Замонашење

Питање:
Помаже Бог! Тешко је описати ријечима вјеру и топлину коју сам осјетио уочи Крстовдана. Ако бих се вратио у своје дјечачке дане, могу искрено рећи да сам својом иницијативом и жељом почео ићи у Цркву и молити се за спасење душе. Желио сам да живим један православни живот, да се приближим Богу Крштењем, вјенчањем и смрћу. Да се не огријешим ни ријечју ни дјелом. Звучим мало песимистички, али уистину нисам песимиста нити сам разочаран у било који аспект мог досадашњег живота. Наиме, топлина која ме је облила и још увијек ме дражи, пробудила је у мени потребу да живот посветим Господу Исусу Христу и да будем његов пратиоц. Пратиоц у оном смислу и контексту као што је био свети Сава, да водим један монашки живот и комплетно се посветим вјери и спасењу душе. Оче, помозите ми да направим разлику и да разумијем ова осјећања? Помозите ми да схватим разлику између тоталног предавња Господу и живљења живота у православном духу кроз породицу и вјеру. Нека ми Господ Бог опрости нескромност, што дадох себи за право да у овом контексту поменем светог Саву, више као инспирацију него као поређење. Унапријед захвалан
Синиша


Одговор:
Поштовани брате Синиша, помаже Бог! О овом и сличним питањима доста је било речи у овој рубрици нашег сајта. Добро би било да прегледаш архиву досадашњих питања и одговора те тада поставиш нешто конкретније питање на које до сада није дат одговор. Слободно, не устручавајући се, можеш поставити питање. Мир ти и благослов од Господа. јеромонах Евтимије

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *