NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Da je Isus imao kratku kosu

Da je Isus imao kratku kosu

Pitanje:
Šta mislite o tom da je Isus najverovatnije imao kratku kosu? Mislim da je u ono vreme bilo neuobičajno imati dugu kosu. I Apostol Pavle piše: 1.Korićanima 11, 14 Zar vas i sama priroda ne uči da je mužu sramota ako ima dugačku kosu. Da je Isus imao dugu kosu Juda je mogao reći vojnicima onaj je sa dugom kosom, ali pošto se verovatno nije razlikovao od Apostola pokazao je ko je sa poljubcem? Unapred mnogo zahvalan.
Siniša


Odgovor:
Dragi Siniša, Uzor za slikanje Hrista u pravoslavnoj ikonografiji, od VI veka do danas, je Plaštanica na kojoj se vidi Njegov lik sa polu-dugom kosom.
Naime, platno, koje je nakon vaskrsenja ostalo na Hristovom grobu, nosilo je na sebi lik celog tela Hristovog, s preda i od pozadi, onako, kako je bilo umotano u njega. Lik je verovatno nastao kao posledica silnog bljeska energije vaskrsenja Hristovog. Jer, poznato je da je Hristovo telo prilikom Preobraženja na gori Tavoru zasijalo svetlošću koja je bila jača od sunca, tako da apostoli nisu mogli gledati u Njega. Svetlost vaskrsenja i energija sile Božije u trenutku vaskrsenja opalili su, ili blago sagoreli, površinu platna ostavljajući na njemu trag, sličan negativu na filmu u fotografskom aparatu. To platno se do danas čuva u Torinu, i poznato je kao Torinska Plaštanica. Danas, i pored svih najsavremenijih ispitivanja, naučnici nemaju nikakvo objašnjenje kako je nastala. Najviše što je od strane naučnika (Laboratorija za mlazni pogon u Pasadeni SAD) ustanovljeno je to, da je lik na njoj nastao kao „opekotina“ na platnu, prouzrokovana ternutnim bleskom veoma snažne energije, poput atomske.
Što se tiče istorije Plaštanice, pogrebno platno je za Jevreje nečisto i onaj ko ga dodirne mora da prođe obred očišćenja. Ono je veličine 4, 34 x 1, 09 metara, i bilo je čuvano od prvih hrišćana presavijeno, a preko savijenog dela, na kome se vidi glava, bila je prebačena ukrasna tkanina sa kružnim otvorom u sredini, tako da se video samo lik Hristov.
Platno u koje je bio umotan Gospod prilikom pogrebenja, a koje je na sebi nosi trag Njegovog Vaskrsenja, bilo je, od strane jednog od sedamdesetorice apostola, odneto u Odesu. Knez Avgar se pomoću njega iscelio i potom, kao najveću svetinju ga postavio iznad gradskih vrata.
Po mom mišljenju, to je ustvari „Nerukotvoreni obraz“, za koji se verovalo da ga je Hristos ostavio umivši se i potom stavivši na svoje sveto lice, tako da je na njemo ostao njegov lik. Poznato je da je još u VIII veku, u vreme sv. Jovana Damaskina, Sv. Plaštanica Hristova bila predmet poklonjenja. Mislim da je predanje o „ubrusu“ ustvari samo najjednostavnije objašnjenje mnogih hodočasnika za nastanak „nerukotvorenog lika“ Hristovog na platnu.
Po predanju, knez Avgar, koji se iscelio Nerukotvorenim obrazom, postavio je ovo platno sa likom Spasa na dasku i izložio na gradskim vratima Odese. Kada je ovog vladara zamenio drugi, koji nije bio hristoljubiv, ova relikvija je uzidana u gradske zidine, u kojima je zaboravljena počivala narednih nekoliko stotina godina.
Godine 545. ovaj lik se javio episkopu Odese Eulaliju. Kada je dragocena relikvija odvojena od drveta na kome je počivala, ukazao se i na drvetu čudesni lik Spasitelja. Zbog toga se Nerukotvoreni lik Spasov javlja u dva vida: na ubrusu i na drvetu. Nerukotvoreni obraz je, kao najveća svetinja, do 10. veka čuvan u Odesi, gde i danas postoji hram Nerukotvorenog obraza. Od njegovog otkrivanja 545. godine, on je služio kao uzor za slikanje lika Hristovog.
Ova velika svetinja, za koju tako mnogo ljudi ne zna, 944. je svečano preneta u Konstantinopolj, gde je čuvana sve do 1204. godine, kada su Krstaši opljačkali grad i njegove svetinje, prenevši Nerukotvoreni obraz, zajedno sa ostalim pravoslavnim hrišćanskim relikvijama, u Evropu. Dugo vremena ona je čuvana u Francuskoj, kao svojina katoličkog reda Templara. Kada su oni uništeni, od XV veka sv. Plaštanica je prešla u vlasništvo vojvoda Savojskih, koji su je krajem XVII veka preneli u Italiju, u grad Torino, gde se i danas nalazi u jednoj kapeli, u staklenom kovčegu.
Kao da je Gospod želeo da i za nas, savremene ljude koji se uzdaju u nauku i tehnologiju, ostavi dokaze osebi i svome vaskrsenju. I to ne samo dokaz, nego i svoju fotografiju, sa koje možemo saznati ne samo kako je izgledao, već i mnoštvo podataka o mukama i raspeću koje je pretrpeo radi nas.
Odatle znamo i kakvu je kosu nosio.
Pozdravlja te, O. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *