo dobre poklone i darove svojoj deci, a koliko više će Gospod to učiniti ako se prema Njemu postavimo sinovski, a ne sudijski? Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *