Dilema

Pitanje:
Pomaže Bog, Imam jednu dilemu i ne znam kako da je rešim. Treba da se venčam sa mnogo dobrim čovekom sa kojim čekam dete. On je razveden (nije bio u crkvenom braku) . Vernik je postao tek kada smo počeli da se zabavljamo. Kao mlad je otišao u inostranstvo i kaže da ga niko nije učio da se krsti, da posti, da ide u Crkvu. Božijom milošću, malo po malo sa mnom je počeo da se moli, da posti, da se ispoveda, pričešćuje, slavi Slavu i ako Bog dragi da, trebalo da se venčamo u Crkvi kad prođe Božićni post. Ono što me malo tišti su njegova deca rođena u Holandiji. Bivša žena mu je Srpkinja, ali je tamo postala prava Holanđanka i decu tako usmerava. Deca misle da su mali Holanđani, ne umeju srpski, ne znaju ko su im preci i da im je vera Pravoslavna. Misle da je njihova vera protestantska. On nema kontakt sa decom, jer je bivša žena tako htela. Napunila je deci glavu i zato ne žele da ga čuju. Ona godinama ide kod vračara, baca mađije, druži se sa sektašima. Rekla sam budućem suprugu da se brinem za njihovu decu, da ne nastradaju zbog greha roditelja. On na to kaže: „Šta ja tu mogu, daleko sam od njih, žive sa majkom, a ja nemam nikakva prava“. Ne znam oče, da li da uzmem stvar u svoje ruke i da se molim za njih, jer su totalno nezaštićeni? Niko se za njih ne moli, a kakva su vremena došla, bojim se da im se nešto ne desi, pa da posle bude kasno za sve. Da li ja smem da se molim za njih, ili je bolje da on kao otac to čini iako je on početnik u veri i još uvek ne oseća sve to kako bi trebalo? Svako dobro vam želim od Gospoda i hvala vam!
Eleonora


Odgovor:
Draga sestro, Dobro je i plemenito što se brineš i za decu svoga budućeg muža. Pečalba, odlazak našeg naroda u inostranstvo u visoko razvijene industrijske zemlje, doprineo je da mnogi materijalno obezbede sebe i svoju decu, ali je mnoge i upropastila. Mnogi brakovi, sklopljeni u otadžbini ili inostranstvu, doživeli su tragičan kraj, a najviše su tu nastradala deca. Imao sam, u svojoj tridesetogodišnjoj parohijskoj službi u Nemačkoj mnogo takvih slučajeva. Materijalna osnova je prevazišla duhovnu nadgradnju, što bi rekli marksisti. Mnogi su brzo stekli imovinu i novac, a da nisu bili sposobni ih iskoriste na najbolji način. To je prouzrokovalo nezadovoljstvo supružnika u bračnoj zajednici i nastojanje da nađu „zamenu“ prema svom materijalnom položaju. Ne znam koji je bio razlog za razvod tvog budućeg supruga i njegove bivše žene, ali po onome što se desilo kao posledica, sigurno da je bila i integracija u tamošnje društvo. Supruga je, kao i mnogi skorojevići, smatrala da je ona sada u višem društvu, da je to tuđe bolje od našeg, naše je seljačko, miriše na štalu i opanak, a ovo evropsko, to je napredno. Ona je najbolji primer nesklada između materijalnih mogućnosti i duhovnih vrednosti. Ona svoju decu nije učila srpskom jeziku, čime ih je mnogo oštetila. Kaže se, koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš, ma koji to jezik bio, romski ili neki od afričkih urođenika. Srpski jezik su deca mogla naučiti samo od roditelja u kući, a holandski će lako naučiti: u zabavištu, na ulici, ispred televizora, u školi. Možda tvoj budući muž nije mogao da prati toliku emancipaciju supruge, pa su morali da se rastanu. On je napustio Holandaju, a supruga je, pri razvodu, uspela da dobije decu i da odredi prava oca, kakav će on odnos moći imati sa decom. I on se s tim pomirio. Verovatno će čekati dečije punoletstvo, kada će sa njima moći da stupi u vezu, mimo želje majke. Ako ga ona tada još budu imala u sećanju. To će svakako zavisiti od majke, jer će im ona puniti uši o lošem ocu koji ih ne voli, koji ih je napustio i ostavio samohranoj majci da brine o njima. To je plata za nešto viši standard u zemljama, gde su naši ljudi došli na privremeni rad. Pitaš, da li ti možeš da uzmeš stvar „u svoje ruke“. I kažeš da bi želela da se za njih Bogu moliš. Svakako imaš na to pravo i ako osećaš za to potrebu, slobodno se moli za njih. Kaži i mužu, da se pri svakoj domaćoj molitvi pomolite i za te nevine dečije duše, da im Bog pomogne da odrastu u dobre ljude. Dajte i vašem svešteniku njihova imena da ih pominje na proskomidiji (pretpostavljam da su, kao deca pravoslavnih roditelja, i krštena u Pravoslavnoj veri) . Unesite ih u svoj porodični pomenik. Posavetuj svog budućeg muža da nastoji, na bilo koji način, da održava vezu sa svojom decom. Ne verujem da je sud presudio da nema pravo da viđa decu, pa makar i kad ne bi plaćao alimentaciju, pošto ne živi više u Holandiji. Ako ima pravo da ode u Holandiju, neka bar jednom godišnje poseti decu, da ga ne bi zaboravila, pogotovo ako se njegova bivša supruga uda i deca dobiju očuha. Sigurno da ima njihovu adresu, neka im piše, možda će im majka nekad i pročitati neko pismo. I kad steknete vas dvoje drugu decu, govorite im da imaju brata ili sestru u Holandiji. Daće Bog, da se u doglednoj budućnosti i upoznaju. Srećne Božićne praznike i blagosloveno venčanje, da vas Bog poživi u ljubavi i jednodušnosti, da dočekate i vidite decu dece svoje. Srdačno vas pozdravlja o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *