Волети особу истог пола

Питање:
dali je greh voleti? i dali je greh ako je ta osoba istog pola?
nenad


Одговор:
Драги брате, љубав према ближњему је човеку урођена и зато је Господ и заповедио да љубимо један другога и истакао да ће се по томе познати Његови ученици: „Заповјест нову дајем вам: да љубите једни друге као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом“ (Јован 13, 34-35) . Свети Василије Велики поучава: „Господ обе заповести (љубав према Богу и ближњему) спаја у једну и доброчинство ближњему сматра као Себи учињено“. Послушајмо и шта каже Свети Јован Златоусти: „Љубити ближњега као самога себе. Шта може бити лакше од овога? Мрзети је тешко и удружено је с неспокојством. а љубити – лако је и удобно. Сигурно је, ако би Господ рекао: Ви, људи, волите звери – таква заповест била би тешка; али кад Он заповеда људима да љубе људе, чему и истородност и јединство порекла, и природна тежња служе као велика побуда, то каква тешкоћа овде може бити? То бива и код лавова и вукова и њихово сродство природе упућује их на заједничко пријатељство. Отуда, какво оправдање можемо имати, ако не привлачимо себи љубављу истородне, док укроћавамо лавове… Ко у срцу има љубави према ближњима, он у срцу има Бога, јер је Бог – љубав“. У Светом писму, особито у Јеванђељима, имамо много поука и примера међусобне љубави, а која проистиче од Бога, од Бога се прелива ка људима. Свети апостол Јован пише: „Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видио? “ (1. Јованова 4, 20) . „Опште је добро свих, које из љубави проистиче. О, колико би сви људи срећно живели, када би друг друга узајамно љибили! Не би тада било крађе, насиља, отимања, не би биле потребне браве, стражари, затвори, убиства и тако даље“, говори Свети Тихон Задонски. Из само ових неколико навода из Светог писма и неких од Светих отаца, одговор на први део твога питања би био сасвим једноставан: Љубити ближњег свога не само да није грех, већ је то највећа врлина. По речима Светог апостола љубави Павла: „А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав“ (1. Коринћанима 13, 13) . Преподобни Јустин Ћелијски каже: „Човек је тек онда човек када је љубав. Јер шта је човек? Човек је слика Божија и ако је Бог љубав, онда и човек, слика Божија, треба да буде љубав… Зато је губитак љубави раван губитку душе, раван самоубиству, и човеково биће претвара у пакао“. На други део твога питања пустио бих Светог апостола Павла да ти одговори: „Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један човјек у Христу Исусу“ (Галатима 3, 28) . У овом контексту учи и Преподобни Јустин Ћелијски: „Све подједнако важи и за човека и за жену: благовест им је иста, пут исти, све исто у Господу Христу“. Хришћанска љубав према ближњима заиста не разликује полове, иста је и према човеку и према жени. То је, драги брате, одговор на питање о љубави према ближњима, која проистиче од Бога, јер Бог је љубав. Међутим, ако у твом питању има наговештаја о плотској љубави, о љубави између мушкарца и жене, као полно различитих бића, а други део питања се односи на истополну љубав, замолио бих Митрополита Амфилохија да ти упути две-три реченице. Позивајући се на Свето писмо, у коме стоји записано, да је Господ, када је стварао све, створио мушко и женско, Митрополит је подсетио, да им је Он тада заповедио: „Рађајте се и множите се“! Објаснио је да тајном љубави двоје постају једно биће, а да је својство истинске љубави да рађа и дарује нови квалитет живота. „Свођење љубави на бесловесну похоту: „похоту плоти“ и „похоту очију“, а такво је распаљивање похоте мушког на мушко и женског на женско, представља обесмишљење велике и сверодне тајне љубави мужа према жени и жене према мужу“. Благословену нову 2013. годину Господњу жели и срдачно те поздравља о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *