Питање:
Помаже Бог, Ако је Бог апсолутни савршени творац свега и ако све зна, провидја, и ако је сведобар и свемоћан, а идеја апсолута све то укључује. Зашто онда је створивши човека створио и дрво познања добра и зла? Он је као пво знао да ствара биће које иако је по његовом обличју је ипак слабије од њега и које може посегнути за воћем баш са тог дрвета, а да је то знао сведочи и реченица у кој он упозорава Адама и Еву да све друге плодове смеју јести али да са тог дрвета не смеју јер ако окусе тај плод ће стећи смтност. Бог је као свевидеци морао предвидети да це змија искушавати човека и да че он попустити. Па се онда поставља питање његовог савршенства? Занима ме објашњење свештеног лица о свему томе сто сам написала, јер сама не могу пронаћи одговор. Поздрав
Теодора
Одговор:
Драга сестро, Бог је, како и сама сведочиш, свемогући и свезнајући. И Бог је, стварајући човека, знао да ће човек погрешити. И није зато одустао да га створи, да га створи по својој слици, по свом обличју. Створио га је слободним, да може одлучивати самостално како ће живети. Није га створио истим као што је Он, савршен и безгрешан, већ само подобан Богу. Човек може, али не мора да погреши. Он је господар својих поступака. И кад му је Бог рекао, да га поставља за господара свега што је створено и да се са свим створењима Божјим може користити, за храну и остале потребе, Бог му је тиме дао власт и част да наставља дело Божије, да чува и унапређује све што је створено. Дрво познања добра и зла није дато да би човек погрешио, већ да би пред Богом стекао још веће достојанство: да остане у заједници са Богом вечно, а не да, кроз привремено задовољство или у инат према Богу, заслужи смртност. То дрво је било ради јачања воље и кориштења слободе човекове. Да човек није добио слободу одлучивања, већ да је обдарен само инстинктом као и животиње, каково би било његово крајње назначење? А Псалмопевац цар Давид каже: Шта је човек, да га се сећаш? Или син човечји, да га походиш? Умањио си га замало од Анђела, славом и чашћу венчао си га. (Псалам 8, 5-6) . Значи, да га је Бог створио непогрешивим, онда би то био други Бог, а да га је ограничио и учинио неслободним, онда по чему би се разликовао од животиње. Бог је, на пример, дао пчели инстинкт, способност да може да прави савршене шестоугаонике у своме саћу и тиме може да постиди и најбољег архитекту. Међутим, и најгори архитекта превазилази способност пчеле, јер он свој пројекат може да измени, а пчела не може да направи седмоугаоник. Бог је, дакле, знајући да ће човек погрешити, да ће игнорисати Божје упозорење, па чак и по цену смрти, ипак створио човека слободним у својим одлучивањима. А то је и право достојанство човека. Да није добио слободу, каква би му заслуга била ако чини добро, јер друкчије не би могао чинити. Или да је детерминисан да чини зло, ко би га могао позвати на одговорност? Души користан наставак Свете и велике чртрдесетнице жели Ти о. Душан
