NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » AZBUKA ISTINE

AZBUKA ISTINE

SVETI NIKOLAJ ŽIČKI
AZBUKA ISTINE
 
A
 
Anđeli su stvoreni pre ljudi. U početku stvori Bog nebo i zemlju – stoji napisano u Knjizi Postanja. Pod nebom su svetitelji Božji jednodušno razumevali angele, to jest svet svetih duhova, vojske bestelesnih sila. Prema Božjem Otkrivenju i viziji svetitelja, kao što su bili sveti Jerotej i sveti Dionisije, angeli se vrstaju u devet kola prema sili i vlasti i mudrosti koja im je darovana od Stvoritelja. Tih devet ogromnih kola nazivaju se: Prestoli, Načala, Vlasti, Serafimi, Heruvimi, Gospodstva, Sile, Arhangeli i Angeli. Um ljudski ne može ni zamisliti veličinu i slavu angela, niti računica ljudska izračunati broj njihov. Samo se srce ljudsko može radovati svojoj većoj i starijoj i savršenijoj braći – braći, kažemo, jer je jedan nebesni Otac i angela i ljudi.
 
B
 
Blažen je svaki onaj ko veruje u Boga onako kako je Boga pokazao svetu Gospod Isus Hristos. Ako se pitaš, kakav je Bog, pogledaj u Isusa Hrista i dobićeš odgovor. Bog je onakav kakav je Isus Hristos. A to znači: Bog je svemoćan, svemudar, sveblag. Njegovoj moći ne može biti otpora, Njegovoj mudrosti ne može se staviti protivrazlog, Njegovoj blagosti mora se pokoriti svaka zloba. Ako želiš moći, pribegni k Bogu; ako želiš mudrosti, stani uz Boga; ako želiš blagosti ili milosti i dobrote i ljubavi, prilepi se uz Boga. Znaj i upamti, da samo nemoć i ludost i zloba ustaju protiv Boga. No sve što ustaje protiv Boga, osuđeno je, na kraju, na poraz i propast, a što stoji uz Boga, na kraju likuje i raduje se i večno živi. Sve je to pokazano kroz ličnost i sudbu Gospoda Isusa Hrista kao i kroz sudbu Njegovih sledbenika i Njegovih neprijatelja. Zato i kažemo: Blažen je svak ko veruje u Boga onako kako je Boga pokazao svetu Gospod Isus Hristos.
 
V
 
Veruj svemu onome što je Hristos Gospod kazao, pokazao i predskazao. To i jeste naša vera. Ja sam istina, rekao je On. Hristos je, dakle, živa Istina u svemu što je bio, u svemu što je rekao i prorekao, u svemu što je pokazao i obećao. On je večna Istina Božija, koja se javila u vremenu telesno, da bi olakšao telesnim ljudima veru u Boga koji je duh i da bi pokazao neizmernu ljubav Božiju prema ljudima. Pazi dobro i upamti: ako ne budeš verovao Hristu, ti ćeš poverovati ili sebi ili drugom nekom smrtnom čoveku. To jest: imaš da izabereš, da li veruješ Hristu kao Bogu ili nekom, ma kom, čoveku izvan Hrista. Trećega nema nigde u svetu niti u istoriji roda ljudskog. A zar te život nije naučio, da se možeš prevariti i u sebi i u ljudima, koji stoje van Hrista? Biraj, čoveče, i sine čovečji; izbor je sudbonosan. Kad umreš, Večnost će ti staviti samo jedno pitanje: Reci, čoveče i sine čovečji, koga si izabrao, to jest: kome si poverovao, i za kim si pošao?
 
G
 
Greh je poverovati nekom drugom a ne Isusu Hristu i poći za nekim drugim a ne za Hristom. Svi gresi i sva bezakonja mogu se upisati pod ta dva slova: neverovanje Hristu i neidenje za Hristom. Vera i vladanje – to dvoje obuhvata sav put zemaljskih putnika. Vera u Hrista i vladanje po Hristu predstavlja zdravlje sinova Božjih. Neverovanje Hristu i nevladanje po Hristu predstavlja zapaljenje uma i srca čovečjeg – bolest od paklenog ognja i dima.
 
D
 
Duh je u duši, duša u telu, telo u svetu. Duh je pokretač duše, duša je pokretač tela, a telo je pokretač drugih tela. Kakav je duh, onakvi i pokreti duše; kakva je duša, onakvi i pokreti tela. Dobar duh pokreće dušu na dobro, i telo ispunjava volju duše. Zao duh pokreće dušu na zlo, i opet telo ispunjava volju duše. Čoveče i sine čovečji, neka ti Bog ispuni dušu Svojim Duhom. Jer te je Stvoritelj tvoj i stvorio za to, da se ispuniš Njegovim Duhom, te da bi kroz taj Duh i u tome Duhu bio jedno sa Njim i sa svima čedima Njegovim na nebesima i na zemlji. Znaj i upamti, čoveče i sine čovečji, čijim si duhom ispunjen, jedno si sa njim: ako Duhom Božjim – jedno si sa Bogom, ako li duhom zla – jedno si sa paklenim protivnikom Boga i Oca tvojega.
 
Đ
 
Đače učeniče, šta to učiš? Sva tvoja učevina na smrt mi miriše. Zato te vidim tužna i očajna. Gde ti je nauka o Životu i Životodavcu? Ko ti je dao oči, pomoću kojih duša tvoja gleda? Ko ti je dao uši, pomoću kojih duša tvoja čyje? Ko li ti je dao razum pomoću koga učiš? Ako ti hartija koju čitaš kaže, da ti je priroda dala i vid i sluh i razum, ti upitaj hartiju i hartijaše: A od koga priroda pozajmi da meni da? Sine čovečji, zar ti srce ne gori kao od ognja, kad se pomene ime Tvorca i Oca tvojega? Umiri srce svoje, prvo ga umiri, pa zagledaj u nj kao u mirno Jezero, potom ga oslušni i najzad primi nauku njegovu. Tako ćeš poznati Tvorca i Zajmodavca prirode. Tako ćeš osetiti prisustvo Života i slavu Životodavca. I učevina tvoja neće biti miris smrti no miris života. A tuga i očajanje tvoje okrenuće se na radost i klicanje.
 
E
 
Evgenije znači blagorodni. Kakogenije znači zlorodni. Genije znači samo rodni. Genije nema svoga puta; on mora poći putem ili Evgenija ili Kakogenija. Stari Jelini su i demona nazivali genijem. Očigledno je, dakle, da poneki genije može biti i kakogenije, to jest zlorodni, ili na zlo rođeni. U Evropi su nazvani genijima svi najdarovitiji ljudi, no bez razlike u pogledu blagorodstva i zlorodstva. Otuda mi vidimo u nekim od tih evropskih genija angelske ljude a u nekima, opet prave demone. Evgenije je onaj čovek koji zna svoje srodstvo s Bogom, i shodno tome živi i vlada se. Kakogenije je onaj čovek koji odriče svoje srodstvo s Bogom i nalazi ga u zemlji ili adu, pa shodno tome i živi i vlada se. Genije je onaj čovek kome je Tvorac pozajmio mnoge talente, a on te talente upotrebio ili kao Evgenije ili pak kao kakogenije. Pravi hrišćanin može biti Genije, ne sme biti Kakogenije, mora biti Evgenije.
 
Ž
 
Žar-ptica spominje se često kod ruskih pesnika. Ona se predstavlja kao ptica sreće, čudne lepote. Ona pritiče u pomoć nevinim protiv nečistih, i pravednim protiv nepravednih. Stari Misirci su obožavali pticu feniks, koja je umirala i ponovo vaskrsavala. I u jednom i u drugom slučaju mi vidimo simvol duše čovečje, koja je stvorena od Boga, puna topline, puna blaženstva i prečudne lepote. Po svojoj prirodi duša je čista i nevina i svetla i pravedna. No greh je žaoka smrti, koja dušu usmrti. Greh udaljava od Boga u zemlju daleku, gde se duša hladi i mrzne i bludi i umire. Takvoj duši treba Spasitelj, Povratitelj, Vaskrsitelj i Pomiritelj. Dušo ljudska, ne očajavaj i ne čekaj Onoga koji je već došao. Došao je tvoj Spasitelj, Povratitelj, Vaskrsitelj i Pomiritelj. Vospreni, ptico pokisla, i budi opet žar-ptica, kakva si i bila kad te je Tvorac tvoj Svojim Duhom i dahom zagrejao i okrilatio.
 
3
 
Zavet je dragovoljna obaveza. Zavet predstavlja dva zavetodavca, jednoga koji daje i drugoga koji prima. Zavetodavac koji se obavezuje davati, jeste sam Bog; zavetodavac pak koji se obavezuje ispuniti sve uslove primanja, jeste čovek. Dva Zaveta učinio je Bog sa rodom čovečjim: Stari i Novi. Stari Zavet učinio je Bog onda dok je rod ljudski bio još mlad i po godinama i po grehu, a Novi onda kad je rod ljudski postao star i po godinama i po grehu. Prvi Zavet zasnovan je na zakonu Božjem i na krvnoj žrtvi Božjih životinja. Tim Zavetom Bog se dragovoljno obavezao davati čoveku dobar i dug život na zemlji i svako zemaljsko obilje s kolena na koleno, a čovek se od svoje strane obavezao ispunjavati propisani zakon Božji i prinositi Bogu krvne žrtve od Božjih životinja. Bog je održao Zavet od Svoje strane, no čovek ga je svega pogazio grešeći protiv Boga Zavetodavca i očekujući uporno da mu Bog ipak daje sve – bezuslovno. Kroz tu obmanu Stvoritelja svoga rod čovečji se ubolestio do smrti. Tada je Stvoritelj ljudi učinio Novi Zavet s čovekom. Taj Novi Zavet zasnovan je na ljubavi Oca i na krvnoj žrtvi Sina Božjega. Tim Zavetom Bog se dragovoljno obavezao dati čoveku večni život i carstvo nebesko, a čovek se od svoje strane obavezao odgovoriti ljubavl.u na ljubav, i žrtvovati sebe vascelog Ocu svom nebeskom. To je Novi Zavet – ljubav i žrtva s obe strane.
 
I
 
Ima li mesta Trećem Zavetu? Gle, neki ljudi sanjaju i govore o Trećem Zavetu, naime o nekom Zavetu Duha Božjega! To je sanjarija i prazan govor, koji skriva bezumlje i zlobu. Jer šta bi imao Bog više da žrtvuje za ljude, i šta bi se čovek mogao više obavezati prema Bogu svojemu? Prvi Zakon potvrđeni je i zapečaćen krvlju čistih Božjih životinja. Drugi Zavet potvrđen je i zapečaćen prečistom i nevinom krvlju Sina Božjega. Čime bi se potvrdio i zapečatio Treći Zavet? Jer ako bi potreban bio Treći Zavet, on bi morao biti savršeniji od Drugoga, prema tome i potvrđen i zapečaćen nekom krvlju dragocenijom od krvi Jedinorodnog Sina Božijega. A zar je moguće i zamisliti neku krv i neku žrtvu dragoceniju od one Sina Božijega? I najzad, kakvu bi veću obavezu mogao čovek primiti na sebe nego što je već primio u Novom Zavetu, to jest da iz ljubavi prema Bogu preda sebe svecelog na volju i u ruke Ocu svom nebesnom? Šta bi imao čovek dragocenije od sebe da bi mogao prineti na žrtvu Bogu u odgovor na žrtvu Božju za nj? Jasno je, dakle, da o Trećem Zavetu mogu sanjati samo oni koji su ispunjeni bezumljem i zlobom. A pogledajte, kako i apostol kaže za Drugi ili Novi Zavet, da je on zavjet vječni (Jevr. 13, 20).
 
J
 
Jevreji su prvi bolesnik među narodima, koje je Bog uzeo da leči. Izbranstvo jevrejskog naroda označava samo to i ništa drugo. Pa kako su se Jevreji usprotivili Bogu kao Lekaru i pogazili Zavet, to je Bog preduzeo lečenje svih naroda na zemlji, stvarajući tako Sebi iz svih naroda jedan izabrani narod od onih koji se dragovoljno predadoše Bogu na lečenje. U ovaj izabrani Božji narod uvršćeni su samo oni pravednici, proroci i ugodnici Božji iz jevrejskog roda, koji u cvoje vreme ispuniše obaveze Starog Zaveta kao i oni koji dragovoljno prihvatiše Novi Zavet. Ostatak Jevreja pak otpao je od oba Zaveta: od Starog, jer je krvna žrtva Božjih životinja ukinuta Bogom, kako je i prorečeno, i od Novog, jer krvnu žrtva Sina Božjeg odbacili su sami oni. Čoveče i sine čovečji, čuvaj se da ne budeš ubrojan u sinove protivl.enja. Jer svak ko hoće da se izleči, mora pristati da se zdrava krv unese u njega. A jedina zdrava i zdravotvorna krv jeste krv Sina Božjega, Gospoda našeg i Spasa Isusa Hrista, kome neka je večna slava i hvala. Amin.
 
K
 
Krštenje je prva Tajna. Krštenjem se izvršuju dva spasonosna čina nad čovekom: očišćenje i usinovljenje. Očišćenje od prvorodnog naslednog greha, i usinovljenje Bogu. Rekao je Gospod apostolima Svojim: Idite i naučite cve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mat. 28, 10). Ako se čovek i posle krštenja uprlja grehom, ne pere se više od greha kršten.em nego pokajanjem. Jer je krštenje jedno, i ono je namenjeno za oslobođenje od strašnog i vekovnog tereta nasleđenog greha. Ako li se usinovljen čovek odeli od Oca svog nebesnog, on postaje bludni sin i živi među svinjama; no i njemu za spasenje nije potrebno novo krštenje nego pokajanje, kao što je jasno izrekao sam veliki Gospod naš pričom o bludnome sinu.
 
L
 
Laž opasnu, vrlo opasnu, propovedaju sektaši kad govore da ne treba decu krštavati, nego kad deca porastu i poznadu šta je to vera, onda ih tek valja krstiti. Čoveče i sine čovečji, zatisni uši tvoje od takvih ludih reči. Jer ako ti čedo tvoje umre nekršteno, ući će u onaj svet kao nečisto i neusinovljeno od Boga. S kim će, dakle, biti u večnosti, i čijim će se nazvati? Gle, ti ne čekaš da čedo tvoje poraste i sazna šta je to voda i mleko i med i hleb i lek, pa tek onda da mu dadeš sve to. Nego mu daješ iako ono to ne zna. Ti znaš, šta je za nj dobro i spasonosno, zar ono to mora znati u kolevci? I ako čedo tvoje ima gušobolju, hoćeš li ga lečiti, ili ćeš čekati dok ono poraste i sazna šta je to gušobolja? A nasledni greh je nesravnjeno teža boljka od gušobolje. Pa kad od gušobolje lečiš čedo svoje, leči ga i od one teže bolesti, kojoj je lek krštenje. Da ti ne umre čedo nekršteno, jer se inače nikad i nigde u večnosti nećeš sresti s dušom njegovom.
 
LJ
 
Ljudski rod imao je jednoga praoca, Adama. Sav ljudski rod, dakle, predstavljao je jedno mnogogranato drvo, kome je jedan koren, Adam. Prema tome svi ljudi su bili po svom telesnom korenu, po praocu Adamu, braća. No to telesno bratstvo ljudi pokazalo se ništavnim pred duhovnim nebratstvom još na prvim sinovima Adamovim. Telesni brat ubio je svoga brata, jer među njima nije bilo jedinstva duha, ni bratstva duhovnoga. Hristos je nazvan Novim Adamom. On je novi koren novog čovečanstva, novog mnogogranatog drveta. On je objavio pravog Oca, a to je Bog, i ustanovio pravo bratstvo među ljudima, a to je bratstvo duhovno, to jest jedinstvo duha, jedinstvo vere, jedinstvo cilja i jedinstvo života. Čoveče i sine čovečji, ne polaži ništa na bratstvo po Adamu, jer je i sam stari Adam našao svoje spasenje u Hristu, Novom Adamu. Time se on odrekao svega svoga potomstva koje je van Hrista. Tako su oni koji se nisu prikalemili uz novi Hristov koren, ostali siročad, bez oba oca: bez praoca telesnog, Adama, i bez Oca nebesnog, koga je Hristos objavio svetu i kome se samo kroz Hrista može prići.
 
M
 
Milost Božja spasava sve one koji milost Božiju ištu. A milost Božiju mogu iskati samo oni koji imaju veru u živoga Boga i koji su sami srca milostiva. Zato jedan apostol govori: bez vjepe nije moguće ugoditi Bogu. Čovek od svoje strane ne može biti milostiv u smislu hrišćanskom, ako nema vere u živoga Boga. I tako vera je seme a milost plod. Drugi isto tako važan plod vere jeste molitva. Vera, molitva i milost predstavljaju u zdravoj duši tri harmonična glasa, koji vapiju Bogu za pomilovanje. Podignuta je vekovna prepirka između katolika i protestanata, da li se čovek spasava verom ili dobrim delima. Kod pravoslavnih te prepirke nikad nije bilo. Pravoslavna Crkva nije cepkala zakon Božji nego je tražila da se ispuni sav sa skrušenošću i samoosudom, sećajući se reči Spasiteljevih: Kad svršite cee što vam je zapoveđeno, recite: mi smo nepotrebne sluge jer učinismo što smo bili dužni (Luka 17, 10). A usinovljenje ni kod ljudi ne biva samo zbog plaćenog duga nego i po milosti onoga koji usinovljava. I tako, čoveče i sine čovečji, veruj, moli se i budi milostiv, no ne uzdaj se ni u šta svoje nego samo u milost Božiju.
 
N
 
Nebo koje vidimo iznad svojih glava jeste samo simvol stvarnoga nevidljivoga neba. Divan i čudesan simvol no samo simvol stvarnosti a ne sama stvarnost. Sunce i zvezde čine vidljivo nebo. Bog i angeli sa svetiteljima čine nevidljivo nebo. Vidljivo sunce simvol je nevidljivog Boga, a zvezde su simvol angela i svetitelja. Kao što sunce osvetljava i greje i održava zvezde, tako večno
Sunce Pravde, Bog Svevišnji, osvetljava, greje i održava angele i svetitelje Svoje. Svetitelji su slavni slavom Božjom, a Bog je divan u svetiteljima Svojim. Ovo stvarno, nečulno, sveto nebo – to i jeste prava otadžbina naša.
 
NJ
 
Njivom Božjom naziva apostol sve verne. Vi ste njiva Božja (Kor. 3, 6). Gospod Isus Hristos jeste nebeski sejač, koji iziđe na njivu svoju da seje seme svoje. Blago onima koji dušu svoju omekšaju i učine kako bi božansko seme Hristovo poraslo i donelo plod. Blago tebi, čoveče i sine čovečji, ako Bogom posejano seme u duši svojoj čuvaš, pleviš od korova i braniš od zverova i tičurina. Pogledaj oko sebe i vidi, kako su se sada namnožili zverovi i tičurine da Hristov usev pogaze i upište. Seme Hristovo pada u razum, te se razum svetli Bogom; i pada u srce, te se srce ispunjava ljubavlju Božjom; i pada na volju čovečju, te čovek svim delima svojim proslavlja Boga Tvorca svojega.
 
O
 
Obrazom se naziva ikona u slovenskom i ruskom jeziku. Obnovljenje ikona u Rusiji za vreme Velikog Gonjenja pojava je sasvim česta i veoma čudesna. Stare ikone, na kojima se jedva mogao naslutiti lik svetitelja, obnovile su se tako, da su sve crte i boje postale jasne kao na novim ikonama. Nije li i čovek ikona Božja? U Knjizi Postanja stoji napisano: I ctvopu Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga (1, 27). Nama je teško i zamisliti božanski sjaj, kojim je sijao prvosazdani Adam kao nova ikona Boga života. No kao što obično ikona na drvetu pocrni i izgubi se od vremena i vazduha i prašine, tako je ikona Božija u Adamu i njegovom potomstvu pocrnela i izgubila se od greha. Hristos je obnovio ikonu Božiju u čoveku. Obnovljenje drvenih ikona u stradalnoj Rusiji baš u vreme Velikog Gonjenja svedoči da se od stradanja za veru Božiju obnavlja obraz Božiji, ili ikona Božija, u čoveku.
 
P
 
Post je ustanovljen još u Raju. On se sastojao u zabrani jedenja ploda sa drveta poznanja dobra i zla. Svi ugodnici Božiji u Starom Zavetu držali su post. U Novom Zavetu post je naročito istaknut kao obaveza i uslov očišćenja pa, sledstveno, i spasenja. Sam Gospod Isus dao je primer u postu. Svi apostoli i Sveti Oci držali su strog post. O postu govori sveti Serafim Sarovski ovako: „Post je nužan za pobedu neprijatelja telesnih i duhovnih“. Isposnikov „duhovni život dolazi do savršenstva“. Od posta „telo postaje utančano i lako i duh vrši tada svoja dejstva kao u bestelesnom telu“. Postom „um se dreši od zemlje, uznosi se na nebo i potpuno se pogružava u sozercanje sveta duhovnoga“. Od neuzdržljivosti u jelu dolazi svaka druga neuzdržljivost. Sine čovečji, ako ti neko kaže: nije greh u jelu nego u zlu delu, odgovori mu; ali zlo delo dolazi od neuzdržanog jela i pića. Nije greh ni u samom ognju, ali ko ne pazi na oganj, može mu kuća izgoreti.
 
R
 
Radost je osnovni ton u božanskoj melodiji Novog Zaveta. Radujte se i veselite se, rekao je Gospod. Radost i samo radost ključa iz reči Spasiteljevih, radost iz Njegovih moćnih čudesa, radost iz Njegovih moćnih otkrivenja Carstva Božjega, radost iz Njegovog vaskrsenja, radost iz Njegovih obećanja. Radost izvire i iz apostola Gospodnjih. Radost teče rekom kroz sve vojske pravednika i ugodnika Božjih. Crkva je nosilac amaneta radosti. Crkva Hristova jedina je radost u svetu. Istorija Crkve puna je muke i nevolje i gonjenja i izdajstva i krvi i znoja. Ali radost sve guta, sve zaglušuje, sve osvetljava. Glas radosti nadvišava sve ostale glasove. Čoveče i sine čovečji, ako imaš radosti, imaš i vere. Umukne li u tebi glas radosti, diži se i popravljaj veru u sebi.
 
S
 
Spasenje duše – jedini je smisao svih trudova čovekovih na zemlji. Oni koji ne znaju za spasenje duše, ne znaju niti mogu znati zašto se trude i muče. No kad se govori o spasenju, mora se govoriti i o Spasitelju. Jer ne može biti spasenja bez Spasitelja. Hiljade godina narodi zemaljski čekali su Spasitelja s neba, tražili su Spasitelja, govorili ili bajali o Njemu. Jedno je bilo opšte ubeđenje svih naroda, naime, da spasitelj ne može biti običan čovek nego Bog. Mi hrišćani znamo da se javio Bog-Spasitelj, i doneo spasenje dušama svih onih koji žele spasenje. U crkvenim pesmama stalno se na kraju čuje molitva: „Spasi duše naše“.
 
T
 
Telo je bez duše mrtvo. Stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga tako svedoči Sveto Pismo Božije. To se odnosi samo na telo a ne i na dušu. Jer se dalje svedoči: i dunu mu u lice duh životni, i posta čovjek duša živa. Sve ide tamo odakle je i došlo: telo se vraća zemlji, a duša Bogu. Zato je opet rekao Bog Adamu: Zemlja jesi i u zemlju ćeš otići. To se na telo odnosi. A kad umre siromah Lazar, odnesoše ga anđeli, to jest odnesoše mu dušu sa zemlje. Ako spasemo dušu, time ćemo spasti i telo u dan vaskrsenja. Po svedočanstvu apostolskom postoje tela zemaljska i tela nebeska. Duše su naše sada obučene u zemaljska tela, a ako se spasemo, bićemo u dan vaskrsenja obučeni u tela nebeska, nepromenljiva i neraspadljiva.
 
U
 
Um Hristov steći – zadatak je svakog hrišćanina. Apostol Pavle govori: A mi um Hristov imamo. Šta znači imati um Hristov? Znači: misliti kao što Hristos misli, rasuđivati kao što Hristos rasuđuje. Čoveče i sine čovečji, nauči sebe misliti kao što Hristos misli. Misli o Bogu kao što Hristos misli. Misli o svakom čoveku koga sretneš onako kako bi Hristos mislio. Misli o svakoj stvari onako kako bi Hristos mislio. Misli o svakom događaju sa visine Hristove misli. Misli o životu i misli o smrti kao sam Hristos Gospod. Uči se tako misliti. Tako ćeš steći um Hristov. A kad stekneš um Hristov, obasjaće te svetlost nebeska, i tvoj život će biti na nebu a ne na zemlji.
 
F
 
Filisteji su sa svojom stokom gazili i satirali useve pravovernog naroda Jakovljeva. I pravoverni narod osiromaši veoma i u teskobi svojoj zavapi ka Gospodu. Filisteji su bili neznabošci. Čoveče i sine čovečji, zar ne vidiš kako neznabošci gaze sa svojom beslovesnom stokom Hristov usev po duši tvojoj? Gaze ga, zgrizaju ga do korena, pa i sam koren čupaju, sa stokom svojom, sa svojim magarcima i majmunima i slonovima i svinjama. To su sinovi mraka i sluge satane, a stoka njihova to su njihove čudovišne misli i pogane strasti i bezbožna dela. To su moderni Filisteji, bezbožnici i bezdušnici, otpadnici od Hrista i protivnici Boga. Sine čovečji, hoćeš li čekati da te sasvim opustoše i osiromaše, ili ćeš žurno, žurno zavapiti živome Gospodu za pomoć?
 
C
 
Crkva Hristova označava novo izbranje, koje je po veri a ne po krvi. Crkvu sačinjava izbrani narod, sačinjen od onih koji veruju iz svih naroda zemaljskih. Crkvu oživotvorava i vodi, kao krmanoš lađu, Duh Sveti. Pravoslavna crkva je jedna, saborna i apostolska u celom svetu, no ona je uređena po Božjem Promislu i radi uspešnije jevanđelske misije, narodski, po narodima i jezicima. Čoveče i sine čovečji, ljubi Crkvu Pravoslavnu kao majku svoju duhovnu, i čuvaj se od jeretika i sektaša, a da ne budeš na nebu odeljen od pravoslavnih otaca i đedova svojih zanavek.
 
Č
 
Čašu spasenja primimo i ime Gospodnje prizovimo. Čaša spasenja je prečista krv Hristova. Ime Gospodnje kao oganj pali demone. Četiri su strane sveta; četiri su okrvavljena kraka Krsta Hristova; četiri jevanđelja. Tri su lica u Svete Trojice; sa tri prsta se krstimo. Dva su izvora nauke Hristove: Sveto Pismo i Sveto Predanje. dve su glavne zapovesti Histove: ljubi Boga i ljubi bližnjega. Jedan je Bog, koji je sve u svemu, kroz njega živimo i krećemo se, i jesmo (Dela 17, 28).
 
X
 
Hrana telesna je za telo, a hrana duhovna za dušu. Telo se mora hraniti da bi trajalo, duša se mora hraniti da bi živela. Telu se daje hrana zemljana, jer je telo od zemlje. Duši se daje hrana nebeska, jer je duša sa neba. Reč Božja jeste glavna i osnovna hrana duše čovečje. Što je hleb za telo, to je reč Božja za dušu. Nikakva hrana ne može zameniti telu hleb, i nikakva reč ne može zameniti duši reč Božju. No ima jedna tajanstvena i prečudna hrana, koja je uzvišenija i silnija od svake telesne i duhovne hrane. Tu hranu znaju samo hrišćani. Ta hrana jeste sam Bog. Ona se daje u svetom Pričešću. Koji jede moje tijelo i pije moju krv, ima život vječni, i ja ću ga vaskrsnuiš u pošljedni dan (Jov. 6, 54).
 

 
Džinovima su nazvani Enakovi sinovi; prema njima se narod Božji činjaše kao skakavci (4, Mojs. 13, 34). No, jedino je u njih telo bilo džinovsko, i snaga telesna. Duhom pak i istinom oni su bili kepeci. Ali ih je narod Božji imenom Božjim nadvladao i istrebio. Oni koji su bili telesno maleni i ispošteni imali su džinovski duh i džinovsku veru u jedinoga živoga Boga, i time su bili jači od Enakovih sinova, isto kao David od Golijata. Duhovno jaki pobedili su telesno jake. Bogom jaki jači su od onih koji su telom i zemljom Jaki. Zato, čoveče i sine čovečji, ne boj se džinova, koji su samo telesinom i prevarom džinovi. Oni su samo kao mračne i velike senke, koje Jedna mala svećica može da rastera.
 
Š
 
Šaren šljunak predstavljaju misli i mišljenja raznih bezvernih filozofa i književnika. No taj je šljunak jedino za gledanje i posmatranje, a nije za zidanje. Lakoverni zidaju kuće svoga života na tom šljunku: zbog toga brzo postaju beskućnici, i kao beskućnici – očajnici, a kao očajnici samoubice. Čoveče i sine čovečji, znaj i upamti: Kamen o kome se mnogo govori u Bibliji, Kamen stanac, Kamen krajeugaoni, nije onako šaren kao filozofski šljunak, ali je tvrd i pouzdan. Na njemu sazidan dom odoleva buri. Na njemu sazidana Crkva odoleva paklu. Na njemu postrojeno Carstvo traje večno. Na njemu stoji krst, i oko krsta piše:
 
IS HS
NI KA
ISUS HRISTOS POBEDA
 


SVETI NIKOLAJ ŽIČKI
AZBUKA ISTINE

ŠTAMPANO IZDANJE

 Knjiga: SVETI VLADIKA NIKOLAJ
Sabrana dela, knjiga 15, str. 41-113
 Biblioteka:
GLAS CRKVE
 Izdato:
1997.
 Mesto:
Valjevo
 Urednik:
Ljubomir Ranković
 Priredili:
Ljubomir Ranković
Radovan Bigović
Mitar Milovanović
 Tehnički urednik:
Aleksandar Ranković
 Štampa: HOLDING KOMPANIJA „BIGZ“ d.o.o
.

INTERNET IZDANJE

 Objavljeno:
27. decembar 2009.
 Izdaje:
© Svetosavlje.org
 Urednik:
prot.
Ljubo Milošević
 Osnovni format:
Vladimir Blagojević
 Digitalizacija:
Stanoje Stanković
 Korektura:
Stanoje Stanković
 Dizajn stranice:
Stanoje Stanković

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Dragiša Milić

    Pomaže Bog!
    Sa zadovoljstvom pratim,kopiram i dalje misionarim vašim tekstovim.Međutim,ova ova nova varijanta(izmena)me zbunjuje,teže pronalazim.Ranije mi je bilo sve kaše i jednostavnije.Dela Sv. Vladike Nikolaja?Prolog?No,najpre ću sve proučiti.
    Inače ovaj vaš portal je super!Samo tako i dalje.
    Srdačan pozdrav!
    Dragiša Milić

    • Bibliotekar

      Bog pomogo. Dragi brate, na glavnom baneru stoji link za indeks cele biblioteke. Tamo možeš i dalje da nađeš sve tekstove.

Ostavite odgovor na Bibliotekar Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *