НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Свештенство и монаштво » Врата, на која сам куцао, остала затворена

Врата, на која сам куцао, остала затворена

Питање:
Помаже Бог! ! колико сам приметио, одговори које сте давали, су били, бар по мом мишљењу, по вољи Божијој, искрени и пуни љубави и пажње да се помогне онима којима је потребно. Сходно томе, наде полажем у ваш одговор.
Ради се о мојој великој жељи да упишем богословски факултет, а како имам трећи степен машинске школе, то је немогуће. Технички ми је све јасно, али са друге стране, да ли се само узимају у обзир папири који не говоре све о нама, ни какави смо људи, ни нашу веру у Бога, ни на ком смо интелектуалном нивоу, а са друге стране гледа се, по неком шаблону, у завршену школу, као услов за конкурисање. Моју истинску љубав према Господу Богу, и његово присуство у мом животу, хтео сам да преточим у искрено служење другима, а све на славу Божију.
Зашто су врата, на која сам куцао остала затворена? ? ? Да ли ми преостаје да се кајем целог зивота
Витомир


Одговор:
Бог ти помого Витомире, Питање који си поставио требало би да буде упућено деканату Богословског факултета јер они о томе одлучују. То што ти на папиру немаш довољно средњег образовања за упис на наш факултет не значи да требаш да губиш вољу или како ти кажеш да се кајеш целога живота. Као прво пробај да завршиш и тај четврти степен, можеш и ванредно и онда преко твог надлежног свештеника поднеси молбу за упис на Богословски факултет. Ако имаш жељу и вољу да завршиш теологију која није ни мало лака па заврши и ту једну годину средње школе и крени да испуњаваш твој сан. Нека те Господ Свемогући уразуми и подари снаге да успеш у твојој намери. С поштовањем
о. Драган

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *