Зилотизам.

Питање:
Хвала ПУНО на одговору! Волела бих да је исцрпнији чисто због тога што сам ово писмо хтела да покажем својој пријатељици која се духовно уплела (да не употребим неки други израз) са поменутим монахом као пиле у кучину.
Наиме, она му све верује што јој он говори. А не само и она, има ту доста добродушних људи који су се уплели са таквима као што је он. Не бих ни ја желела да осуђујем њега, покушала сам да га прихватим таквог каква јесте али ми нешто не иде. Има још нешто, односно хтела бих да кажем докле те “зилотске” индоктринације иду: дао ми је текст у коме се описује “прогањање” неких монахиња из манастира Св. Јована на планини Јелици (чини ми се) . Оне оптужују, између осталог, нашу цркву да врши симонију (надам се да та реч означава продавање опроштаја од грехова али не на начин католика али на који начин, тачно не знам јер није објашњено) , плус оне су се поново крстиле јер како кажу прскање босиљком и светом водицом подсећа на католичко крштење, јер требало би да право крштење буде као и Христово- погружавањем у воду, итд.
Опростите ми ако сам досадна са овим писмом али сам забринута за своју пријатељицу и не знам на који начин да је отргнем од њега. Не вреди директним путем, јер је она мало поводљива, а чини ми се да тај монах подилази њеним гресима да се тако изразим, наиме она чак не врши ни молитву. Дакле, не видим да је начинила неки духовни напредак. Ето зато пишем, и надам се да нисам начинила какву штету овим писанијем.
Захваљујем Богу на вашем одговору и молићу се да вам Бог да мудрости, здравља и стрпљења у решавању проблема која би вероватно требало да се решавају овде у Србији а не преко интернета.
Бог вас благословио и вас сајт
H.H.


Одговор:
Драга Ана, студиозно или “исцрпније” изучавање проблема о старокалендарцима можете да нађете у билиотеци нашег сајта читајући књигу еп. Атанасија (Јефтић) “Заблуде расколника тзв. старокалендараца”.
Што се тиче моје конкретне помоћи препоручио бих вам да је откријете управо у томе када сам описивао ко, када и у којим је усливима монах, а у којима је лажемонах. Личност коју сте укратко описали мени говори да он није монах него луталица и преварант, а што је најважније човек који се одрекао благодати.
Питање крштења јесте проблем, и то озбиљан, али њега треба адресирати тако што ће се траљави свештеници дисциплински казнити, или уклонити, али не смемо због њих падати у дерзновење па да свој Цркви поричемо благодат. Пре свега, “Христово погружавање у воду” створило је разлог за појашњавање тих речи па је написан један канон, којег многи погрешно тумаче, па и ови наши несрећни “зилоти”. Они се ослањају на 50 апостолско правило, које говори о погружењу у име Свте Тројице а не само у име Исуса Христа и “смрти” Његове (упореди посланицу Римљанима 6, 4) како су то неки у то време чинили. Сила Цркве и благодат Духа Светог крштава и песком ако је то потребно. Данас је Цркви наметнуто крштење “босиљком” али изградњом крстионица, које све више и више сусрећемо по Србији, говори да ће и тај порблем скоро да исчезне. Када свештеници схвате да ће многи људи тражтити те баптисерије почеће и сами да их граде, а не само лепе парохијске куће и великолепне звнике и томе слично. Свака парохија би требала да има баптисерију. Нисам нашао да неко оправдава “кропљење” приликом крштења, али треба бити искрен и признати да се наша СПЦ налазила у ненорамлним условима – “у пустињи” (па је крштавала и “песком”) , још од доласка турака. А после њих чим смо почели да “подижемо главу”, у оном времену између два светска рата, за нашу цркву наступило је ново ропство и гоњење којег смо се, као, пре неколико година ослободили. Не сме “форма” да затамни догму и богословље о крштењу, то духовно “ново рођење, и да се држимо строгог формализма којег су се исто тако држали фарисеји и саукеји. Епископ стјеничких монахањиа исповедио је пред њима да није екумениста, да “ништа није потписивао” на уштрб Цркве и њеног учења, и да оне немају разлога да се ичег боје. Међутим то њима није било довољно па нису поверовале свом епископу. Када су Арију говорили: одрекни се своје јереси он је је чврсто говорио – нећу; а овде се епископ смирује пред монахињама, и каже да није тачно да исповеда то што оне тврде, и све једно оне се одлучују на самовољу и непослушање.
Симонија је је продаја благодати свештенства (плаћање за рукоположење) , и једино; а није продаја благодати које света Тајна свештества кроз разна молитвословља пружа. О томе јасно и недвосмислено и св. ап. Павле учи. Како у старозаветном свештенству тако и у новозаветном, сештеници живе од награда које добијају за разне молитвене услуге. Не поричемо да нема лоших свештеника који више “тезгаре” него што мисионаре али то је сасвим други проблем. Бившим стјеничким монахињама је био потребан такав инцидент да би публично спровеле у дело оно нашта их је неко доста раније затровао, а разлоге су саме правиле. Сви јеретици у почетку користе сладуњаве методе привргавања својим учењима и идеалима, и уопште ме не чуди ме да је и тај монах секташки толерантан према њеном молитвеном животу и грешкама. Само ти пођи са нама и већ си спасена а остало ћемо лако. Да нас благи Господ сачува од таквих! Ваш
о.Љубо

Comments are closed.