НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Светитељи » Зашто се мора молити свецима?

Зашто се мора молити свецима?

Питање:
Многопоштовани пастиру, веома ме интересује зашто Православна црква учи да се мора молити свецима! Знам да она осућује људе који се моле свецима као Богу а и оне који се уопште не моле њима. А то ми није јасно, зар није довољно да се моли Троичном Богу? ПЦ каже да су свеци заступници хришћана пред Богом, и ја то разумем тако да они стоје између Бога и људи. Можда сам погрешно схватио али у Билији пише да се не сме молити мртвим људима… Осим тога доказано је да су цркве, а посебно католичка, а помало и Православна, канониузовале свете под притиском моћника и новца. Нека сумњива лица су светитељи! ? Као пример наводим да је Румунска црква осликавала диктатора Чаучески и његове родитеље као свете… Желим да кажем да је неко од тих светитеља можда био моћник као Чауческу? Можда је у срењем веку неки аристократа давао новац и земљу цркви а она њега наградила светошћу? Можда су ти људи били ниског моралног живота и пијанице. Остаје сумња. Каква би то катастрофа била да се црква моли таквим или да их слави? … (Питање је дугачко и полемичко па се у њговом продужетку упоређује утицај грчке и римске митологије на хришћамство, и могућем компромису са њима. Мислимо да је суштина питања изнесена у овој нашој неопходној скраћеној верзији. Прим. ред.) .


Одговор:
Драги НН
Ја бих другачије поставио ово питање, рецимо овако: Зашто Црква учи да се може молити и светим људима, а не да «мора», или треба? Мада ни то није правилно питање. Могао бих укратко да одговорим да је због тога што је то њена суштина; јер Црква је савршени сабор светих људи, а то у богословљу много говори. Да не постоји Небеска Црква онда не би могла да постоји ни земаљска, јер појашњавањем или утврђивањем вашег питања ви остављате могућност да непостоје њени чланови – светитељи, они у Христу и Христос у њима. Тиме ви поричете његово Васкрсење, и улазак оног разбојника у рај, као и Господњу причу «О богаташу и Лазару»; јер у њој Господ сведочи својим речима да се и душа Богаташа молила Арааму и оном убогом Лазару да некако избави своју браћу. А и ап. Јаков недвосмислено говори: «много је моћна усрдна молитва праведника» (Јак. 5, 16) . Комплетан човек никада не може да буде мртав јер један део њега живи у Богу, и Бог у њему (до Другог доласка) , наравно ако је он познао Бога и зажелео да остане у Њему, и то свети Пасалмопевац свакодневно на јутрњи потврђује стихом из 117 псалма: «Нећу умрети него ћу живети па ћу казивати дела Господња». Библија као и Црква (овде напомињем да је Билија у Цркви и да није већи ауторитет од ње) уче да је опасно да се спритистички призивају душе умрлих људи, и да је то грех, јер живота ван Цркве нема, а сви ван ње јесу ти «мртваци» о којима говорите, јер их призивају људи који су такође својим слободним избором ван Цркве, т.ј. мртваци. Такође и ја дуго живим у иностранству па познајем ту Вашу муку и проблеме одакле долазе. Ви неприметно и против ваше жеље страдате од протестантизма јер наше православне заједнице су слабе, већином због огромне потрошене енергије у очувавању нашег «имена» и културе док се Христово и еванђелско некако ставља у други план, а опет средина у којој живите има свакоминутни утицај неправилног схватања цркве. Видите, ако правилно разумете Литургију ви морате да откријете да светитељи нису по некој дужности посредници или заступници између Бога и људи; него они су само ти људи који су познали Бога (логично јер су постали свети) , а пре свега они су познали Божанску Љубав, кроз коју Сведржитељ води бригу и о нама – својим најдрагоценијим створењима. «Свет, Свет, Свет…» (Ис, 6 3) јесте боготкривена библијска мисао или појам који објашњава пројављивање Бога кроз Његове благодати које оживњавају човека, што и 67 псалам каже да је «диван Бог у светима својима», т.ј. у људима богоносцима. Сам наш живот јесте позив на освећење: «будите свети јер сам ја свет (1 Петр. 1, 16) , а и на другоме месту Господ позива на савршенство «као што је савршен» наш Отац небески (Мт. 5, 48) . То је идеја Цркве и то је била и јесте мисија Богочовека Исуса Христа..
Он је основао Заједницу људи коју ми данас разумемо и објашњавамо као Црква, и корен Његовог учења које је учио, и које још увек предаје кроз ту Заједницу јесте савршена љубав; та љубав прво изражена према Богу и човеку а ништа мање и обрнуто, љубав према човеку па кроз њега и према Богу (упоредите 1 Јн 4, 20) . Видите, овде апостол Јован каже до се Бог познаје у Заједници, а преп. отац Јустин појашњава да је «самом природом Цркве (Заједнице) одређен однос и међу члановима Цркве, па били они на земљи или у Загробном свету» (пазите, ове речи су много важне! ) . Ако је човек, члан Цркве, живео да оваплоти у свој живот сваку реч Господњу тада је он већ изградио своју личност, и испунио вољу Божију која је «светост наша» (1 Сол. 5, 22) . Поменух изграђену личност у «мери Христовој», а шта је то? То је гледање, осећање, размишљање само Христом, а посебно издвајамо осећање што је без сваке сумње савршена љубав. «Молите се Богу једни за друге» (Јак. 5, 16) није позив који се завршава у земаљској Цркви него се продужава и у Небеској. То је логичан и природан процес који прати једну душу живу и бесмртну». «Ја посвећујем Себе за њих, да они буду посвећени истином» (Јн. 17, 19) јесте хришћанско константно сазнање «САРАДНИШТВА» (Кор. 3, 9) Богу у његовом делу спасења човека. Ми имамо и неке наше савременике који су још за време свог овоземаљског живота били велики иструменти Божије благодати и силе, јер су «у Њему и Он у Њима», и помагали, заступали, исцељивали, обраћали и тд. Свети људи не знају ништа друго осим да воле и помажу, и да привољавају људе Христу. Они су нас савршено хришћански преживљавали као најрођеније (сваког члана Цркве) и то је оно што по природи Христовог учења не могу да престану да чине у Небеској цркви, која кроз Литургију постаје једна са овом нашом земаљском, и они непрекидно као идивидуалне личности предстоје за нас пред Богом, и у Богу, а посебно онда када од њих тражимо помоћ јер и њима још увек у њиховим хришћанским срцима горе Божије речи да се «молимо једни за друге». То је оно што светитељи јесу и то је оно што би и ми требали да будемо. Других идеала Божијих нема и другог хришћанства нема осим неперекидне жеље као духовне насладе да «сарађујемо» да спасемо сваког, па и «најгубавијег» човека на овој земаљској кугли, онолико колико наше духовне силе и обожење дозвољава. Друга и још важнија ствар стоји пред вашим питањем јесте воља и искуство Цркве. Увек се враћамо једном и те истом питању: Шта је старије и ко је већи ауторитет Билија или Црква? Протестанти су изабрали Билију док прави одгов јесте Црква. Да, Билија јесте откривена реч Божија али њу Црква чува, јер је њој глава сам Христос, и у њој се реализује Царство небеско још овде на земљи. Да и ја поставим дијалектичко питање: Шта је било пре Билија или Црква? Све новозаетне књиге Билије проговорене су Духом Светим и написане у Цркви, и то далеко после њеног рођендана – Педесетнице. Зато, ако Црква учи од првих својих дана постојања да се молимо мученицима, великим подвижницима, светим благочестивим јерарсима, као и простим мирјанима светог живота ја уопште не видим разолга да ми сумњамо у оно шта она учи и да те речи меримо само Билијом. Није тачно да су православни канонизовали људе који су били грешници или политички моћници својих времена. То су само хипотезе и претпоставке које су лансиране из познатих радионица мрзитеља Христа и његовог учења, које не иде у корак са данашњим светом у правцу према којем се он усмерио. Нигде није тако нешто документовано у Једној Саборној и Апостолској Цркви, док у римокатоличкој, у њеној историји ми бележимо још и горе и стравичније моменте. Додуше постоји фреска српског цара самодржца Стефана Душана али СПЦ га никада није помињала нити сада помиње у својим диптисима светих, и политички утицај могао је да дође само до тог осликавања лика као светог и ту се све завршава. Ево сада се води национално-политичка кампања у Русији да се канонизује Распутин, али Руска црква то је категорично одбила иако чак неки људи из њеног недра подржавају ту кампању. То су покушаји дискредитовања Православне Цркве и они долазе од њених подмуклих непријатеља са тајанственим задацима, које ми обично «филозофски» карактеришемо да су «фантомски, илузорни, праноични и измишљотине». Што се тиче «породице Чауческу» ја се уздржавам сваког кометара сматрајући да вам је то неко врло неозбиљно и недобронамерно пренео (подвалио) .
Предлажем вам да прочитате мој старији одговор «Три питања на које протестанти траже одговор» јер смо се и раније дотицали ових ваших питања.
Трудио сам се да нађем суштину вашег питања и да на то одговорим.
Са поштовањем и благословом
Протојереј Љубо Милошевић

2 коментар(а)

  1. Puno toga receno ali opet izostaje odgovor.Mozete li u par recenica odgovoriti zasto se moliti svetim ljudima koji su se upokojili.Zasto ako se mozemo isto tako direktno moliti Gospodu.Naposletku,i ovozemaljski verni ljudi jesu sveti.Ako smo u Gospodu svi ,razume se verni,zivi u cemu je onda razlika.Eto ,ja sam prosta zena….Ne razumem crkveni jezik a volim Hrista iz dubine duse svoje te Vas s’toga molim….Objasnite mi ali u par recenica da i mi prosti nesto razumemo
    Unapred hvala

  2. Suzana Nikolic

    Kako ja shvatam zašto se moliti Svetima a ne Bogu-oni su bliže Bogu nego mi i dato im je od Boga još za života da pomažu običnim ljudima u ime Isusa Hrista zbog svog načina života i ljubavi prema ljudima,oni pomažu ali to im je dato od Boga jer bez Boga ništa ne biva,jer i kada se čovek spasi moleći se svetima opet kaže-Hvala Bogu i Sv. tom i tom.Bog izliva na nas blagoslove ako tražimo ako smo čiste savesti prišli Ocu i iskreno verujući da smo toliko čisti da zaslužujemo njegove blagoslove.Znači mi preko svetih koji nas zastupaju kod Oca i koji su mu blizu da dozvoli da budemo izlečeni i ako smo grešili ali smo se pokajali i shvatili da jedino Bog može da nam pomogne za dete za roditelje za posao za ljubav za bilo kakvu muku u životu i onda kažemo desilo se čudo od nekog svetog,a to je opet od Boga,jer je Bog čista bezuslovna ljubav.Tako ja shvatam zašto kažemo moli Boga za nas Sv.Savo ili Sv.Jovane jer su oni blizu Boga u Njegovom nebeskom carstvu.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *