НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Пут душе после смрти » ВИЗИЈА ПРЕПОДОБНОГ ГРИГОРИЈА О СТРАШНОМ СУДУ

ВИЗИЈА ПРЕПОДОБНОГ ГРИГОРИЈА О СТРАШНОМ СУДУ

Визија преподобног Григорија
о Страшном суду

 
С НЕБА ШАЉЕШ СУД,
ЗЕМЉА СЕ ПРЕПАДА И
МУЧИ (пс. 75, 8)
 
У време Светог и славног преподобног Оца нашег Василија новог (IX век), великог чудотворца и угодника Божјег, даром Духа Светог, Којим овај беше испуњен још од детињства, дешаваху се по његовим молитвама, Божјом Благодаћу, силом и премудрошћу, дивна и необична чудеса. Посебно су корисне за опште спасење свих људи, по његовим светим и Богу милим молитвама, две визије ученика његовог, Григорија. Прва је о митарствима – царинарницама душе човечје, кроз која ова има да прође и да се испита, те да јој се одреди место вечног боравка после смрти.
Друга визија је о Страшном суду Божјем и ономе шта ће се после Страшног суда збити.
 

 


 
ИСКУШЕЊЕ ПРЕПОДОБНОГ ГРИГОРИЈА
 
Једног дана када сам ја Григорије, ученик светог старца Василија Новог, седео у својој ћелији и молио се Богу, опоменух се својих грехова, смиривајући душу своју покајањем. У том моменту појавише се у глави мојој мисли које ме узнемирише и занеше. Мислио сам у себи и говорио: како је искрена вера код Јевреја, који су се бојали Бога свога! Колико је био частан Авраам, праведан Исак, и велики пред Богом пророк Мојсије, који је знамењима и чудесима поразио Египат! И како је онда могуће, мислио сам, да они из чије средине су произашли ови славни мужеви, – не верују у Бога који им је дао закон на Синајској Гори, и својим гласом их научио десет заповести, које су они примили и строго их чували и испуњавали? Зар је могуће да они не поштују и не верују у Бога, који је кроз свога пророка и вођу Израиљског народа Мојсија, разделио због њих Црвено море, провео их кроз пусту и неродну пустињу, избавио их од тешких ропских радова мисирских, слао им у неродну пустињу ману небеску, увео их у земљу обећану?! Присећао сам се и свега осталога из Старог Завета, што сам био прочитао, тако да на крају помислих у себи и рекох: заиста су они прави народ Божји! Потом сам читао књиге од њиховог Закона, и дошао до закључка да су они заиста прави народ Божји, и да је све тако како сам мислио.
Сетих се, међутим, на крају, да би ово моје уверење и мишљење могло да буде и по наговору лукавога. Зато помислих и рекох у себи: ја имам духовног оца Богом просвећеног, који зна да ми каже праву истину о свему овоме, о чему сам мудровао и у себи размишљао. Зато пођем к њему и све му испричам, тражећи од њега разјашњење. Насигурно сам знао, да онај који исповеди све своје сумње код духовнога оца Василија, бива изобличен у својим заблудама и поучен правом путу, а они који би нешто сакрили и утајили, већ самим тим нису слуге Христове него Антихристове.
Устадох, дакле, онога часа и пођох своме духовнику, оцу Василију. Нашао сам га у месту званом Аркадиана. У тај дан су извођене коњске трке, где се беше скупио сав народ. Одавно нисам гледао то позориште, али се сетих страшних речи светога Јована Златоуста којима он осуђује тај грех. Кад сам већ био близу коњског тркалишта, на месту званом Диоптин, роди се у мени силна жеља, која ме навуче да застанем и да посматрам трке коња. После тога упутих се светом оцу Василију и нађох га у мрачној ћелији на молитви. Приђем му и учиним уобичајено поклоњење. Он ме тада благослови, помоли се за мене, као што имаше обичај, и одмах поче са великом срдњом да ме изобличава, говорећи ми: ето, дође ми у посету човек, који је по своме мудровао о Јудејству; који је прочитао сав Стари Завет, а не познаје истину, обманут својим мислима. Зато га ђаво и други пут наведе на грех, кад је долазио овамо. Помислио је у себи: како је искрена и правилна вера Јеврејска! Мрачног ли и слепог схватања!
Потом свети Отац продужи: кажи ти мени, Григорије, шта стварно верују Јудеји? На ово питање нисам знао шта да му одговорим. Онда он поче да ми потанко о свему објашњава, говорећи: Господ је казао у своме Јеванђељу: „Онај ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао“. Видиш ли, да за лакомислене нема спасења? Они који хоће да се приближе Богу, вером у Њега, а не признају Сина Његовог, могу ли се спасити? – Зато је на другом месту казао Господ Христос Јудејима: „Нити мене знате, нити сте Оца кад знали“. Зар Га они нису видели у својим зборницима и скуповима када их је поучавао, многа чуда чинио и с њима разговарао? Био у њиховој средини, ходио са њима по њиховим градовима и селима? И поред свега тога, нису Га познали, нити су Га примили. Откуд онда они могу да знају и да исправно верују у Оца Његовог кога нису видели? Зар то није безумље њихових мисли? Ни једног идола они нису оставили којем се не би поклонили. Тако у дане Јеровоама, сина Соломоновог, који је царовао над Израиљем, они начинише два златна телета, и у заблуди својој клањаху им се и говораху: „Ево богова наших, који нас изведоше из Египта“, И то се продужавало до Озије, цара јудејскога, који се напослетку окрену Богу своме. И како они верују у Бога када су га много пута остављали и клањали се идолима? Господ Исус Христос говорио је Јеврејима: „Ја дођох у име Оца мога, и ви Ме не примате, а када други дође у име своје, њега ће те примити, и у греху своме ће те изгинути и дом ваш остаће пуст“.
Видиш ли ти, Григорије, како их је Бог одбацио од себе, и разбацао их по свима крајевима земаљским… Са њима се десило оно што и са смоквом, на којој Господ не нађе плода, кад је био гладан, па је проклео говорећи: да од сада не буде плода на теби никада, и смоква се одмах осуши. Зар се то исто није десило и са Јудејима, кад су отпали од закона Мојсијевог, када је Господ дошао на земљу и нашао Јевреје да су погазили закон који су добили на Гори Синајској, тиме што га нису испуњавали? Они су испуњавали само спољне стране закона, а срцем су били далеко од заповести Божјих. Зато их је Бог и одбацио од себе што су и они одбацили закон Његов. За време Мојсија они су чисто држали и испуњавали закон Божји, но у време кад је Господ Исус Христос дошао на земљу нису по њему живели и веровали, зато су и одбацили Христа и одрекли се његовог Јеванђеља, и свега онога што је водило ка једином савршеном закону који је Господ Христос дао, и који је заиста савршени закон љубави.
Треба и то, Григорије, да знаш да је Господ рекао Мојсију пред његову смрт: ти ћеш умрети у вери својих отаца, а ови људи после тебе клањаће се туђим боговима, а Мене ће оставити и завет који сам им дао неће сачувати. И зато се ја на њих разгњевих, окренух лице своје од њих, и дадох да се расеју по свим крајевима земље, где их постижу многе беде, невоље и жалости. Или како је казао Господ кроз пророка Исаију: „Одузећу палицу Моју од њих и разорићу завет Мој од дома Израиљева и дома Јудина, развалићу развалином великом, окренућу лице моје од њих, и одбацићу их за навек, и никад им се нећу окренути“. Видиш ли, чедо Григорије, да су они одбачени од Бога? Како, онда, да ми исповедамо закон који је престао да важи и који је постао бесплодан? Проучи, чедо, и опомени се да, после Исуса Христа, међу Јеврејима се није појавио ни један пророк, и ни један праведник, као што је о њима рекао пророк и цар Давид, да су они одбачени и да се не могу ничим оправдати. Исти Давид и на другом месту каже: „Да васкрсне Бог и да се развеју сви непријатељи његови“.
Кад је Господ наш Исус Христос васкрсао у трећи дан из мртвих, и после четрдесет дана вазнео се на небо и када су свети ученици и апостоли Његови почели да проповедају Јеванђеље по свима крајевима света, и разгласили по свима народима радосну вест о Христовом васкрсењу из мртвих, тада се изнова разгоре гњев Божји над Јеврејима. Дође, наиме, римски војвода Тит са силном војском и удари на Јудеје, те за своја безакоња изгибоше и у ропство падоше.
Римљани их расејаше по свима крајевима света, домове њихове оставише пусте, као што је Господ за њих прорекао много пре тога кроз пророка и цара Давида: „Нећу скупити скупштину од њихова народа, нити ћу их споменути у устима својима“. Они су пре били синови царства Божјег, али су сада истерани отуда и на њихово место дошли незнабошци, који су поверовали у Господа Исуса Христа и Свету Тројицу, и то је нови Израиљ, народ хришћански, новозаветна Црква Христова, сабрана из свих народа, језика, и племена и уједињена једном и истом вером у Свету Тројицу, и у оваплоћење Сина Божјег, Господа Исуса Христа, који је рођен од свете Девојке Марије и Духа Светога, живео на земљи, страдао и трећи дан васкрсао из мртвих и узнео се у слави на небо.
Ето, сада видиш, чедо Григорије, да је твоје мишљење било по савету лукавога демона, који је хтео да ти душу окује у неверству јудејском. Сада одбаци то своје грешно мишљење, и дубоко веруј у оно што је казао Господ Христос и његови свети апостоли, да онај који не верује да је Господ Исус Христос Син Божји, који је дошао да спасе свет, тај је проклет, и да је тај исти као и онај који не верује у Бога. Јер онај који не верује у Свету Тројицу и у оваплоћење Христово, – првенац је и претеча Антихриста. Господ наш Исус Христос, Син Божји и Реч Божја, који је сишао на земљу ради нашег спасења, једини је Живот и човекољубље, Милост и Истина, Пут и Светлост и Васкрсење. Они пак који у све ово не верују, пиће из чаше гњева Божјег, и биће проклети и сваке осуде достојни, и постићи ће их вечно мучење, како овде, тако и у будуће време и вавек векова.
Када старац све то изрече, ућута. Тада му се ја обратих и рекох: Благодарим ти, свети оче, што си ме уразумио, и што си ми показао и открио истински пут ка незалазној светлости и отворио очи моје и срце моје оснажио твојим речима, но ако смем да те замолим, свети оче: помоли се Богу за мене, да Господ пошаље било какав знак и утврди ме у вери, и исправи моје маловерство, које сам гајио у срцу свом. Тада ми свети отац одговори: велика је твоја молба, чедо моје Григорије! Но ја верујем да Господ не жели смрти грешнику него да се исправи и обрати Богу, и да жели све људе да спасе и да их приведе познању Истине. Он ће све учинити што је на корист, и на спасење твоје душе, само ако ти будеш са вером од њега молио и тражио. Затим ме свети отац Василије благослови и отпусти с миром кући мојој.
Те ноћи, док сам спавао на своме одру, угледам себе на неком плодородном, светлом и прохладном пољу, украшеном са премногим и прекрасним цветовима, док је тихи и прохладни ветар ћарлијао по њему. Над пољем се дизао као светли дим из кога се ширио дивни миомир. Док сам тамо стајао и дивио се свему што сам видео око себе, и радовао у срцу своме, приступи ми један свети човек, леполик, у оделу белом као снег, који је држао у руци својој палицу. Приближи ми се и упита ме: што стојиш овде и дивиш се свему овоме што си видео? Ја му одговорих да ни сам не знам од куд сам се овде нашао. Тада ми он рече: то те молитва твога духовног оца Василија довела овде, да видиш све оно о чему си се молио и што си од Бога тражио. Ја му рекох: шта сам то измолио од Господа? А он ми одговори: кад си мислио и говорио, како је дубока и искрена вера у Јевреја, па ти угодник Божји Василије објаснио зашто су они одбачени од Бога, ти си га онда замолио, да измоли од Господа за тебе знак и откривење, и да утврди праву веру у теби. И ево, Господ Исус Христос, по молитви угодника свога Василија, позва те у духу, да ти испуни жељу твоју и покаже ти знак који си са вером тражио. Хајде сада са мном и ја ћу ти показати сваку веру свакога народа. И какву силу има свака поједина вера пред Богом. Затим ме узе и пођосмо на Исток.
Тада се појави облак, који нас подиже и однесе на неизмерну висину, и показа ми се у сну као на јави: видех неку лепу непознату земљу и задивих се. Кад се облак удаљи од нас, нађосмо се на некаквом чудесном и светлом, али за мене непознатом пољу. Земља на том пољу беше чиста и провидна као лед, или стакло, и могаше се отуда видети цео свет. Ту је било безброј лепих и светлоликих младића; слатко и милозвучно су певали и песмама својим славословили Свету Тројицу, јединога Бога. После тога одосмо на неко још страшније место, које беше обузето огњем Божјим. И ја видех то место, и обузе ме велики страх. Тада ми се откри ко су били они који борављаху ту поред страшног огња. Помислих сам у себи: како ово место не сагори, када га је толики огањ обузео? Потом видех младиће крилате, светле и дивно одевене. Када су хтели да лете у висину, подизаху се на својим крилима, обучени у беле хаљине као снег. Питао сам се у себи: да ли су то анђели Божји, који непрестано ходе и каде вишњи жртвеник, односно, место огња духовног, приготовљено за службу Божју?
После тога се успесмо на некакву веома високу гору, са великим трудом. Тада ми рече онај светлоносни човек, да управим поглед према Истоку. Тамо видех неко друго поље, необухватно и страшно, које се блистало као злато. Када га угледах, срце ми се напуни неизрециве радости. Угледах потом као какав град, диван и широк, од чије лепоте и чуда сам био изван себе. Неколико сати сам стајао као заборављен. Стојећи тако на врху те планине и дивећи се свему што сам ту видео, упитах свога вођу: Господине, какав је ово град тако широк и страшан и чудесан за виђење моје, од кога се ум мој занео? Он ми на то одговори: ово је вишњи Јерусалим, који је нерукотворен. Тако је бескрајан, као свод небески. Устројен је у ширину и дужину, не од смоле нити од камена мермера, нити од дрвета и стакла. Није он као ваше земаљске и трулежне ствари. И сам видиш како је све у њему чисто и сјајно као злато. А створен је од дванаест каменова.
Угледах га, и чудесно изгледаше, беше такав, каквог очи човечје нису виделе, нити су уши чуле, нити на ум човечији дође, чак ни анђелски ум није у стању да га схвати и обухвати. Чинило ми се да је висок град, не мање од три стотине лаката, па и много више. Имађаше дванаест врата, широких и тврдо затворених. Сва врата беху између себе једнака, и направљена од по дванаест камених блокова, чистих и сјајних као светлост сунца.
Размишљао сам о том чудном, лепом али и страшном виђењу, и питао се у себи: да ли је тај град, тако диван и чудесан, представљен мени у сну или на јави, и ко може да представи и да опише све оно што се налази у њему? И од тога чуднога и страшнога виђења, обузе ме страх, па запитах мога вођу – анђела Господњег: какав је то град, и ко живи у њему, ко је цар тога града, и ко га је створио? Кад прођосмо мало даље, онда ми онај светли младић одговори: Ето, то је град великога Цара о коме је чудно предсказао Давид. Господ наш Исус Христос хтео је, по свршетку свога земаљског живота, и после своје смрти и васкрсења, а по вазнесењу своме на небеса Богу Оцу, да приправи место својим ученицима и апостолима, и свима који кроз проповед поверују у Њега. Као што је и сам казао у свом Јеванђељу: „У дому Оца мога многи су станови. А да није тако, казао бих вам: идем да вам приправим место“. А то и јесте управо ово широко и лепо место живота, које је Он обећао њима и свима које је волео, који су имали љубав према Њему. Име пак овога града је Нови Сион, Град хришћански, Град изнад сваке моћи и власти. Он није пренастањен. И сам видиш ко све живи у њему, и да нема много људи. А Цар његов, због кога си ти дошао овде, каже: знај, на основу свега што си овде видео, како ће свако, ко узверује у Сина Божјег, жив бити; ко држи науку Његових светих апостола и ученика, по казивању и учењу светих и богоносних Отаца, са вером у свету, саборну Цркву Божју. Онај пак који у све то не верује, неће наследити живот вечни него ће бити предат вечном мучењу.
Мало даље, на средини града, беше брег висок као нека планина. Површина тога брега се сијала као усијано гвожђе, и заблиста на њему диван крст, који осветљаваше велики простор. На крсту голуб, бео као снег, сијаше неописивом светлошћу. Видевши то, удивих_се. Одмах иза тога, засија са неизмерне висине, светлост као муња, и спусти се на град један младић који га поче приправљати и улепшавати, како би било све спремно за сретање Цара. Одмах иза њега, спусти се на град други младић, који ношаше чудан престо и намести га на врху тога брега за дочек Цара. Потом се зачу громовни глас који је говорио: сад ће у град доћи Цар са силом и славом великом. Иза тога спустише се четири младића у светлим и веома лепим хаљинама, држећи велике свеће у рукама, које гораху силним Божанственим огњем, и запеваше сви заједно: засија благодат Твоја Господе, дођи и прослави се у светима Твојим Вишњи, Сине Бога живога. После ових спусти се још много младића на град говорећи: сада ће бити Васкрсење из мртвих и Суд за све људе свих времена, да приме плату од праведнога Судије за своја дела. За њима се спусти са висине стуб огњени, из којег се чуо страшан глас.
Али тај огњени пламен у виду стуба не остаде над градом, него се спусти доле на свет и расплину се по ваздуху на све четири стране света и обави сву земљу. Затим се чу силан глас који говораше: изли се сила Вишњега, која ће сабрати свако створење! И разнесе се тај глас над свима људским костима. И сабраше се кост кости, и зглавак зглавку, и чланак чланку. Тада се спустише бројни младићи, који су држали огњени свитак, послан од Господа Сатани, у коме писаше: свршила се твоја власт и господство, јер су прошле године, које су ти биле дате да царујеш над светом. И стаде младић испред Антихриста, цара земаљског и прочита му ону посланицу, затим га са великом силином и гњевом извуче из царског двора, свезавши му главу на крај земље. Иначе би он избацио из себе сву злобу, погибију, бес, неистину и страшну вику, и сав зли јед, овакву нечистоту и неправду, осетивши да му се приближио крај. И он ће бити бачен у вечити огањ са свом војском својом.
После овога видех како се ускомешаше по ваздуху војске небеске и силе, и чу се плач страдални, плач и јецање многобројних људи, који силно гоњаху и тераху они на ватреним коњима, убијајући пред собом све који су лажним наукама варали људе и радили за Антихриста и његово царство на земљи. Одмах потом видех како старешине и војводе војске небеске, сиђоше благолико на земљу, и почеше се приправљати за дочек доласка Господњег. Међу њима беше један младић који се благоликошћу издвајаше од осталих и који је држао у руци златну трубу. Са њим беху дванаест других младића са исто таквим златним трубама. Кад су сишли на земљу, први затруби њихов главни војвода, и глас трубе његове одјекну од једнога краја света до другога. За њим затрубише других дванаест младића, и разлеже се као гром глас од њихових труба, и сва се земља затресе и усталаса као море. Тада се све људске кости обукоше у своја теласа, али остадоше и даље да леже у земљи, зато што не беше живота у њима. Потом затруби други ред анђела и отворише се гробови свих умрлих од почетка света и у гробнице покопаних. Затим се спустише безброј младића, као у мору песка, који васкрсаваху мртве, тиме што су душу свакога човека стављали у његово тело. Иза тога зачу се и трећи ред труба од чијег звука се препаде небо и земља, и сви мртви устадоше живи. А сви они који устадоше из мртвих, били су у оној слави и части, коју су вером и делима заслужили: зависно од врлине или греховног зла, беху светли или тамни и мрачни.
После тога – мора, реке, језера, блата, шуме и све звериње, повратише са страхом целе, све оне који су погинули у њима или од њих. И појави се безброј људских створења, колико песка у мору, а узрастом беху сви једнаки међу собом. Муж је стајао поред своје жене, и сваки народ, свако колено, и сваки род беше се сабрао. Нису се сећали тајне васкрсења, а мене обузе страх и с дрхтањем помислих у себи: били су од земље, у земљу су повраћени, и опет сви устадоше из земље, целокупни и живи! Веома се зачудих томе, и видех како се лица неких од њих светле као звезде сјајне; у других опет светлост беше мања, а код неких као светлост дана. Подобно ономе што је казао свети апостол Павле, да се звезда од звезде разликује у слави. У једних су лица сијала као месец у тамној ноћи, а у других као усијано гвожђе, што сипа варнице, а у других као сунце; код неких су лица била као светлост и бела као снег, док код других као морски таласи. Код једних од њих лица су била као цвет, а у свакога беше књига у рукама и натпис на челу. У једних је било написано: пророк Господњи, у других: проповедник Божји, а у неких: апостоли Христови или мученици Господњи. Једни су се звали: уздржљиви Господа ради, други: светитељи Господњи, сви праведни и сви преподобни Исуса Христа. И много других и разних натписа, на којима се јасно видела врлина свакога од њих. На онима који су устајали из мртвих било је и оваквих натписа: сиромашни духом, смирени срцем, муке претрпели у пустињи ради Господа, мирни и смирени ради Господа, милостиви и добри, чисти срцем, миротворци који мир граде, на правди прогоњени; сиромаштво и напаст претрпели ради Господа, праведни свештеници Господњи, који часно служе службу Божју; радник Господњи, човекољупци који полажу душу своју за ближње своје, који чине правду и уче добру, сачували тело своје неокаљано, покајањем Господу угодили. И још много других различитих натписа било је на челима оних који васкрсоше из мртвих.
На челима су исто тако били написани греси оних који су устали из мртвих: злоба, превара, нечистота, неваљалство, и разни други греси. Код једних је било написано на челу, а код других у ваздуху над главом. Све је то било тако видљиво, јасно и очигледно за свакога. Било је много и оних који су сагрешили у хришћанству, и умирали без покајања и исповести. Код неких од њих лица су била као земља с пепелом помешана, а у других као гној. Код тих што им лице беше као гној, гмизали су и црви по лицу њиховом. У једних су образи били црни као у сатане, а код других као кожа змије отровнице, код многих опет као кожа од хијене, звера. Неки су имали лице као у слона, а лица других и сва кожа од главе до ногу, беше покривена са гнојем и смрадом. Сви они су се окретали један другоме и говорили: ох, тешко нама, јер ето дође дан суда Божјег, за кога ми нисмо некад хтели да чујемо и знамо, а сада устадосмо да примимо плату сваки по својим делима. О, тешко нама непокорнима и грешнима, јер смо опогањени и помрачени, и Господ нас је одбацио од себе. О, тешко нама! Да смо бар колико толико имали стида у себи! И много што шта друго су још говорили и укоравали сами себе, проклињући и дан и час свога рођења. Стајали су са погнутим главама у ишчекивању пресуде праведнога Судије. Многи су стајали и говорили: ко је Бог? Ко је Христос? Ми нисмо знали, ми смо имали више богова, којима смо служили и угађали, па су они дужни сада да нас спасу, – говорили су с поуздањем.
 
ЈЕВРЕЈИ ПОД ЗАКОНОМ
 
Мноштво других људи стајали су и говорили: ако нас буде Бог судио по закону Мојсијеву, ми ћемо добити многа добра, због тога што смо били расејани по свим земљама, претрпели разне муке и напасти, и што осим једнога Бога другога нисмо хтели признати. Али ако дође да нам суди Син човечји (Христос), онда тешко нама! Ми сио Њега презирали и хулили, ругали Му се и чинили многа зла. Предали смо Га на распеће и смрт, ученике Његове убијали, и нисмо им веровали, нити смо признавали њиховог Учитеља. Ми о томе нисмо ни мислили да се може десити да Он дође да нам суди као Бог. У нашем месту је живео, и осуђен зато што је говорио: Ја сам Син Божји и раван Богу. Било би лепо кад би га сада овде видели и назвали Га лажом. Јер је тврдио да ће бити наш Судија и да је Господ Бог рекао: Он неће судити никоме, него ће сав суд дати Сину своме, да Он суди свему свету. И наједанпут се прогласио за Сина Божјег. Но ми добро знамо шта је Бог говорио Мојсију на Гори Синајској: да нико никада није Бога видео. Док су тако Јевреји међу собом разговарали и очекивали долазак праведног Судије, питали су један другог: да ли је ко видео Христа овде, да Га узму и изведу пред Бога. И пред самим Судом Божјим они беху горди.
 
ИДОЛОПОКЛОНСТВО ЈЕВРЕЈСКО
 
Други пак Израиљци, стајали су у великом скупу и говорили: тешко нама, веровали смо, али нисмо по Закону признавали Бога, него смо се клањали лажним боговима и разним идолима од злата; златном телету и другим незнабожачким боговима. Ми нисмо знали откуда нам се приближила нечистота.
 
НЕКРШТЕНИ И КРШТЕНИ
 
На некима од васкрслих показа се натпис црвеним словима – на мушкима: муж убица, а на женскима: жена убица. На другима је било написано: крадљивац и крадљивица, лопов и лоповица, блудница, блудник, идолослужитељ и идолослужитељка, царинарници и зеленаши, детеубица или убица жене, завидљивац, гњевљивац. На некима је било написано: суров, крволочан, злога срца и немилостив, среброљубац. На другима: јеретик, духоборац, манити савелијани, павликијани, јаковити, оригенисти, манихејци, богомили и сви други скупа, који су се придржавали било какве безбожне измишљотине. И не само некрштени, него и они који су сагрешили после хришћанског крштења, и умирали без покајања и исповести, стидели су се кад су видели своје право обличје. Зато су уздисали и плакали. Кад сам све то видео, веома сам се свему томе зачудио.
 
ПОЈАВА КРСТА
 
После тога, појавише се наједном анђели са сјајним Крстом, и певаху неку божанствену песму. Крст ставише на престо, да га виде сви који су устали из мртвих. И народ се необично зачуди када виде тако леп светао Крст. Када га угледаше Јевреји, ћутали су и дрхтали од страха, на лицима им се видео стид, и ударали су се по образима својим говорећи: овај знак што га видимо у толикој слави, није за нас добар, јер то је знак Распетога. То значи да ће Он доћи да нам суди. Како да се с Њим сретнемо, и куда да се сакријемо испред Њега? Ми знамо да смо Му многа зла учинили, као и онима који верују у Њега.
Док су Јудеји тако говорили међу собом и плакали, мени рече мој вођа анђео: видиш ли, Григорије, како Јевреји почеше да плачу и како уздрхташе, кад угледаше часни Крст? А ја сам стајао на узвишеном месту, те ми се све откри и показа. Затим се подигох још више у ваздух, и видех све од краја до краја света. И све сам чуо о чему се даље говорило. А све што сам својим ушима чуо и што је год ко говорио, све сам то добро упамтио.
После свега тога, чух говор, јаку хуку и страшан звук од кога ме ухвати страх. Видећи то мој свети анђео, рече ми: не бој се, све ће ти се још јасније открити! Тада се свети анђели разделише пред Судијом, који је долазио да суди свима, и да свакоме плати по делима његовим. Почеше се јављати страшне и безбројне Силе небеске пред престолом Судије. Када и то видех још се више уплаших, но свети анђео Божји одмах ме охрабри и рече ми, да сам дужан све памтити и све разумети, јер све што се догађа пред мојим очима, све ће ми бити од користи.
Док ми он ово говораше, блесну муња, а са висине чу се страшан глас као громови, и земља затрепери као лист на грани. То не уплаши оне којима су лица била светла, шта више, почеше да се радују и да се веселе. Тихо и ћутећи, приближише се престолу Судије у сјајној красоти, којој би се задивио сваки човек. На идолопоклоницима пак и јеретицима, и свима невернима, видео се само страх и стид, и ужас помрачених лица. Појава Крста им је била опомена да ће Христос свима судити, зато су клонули духом и застидели се. А сви верни, од Авраама до Христа, нису се плашили, него су се још и радовали. Јевреји су до појаве Крста говорили, како је велики њихов Бог јеврејски. Али када сви угледаше сјајни као сунце Крст Господњи, сетише се у себи, које је вере он знак, па говораху: о, тешко нама! Исус Христос, кога поштују и верују хришћани, тај ће нас све осудити. Лица им потамнеше и напунише се стида и срамоте. Они пак који су веровали у Њега, радоваху се и клањаху Крсту Господњем, на коме је Господ Исус Христос био прикован по својој вољи и љубави.
Затим се појави светао облак са муњом, која осветли божанствени Крст и за дуго остаде на њему. Око Крста је био обавијен чудан и прекрасан венац. Када га видеше Јудеји и Агарјани (Муслимани), зачудише се и уздрхташе од страха. Незнабошци и идолослужитељи, који су били мучитељи светих, избезумише се од страха и не могаху ни речи проговорити. А хришћани се напунише радости, подигоше руке своје горе и слављаху Господа. Затим засија муња и чу се хука и гром. Појавише се анђели и арханђели и све обузе страх и дрхтање. Анђели са благим осмехом дођоше и уставише се на месту приготовљеном за Судију. А грешници се изненадише када видеше како се свака њихова тајна помисао откри и видна постаде. Јер је Господ Христос казао: да нема тајне која се неће открити. Престо Божји није стајао на земљи него у ваздуху, у висини око четрдесет лаката. И анђели су ходили, али не по земљи, него по ваздуху. Неки од њих стајали су на источној страни, други на јужној, трећи на северној, а четврти на западној страни. Сви беху један од другога различити; једни су били као снег и као сунчана светлост, други су били подобни пламену или злату које светли, и поделише се на четири дела и својим присуством напунише сав простор испод неба. А земља је била напуњена људима.
После овога појавише се ватрена кола. Унаоколо су се кретали шестокрили Серафими и многоочити Херувими, који певаху: Свет, Свет, Свет је Господ Саваот, пуни су небо и земља славе Његове! Затим запеваше анђели: Благословен који иде у име Господње! и од њихових славословља, сјединише се и састаше небо и земља. Они који долажаху огњеним колима, опколише престо Божји. Јевреји и Агарјани су слушали како анђели славе заједно са Богом Оцем и Господа нашега Исуса Христа, па почеше плакати и јаукати говорећи: о, тешко нама! Ми Њега (Христа) не очекивасмо, али Он дође.
 
ДОЛАЗАК ХРИСТА
 
После свега овога зачу се страшан трубни звук, који обавести о приближавању Судије. Онда се чу друга труба и показа се царска застава и власт. На крају се појави облак бео као снег, и по средини облака Господ наш Исус Христос, а око Њега безбројне бестелесне слуге Његове, које се не смедоше приближити облаку. У том моменту засија Господ наш Исус Христос јаче од сунца, и сав се свет засија Њиме. То је тако било да се умом не може схватити, ни језиком исказати сва лепота Божја, која је била припремљена да суди целом свету. Никакво сунце не би било у стању да осветли тако дубоке тмине, како их осветли свесветли Господ Исус Христос. Сви погледи били су упрти на Њега, чак и погледи оних који Га прободоше. Анђели запеваше: Благословен који долази у име Господње! Бог Господ дође да, суди живима и мртвима.
Они који све ово чуше и видеше, падоше ничице и поклонише Му се. После тога Господ сиђе доле са облака и седе на престо славе Своје. Небо и земља затрепташе као гора од силнога ветра. Они који не примише или одбацише науку Христову, увидеше шта их очекује, па горко заплакаше и заридаше. Свети пак и праведни, видећи Господа свога у неописивој слави, не могоше се више уздржати и проговорише: Ти си Христос, Син Бога живота кога су распели Јудеји; Ти си Реч Божја са висине, коју Отац роди пре створења света. Ти си удвојен са вољом и снагом, један Господ Исус Христос, који се оваплотио од пречисте Дјеве Марије и дошао да чини чуда и знамења. Ти си Бог наш са Оцем и Духом Светим, и осим Тебе нема другог Бога! Ове речи слушаху Ана, Кајафа, безумни Арије, проклети Мухамед и сви Јудеји који не примише Христа и хришћанство, и задрхташе и постидеше се. После овога Господ стаде на небо, а оно се измаче од погледа Његовог, стаде на земљу а она се поче удаљавати од Њега, јер је била упрљана делима човечјим; на послетку сасвим се сакри, тако да се све што је на њој било разиђе по ваздуху. Господ стаде на висину небеску, и небо постаде ново и боље, а на место светлости сунца, месеца и звезда, показа се нова Светлост, која никад не залази (Христос). Затим Господ наш Исус Христос сиђе у дубину, која нема меру, и земља се показа мала, не као што је пре била, него се светлела, а после тога на земљи се све промени. Господ стаде на море и у тај час вода усахну и претвори се у ватру, од које се подиже пламен до неба. И све је било обухваћено неописивим страхом од тог огња. Он је прождирао све невернике, грешнике и идолослужитеље. А огњени анђели метнуше на њих руке своје, али не бацише све грешнике у огњено море него неке оставише. А ја се испуњен страхом, обратих своме анђелу вођи за утеху, и он ме утеши и показа ми зашто се нису могли да спасу они Јудеји који нису веровали у промисао Божји, иако се нису клањали идолима; држећи се слова закона, нису признали Христа.
Овде се сада испуњавала реч Божја, написана у Јеванђељу: „Ту ће бити плач и шкргут зуба“, грешника побацаних у огњено море. Велики је био плач и јецање, изазван страдањима и мукама грешника, због неваљалих дела њихових. Остали који нису грешили, или који су се очистили покајањем од грехова – радовали су се и веселили, што су сачували веру и закон Божји у себи. Потом погледа Господ на Исток, анђели затрубише, и од оних анђела који су били на источној страни, многи се разиђоше по свој земљи, срећући безбројна светла и радосна лица, с којима се у радости целиваху, Тако су обишли и муњом очистили сву земљу. Онда Господ погледа на север и југ, а анђели Божји поставише оне које су довели Судији, са леве стране. Било их је тако много, као песка земаљскога. Они који су стајали на десној страни, сијали су незлобивом светлошћу, а они на левој страни, били су црни и тамни као ноћ.
 
НАГРАДА ПРАВЕДНИКА И КАЗНА ГРЕШНИКА
 
Тада се Господ окрете онима што су стајали са десне стране и рече: ходите благословени Оца мојега и примите Царство које вам је приправљено од створења света. Јер сте Ме нахранили кад сам био гладан, и угасили Моју жеђ, одевали Ме кад сам био го, служили Ме кад сам био болестан, у жалости и невољи ви сте Ме тешили. На то Му праведници одговорише: Владико и Господе, никада Те нисмо видели гладна да Те понудимо, никада Те нисмо видели жедна да Те напојимо, никада Те нисмо оденули и у жалости и болести нисмо Ти послужили. А Господ им на то одговори: Ви сте давали онима који су сиромашни, када сте њима то чинили, Мени сте чинили.
Затим се Господ окрете онима са леве стране; и рече им: идите од мене проклети у огањ вечни, приправљен ђаволу и слугама његовим? Јер кад сам био гладан, нисте Ми дали да једем, кад сам био жедан нисте Ми дали да пијем, кад сам био странац, не примисте Ме у кућу, а када сам био болестан и у тамници, ви Ме не обиђосте. Идите од Мене неваљалци који сте сав живот провели у греху и злоби, Ја вас сада не познајем. Они Му кроз плач одговорише: Господе, када смо Те видели гладна и жедна, или голог или болесног, а не послужисмо Ти? Судија им одговори: заиста вам кажем, кад нисте некоме од ових малих и сиромашних учинили, нисте ни Мени учинили. Идите од Мене, проклети, који се Мене одрекосте пред људима и служисте ђаволу. Сада се и Ја вас одричем. Кад они чуше такав страшан одговор, почеше одмах горко плакати и молити за опроштај, но Господ им не опрости. У тај час похваташе их анђели и бацише у огњено море. У великим и страшним и неисказаним мукама, викали су они: тешко нама! Но на њихово уздисање, вриску и јаук, нико није обраћао пажњу, нити је хтео да им се смилује. Одмах су потонули у дубину мора, где су се за свагда изгубили.
 
ЛЕПОТЕ ЦАРСТВА БОЖЈЕГ
 
Господ опет стаде на земљу, засађену прекрасним воћкама и мноштвом другог дивног и прекрасног дрвећа, кога се човек не може нагледати. Ја упитах мога анђела водича: како ће бити Царство Божје и да ли може бити нешто лепше од овога? На ово питање анђео ми одговори: не знаш шта говориш! Ето, то је земља мира о којој Господ говори у своме Јеванђељу: „Блажени су кротки јер ће наследити земљу“. А небеско Царство, које није могуће описати и исказати, много је лепше.
Господ поново погледа на земљу, а она се у тај час покри свакојаким зеленилом и красотом, којој сам се у чуду дивио.
Потом по свој земљи потекоше две велике реке. Једна је била напуњена чистим и слатким медом, а друга млеком, и млеко се не помеша са медом. Реке су текле на све стране и напајале корења од дрвећа. После тога видех како пролећу птице, небеске, лепе и свакојаке врсте, које је немогуће описати. Напунише сав врт и почеше да певају чудним гласовима, да их се никада наслушати не би могао. И није могуће исказати лепоту њихових песама, које су се до неба уздизале.
После тога стаде Господ на висину небеску, одакле су силазили анђели и мноштво Сила небеских, које су носиле са собом велики Град, Нови Јерусалим, коме је творац сам Бог, у Светој Тројици прослављени. И наместише Град на Исток, по средини је био рај Едемски, а унаоколо свети анђели Божји. Врата на том Граду светлела су се као сунце. Затим анђели затрубише и сва створења Божја, небеска и земаљска, почеше славити Бога. Све су то гледали и слушали они са леве стране, и међу њима чу се глас: о непокајани безаконици, злога и тврдога срца, лењиви и неверни, недостојни и проклети, каквога се блага и лепоте ми лишисмо и изгубисмо га; какво зло нас постиже за наша прљава и зла дела! Тада Господ Исус Христос уста са престола свога, и рече онима који су Му стајали с десне стране тихим гласом: дођите благословени Оца мојега и љубљени Моји, уђите у радост обећану вам од Господа Бога вашег. То чуше и они са леве стране и почеше одмах да проклињу себе, јер ничега страшнијег и тежег од тога за њих нема.
 
НАГРАЂИВАЊЕ ПРАВЕДНИКА И УВОЂЕЊЕ У ГРАД
 
Прва пође Христу, од оних са десне стране, Пресвета Богородица, чије је лице сијало као сунце у свој сили својој. Дође близу Господа и поклони Му се. А Господ је сусрете, приклони своју Пречисту главу и рече јој: уђи света моја Мати у радост Сина свог, јер је све ово достојање твоје. А она се смирено поклони Господу и изљуби пречисте руке Његове. Док је она весело и са радошћу улазила у свети Град, запеваше сви анђели и праведници.
После Пресвете Богородице пође свети Јован Крститељ и дванаест светих апостола. Издвојише се њих дванаесторица, обучени у царске хаљине, и пођоше према вратима дотичног Града. А Господ Исус Христос пољуби их у лице са радошћу и рече: уђите у радост Господа свога. Они Му се поклонише и уђоше у свети Град. Анђели пак и за њих прославише Бога.
За апостолима пођоше оних седамдесет ученика Христових, и дођоше по заповести Судије на градска врата. Беху обучени у муњесјајне хаљине, и поклонише се Господу, Он им рече да уђу у Град. Све то видеше они са леве стране, и горко плакаху и чупаху косу са главе, сећајући се својих грехова због којих су изгубили занавек такво благо.
Јевреји који не примише Христа и не примише крштење, почеше изненада и из свег гласа да проклињу праведнога Мојсија говорећи: где је он сада? Не видимо га овде међу нама. Ми не познајемо Онога коме смо требали да будемо покорни, него смо Га се одрекли. И тако тражећи Мојсија, не могоше га наћи, јер и он беше на истом месту са Авраамом, Исаком, Јаковом и са осталим пророцима, са десне стране праведног Судије.
По заповести праведнога Судије, одели се мноштво људи с десне стране, којима су лица била светла као сунце, и који беху обучени у црвене хаљине. То су били свети мученици и мученице за Христа. Дођаше код Господа и поклонише Му се, Он их прими и показа да уђу у свети Град, што они са радошћу учинише. После њих дођоше други људи, светлолики и са сјајним као огањ хаљинама. То су били исповедници праве вере, и они уђоше у радост Господара свога. За исповедницима праве вере дођоше ближе Граду Благовесници. Лица су им била као снег блистава, а хаљине им се сијаху као блистајуће злато. И они уђоше у радост Господара свога.
За благовесницима пође мања група светитеља, чија су лица била светла и блага; обучени беху у беле као снег хаљине. На плећима су им били омофори; то су биле владике и светитељи, којима је Господ заповедио да уђу у славу Његову, а анђели прославише Бога Сведржитеља.
За светитељима дођоше уздржљивци, чија лица беху као бели љиљан. Они се приближише Граду и поклонише Господу. То су били испосници, калуђери, који су се потрудили Христа ради. Господ погледа на десну страну и отуда му дође мноштво калуђера, који се очистише истинским покајањем. Господ и њима показа да уђу у свети Град, подиже руке преко њих, а они прославише у Тројици Једнога Бога.
За калуђерима и испосницима, приђоше Граду и калуђерице, које се Христа ради одрекоше земаљске радости и пођоше за Христом. Господ им заповеди да уђу, те и оне уђоше са радошћу у Град. Одмах за њима дођоше мученици, који су крв своју пролили за Христа и Господ их смести у Град.
Видех и оне који су стајали на левој страни, како урлају од бола и очајања и проклињаху себе и оне који су их на грех наводили. Видевши Славу Господњу и свети Град и оне који улазе у њега, тукли су се у главу и лице, чупајући своју косу.
Затим се опет Господ окрену на десну страну и отуд му дођоше праведници са лицем сјајним као месец у пуној светлости својој; и они уђоше у радост Господа свога.
После праведника позва Господ Авраама, Исака, Јакова и дванаест старозаветних патријараха, одевених у беле хаљине. Господ и њима показа да уђу у свети Град. Они уђоше и запеваше песму Богу. За њима дође много народа сви су били понизни друг другу и сијаху се као сунце. Господ их похвали за њихову чистоту душе, јер су чували себе, не оскврнивши се од рођења свога. Када су улазили у Град, сви свети анђели прославише Бога. За њима дођоше сви пророци, осим Мојсија и Арона. Пророци су блистали као звезде небеске и весело уђоше у Град.
За пророцима дође много људи који су били милостиви и смерни, лица им бела а главе помазане са јелејем. И они се поклонише Господу, а Он заповеди да уђу у град – Нови Јерусалим. Они су свој живот провели у сузама и посту и тиме задобили милост Божју и улазак у Град.
Затим дође Мојсије и Арон. Лице је Мојсијево било прослављено Славом Божјом а хаљине његове блистале су као муња. Са њим су били Арон, Елеазар и других дванаест пророка, који су први прорицали о Христу. Међу њима су биле све праведне судије Израиљске до пророка Самуила, за њима цар Давид и сви цареви израиљски, који не беху идолопоклоници. И беху ту свих дванаест племена израиљских, који су живели по закону мојсијевом и нису са клањали незнабожачким боговима. И Господ их све уведе у Град.
 
ПРВИ КОЈИ СУ БОГУ СЛУЖИЛИ
 
Тада позва Господ Адама, Авеља, Сита, Еноха, Ноја, Мелхиседека, и све избранике свете, мушког и женског рода, сви су они ушли у радост Господа свога, јер је Он заповедио своме представнику да им да достојна и одговарајућа места.
И они су угодили Богу, мада нису знали закон, али се нису клањали идолима, него су поштовали истинитога Бога. Господ и њима заповеди да уђу у свети Град.
Затим дође мањи број људи са светлим лицем и слободно уђоше у Град. То су били они, Христа ради понизни и јуродиви (луди) који су били исмевани од људи и претрпели многа зла и увреде, због тога уђоше у радост Господњу. После тога Господ заповеди једној већој групи људи, који су стајали на десној страни, да приђу ближе. Тада дође мноштво народа, који су изгледали врло лепо у лицу, са сјајним хаљинама. То су били смерни духом, или сиромашни духом и они су ушли у свети Град.
Затим се појави скуп народа, покривен светлим облаком. Господ им се окрете и проговори им тихим и благим гласом: уђите, уђите љубимици моји, у радост Господа свога, уживајте плодове трудова својих. А то су били покајници, који су се покајањем и сузама очистили. За њима дође мноштво људи, који беху тихи и мирни. Одело њихово било је светло као дан; и њима Господ показа да уђу у свети Град, као смиреним и понизним.
После њих дође други скуп људи. Лица су им била као мед чиста, а хаљине им бејаху сјајне као светлост. То су биле праведне судије Новога Завјета, који не примаху мито, него судише по правди свакоме. Господ и њима заповеди да уђу у Град.
Господ опет погледа на десну страну и приступише му људи, који су били обучени у црвене као крв хаљине, са венцима на главама, а образи су им били намирисани миомиром. Господ им заповеди да уђу у Град. То су били милостиви, гледао сам их и неисказану Славу у Светоме граду. И видех лепе дворове и много станова које је требало напунити. Било је много оних који су улазили у Град, а мени рекоше: није ни четврти део тога Града напуњен.
За милостивима дође пред Господа један мали скуп људи, које позва Господ да уђу у Град. На свима су биле хаљине беле чисте као кристал, а лица су им била светла. То беху миротворци.
Затим Господ дозва велики сабор људи, у још лепшој слави и части, са веселим лицем. То су били прогнани правде ради, оговарани и тучени без кривице; и за све оно што су претрпели за име Христово, наследише радост Господа свога и уђоше у Град.
Одмах за њима дође други велики сабор. Лица су им била беља од снега, а хаљине светле као муња, у рукама су држали златне свеће. Њих Господ позва и рече: уђите у радост Господа свога. И они са великом радошћу уђоше. А то су били девственици, који су сачували своје девичанство неокаљано.
Опет погледа Господ на десну страну и дозва један врло мали скуп жена, које су у лицу биле лепе и румене, одећа им беше бела као снег, а главе окићене венцима. Оне дођоше и поклонише се Господу. Он им заповеди да уђу у Град, а свети Божји анђели прославише Господа. То су биле жене које су часно и непорочно пошле за свога мужа и не окаљаше тога вечнога живота; може ли жена имати свога мужа, или, хоће ли муж имати жену своју, који су неокаљани и у страху Божјем провели живот свој на земљи? На то ми он одговори: овде више нема телесних жеља, него су они дошли у вечни живот, и живе као анђели Божји на небу. Поново упитах свога водича о свему другом што сам видео, и све ми показа, по реду и по имену о праведницима и о грешницима, и где ће ко добити место, и какав ће ко дар добити од Бога, ако спада међу оне који су љубили Господа свога.
Затим видех како се свети Крст подиже са места на коме је стајао, и оде ближе светоме Граду, и стаде код врата где стајаше Господ, који позиваше своје свете и увођаше их у Град. По свој земљи стајало је много грешника, било их је као песка у мору, од времена Адамова до доласка Христова, од сваког племена и језика. И сви они који умреше непокајани у гресима својима, мољаху Бога за опроштај. Стајали су са страхом, не очекујући ни од кога помиловање. Ту су били назови хришћани, они који су се само звали хришћанима, али нису испуњавали ни једну хришћанску заповест, нити су творили оно што је Господ Христос кроз своју свету Цркву наредио и оставио. Господ се окрете према њима и виде знакове и натписе од сваког греха и зла које су учинили, Затим видех како Господ са палицом у руци, раздели грешнике једне од других, све по језику и по народности, одвоји и веру од вере, и сваку грешну јерес. И свака од њих стајаше на своме месту. На једној страни стајали су грешни Јевреји, који нису испуњавали закон Мојсијев, него се још клањаху идолима. На другој страни стајаху они који нису веровали у Исуса Христа и у Његов долазак на земљу, кроз рођење свете Дјеве и Духа Светог, и који су Га распели и убили, чинећи многа зла апостолима и потоњим хришћанима.
 
ИЗЛИВАЊЕ ГЊЕВА ГОСПОДЊЕГ
 
После тога Господ погледа са великим гневом на запад, и дођоше са муњевитом брзином ватрени анђели, спремни да побацају све грешнике у језеро огњено и сумпорно. И на знак Судије поче хитро бацање грешника у огњено море. Они пак урлали су од страха и бола, све док их бездан не прогута.
Тада пођоше ватрени анђели на ону страну где су се налазили хришћани, који се за време гоњења одрекоше Христа Бога нашег, те и њих побацаше у огњено море. А они громовно викаху и јављаху се Богу са молбом, али помиловања не добише.
Затим одели Господ једну групу људи који су имали исти удео: припадали су разбојничким бандама и убицама, обучени беху у крв, чувени по својим неваљалствима, тела им беху трновим ранама израњављена. Из образа им је текао гној, а ноге им беху искривљене. И Господ се разгњеви на њих, наредивши ватреним анђелима да их побацају у огњено море. Плакали су и викали, али помоћи ни од куда. Ту су били и они који су извршили самоубиство, и на тај начин наружили Бога, а ђавола обрадовали, тако да ће са ђаволима бити мучени.
Потом приступи једна група људи, који стајаху засебно поред Господа. Лица им беху веома тамна и зловољна а хаљине све подеране, а на ногама козја кожа. Господ заповеди анђелима да им свима вежу ноге и руке, и тако свезане да их побацају у ватру неугасиву. То су били лопови и разбојници. Кад их анђели у огањ бацише, из пламена се чу страшан урлик и гром, који се чуо до неба, као да је желео да све истреби. А побацани грешници гораху као суве трске.
Затим Господ призва још једну групу људи са леве стране. Они сиђоше и стадоше пред Судију. Из њихових уста киптали су црви и смрадан ваздух. Хаљине су им биле црне као димом опаљене, а лица њихова као угаљ. И на њих се разгњеви Господ, зато што су били лаже кривоклетници, и многим неваљалствима наносили штету и другима, заборавивши на Бога. Зато их Господ предаде у руке строгих и огњених анђела, који их похваташе и бацише у вечне муке. У тим страшним мукама молили су за помоћ, али помиловања није било ни од кога.
После кривоклетника Господ одели још једну групу, од оних са леве стране, који су били тамом покривени, а у лицу су били страшни и изгледали као рисови, зубима су шкргутали, а језици су им висили као у бесних паса. Из очију су им севале варнице. То су били гњевљивци, клеветници, злопамтљивци, завидници, подсмевачи и ругачи. И њих Господ осуди на страшне муке у језеру које гори огњем и сумпором, тамо где црв не умире и огањ се не гаси. Они су горко плакали, и уместо суза из њихових очију текла је крв, но ипак не бише поштеђени.
Затим би одвојена једна велика маса људи, којима лица беху изгорела и црна, а хаљине одвратне, као потоци од крви и зноја. Они стадоше пред Господа изобличени и без оправдања. А зато беху такви, што се у земаљском животу нису кајали ни исповедали своје многобројне грехе, нити су милостињом очистили душе своје, да би њоме задобили од Судије милост и опроштај. Нису праштали увреде онима који су их вређали, и зато се сада њима не опрашта. И ја чух од анђела шта је требало чинити: праштати ближњима својим, да би и њима Бог опростио. У време милости строги Судија им се показа милостив и благ, и тада су смели да моле за опроштај. Да су и они другоме опраштали, Господ не само да би им опростио, него и Царство небеско би им даровао. Али они се тиме нису користили док је било време милости на земљи, где су могли још да исправе своја дела, да оставе зло и да чине добро. Радили су по својој злоби и пакости, и ругали се Божјем трпљењу. Када би људи водили једино бригу о спасењу своје душе, тада им враг не би могао нашкодити, нити би био у стању да их погуби. Људи сами себе упропашћују. Ко не чини другоме штете, не може му ни сам сатана нашкодити. Због тога смо ми дужни себе исправљати, не друге осуђивати. Међу овима било је и таквих који су се предавали пијанству и ждерању, и на њих се разгњеви Господ, а анђели их похваташе и бацише у огњено језеро.
После тога одели Господ другу групу људи са леве стране, чије хаљине беху испуњене грозотом и црвима, из очију им је текла крвава пена, образи су им били гнојави, из срца испадали црви, а на ногама им висиле пијавице, које су им пиле крв.
Из ноздрва им излажаше смрад као од мртве телесине. Погледа Господ на њих, веома се расрди и рече им: о роде прељуботворни, ходили сте по жељама срца свога, да би вам крај био вечна мука. Кад они то чуше, почеше сви из гласа кукати и вапити: помилуј нас, Боже, и поштеди своја створења; згрешили смо, али од Тебе нисмо одступили, нисмо се клањали туђему Богу. Затим затруби анђео три пута и Господ заповеди и рече: идите од Мене проклети да вас више не видим. Да сте пре ваше телесне смрти принели ваше сузе и ваше покајање, то би се још и могли очистити од грехова ваших – у мукама и сам се сатана каје. Него идите од Мене проклети у огањ вечни. И у тај час огњени анђели их похваташе и стрмоглавише у језеро.
Одмах затим за овима одвоји Господ још једну групу с леве стране, који беху на изглед врло лепи, а били су по чину калуђери. Кад их видех, веома се зачудих и у сумњи помислих: какви су то били калуђери Христа ради? Они су били на левој страни зато што нису испунили оно што су се заветовали Господу. Лица су им била црна, у рукама држаху светилнике али без уља, са жишцима скоро угашеним. На свима њима видела се лењост и небрига о души. У лицу су изгледали као сове. Над њима се видела замишљеност и подмуклост као у змије. Беху опасани непокорношћу као тешким гвожђем. Господ погледа на њих и веома се расрди, зато што су препуштали својим страстима и телесним жељама, и што нису обећање испунили, него су у помислима својим били слуге нечистоте. Они пак из свег срца мољаху и викаху: помилуј нас Господе, јер смо ми Тебе јединога познавали, и Твоме светом Имену даноноћно служили, и Твојим Именом бесове протеривали. На то им Господ трубним гласом одговори: ви нисте хтели раније да послушате Мој глас, зато и Ја вас сада не слушам. И одмах бише гурнути у огањ од анђела у вечне муке. А мени показа мој анђео зашто су ови при свршетку свога века пали у погибао: мало је било међу њима оних који су волели монашки подвиг и смирење, и све остале врлине на које су се били заветовали Богу. И на крају овога века и света настаће хиљадугодишње царство сатанино по свој земљи. Он ће свакојаким лагањем и обманама привући к себи многе слабе и необазриве душе.
После ових, одвоји Господ са леве стране и оне који су били духовно слепи и који нису живели по вољи Божјој. На њима није било никаквог зла, били су скоро као праведници. И погледа Господ на њих, и не разгњеви се, него се разгњеви на родитеље њихове, зато што их нису просветили светим хришћанским крштењем. И рече Господ да им се да последње место на западу, и да наследе неки мали део вечнога живота, без гледања лица Божјег. А они завикаше: Владико и Господе, благословен си Ти и благ, и милостива срца. Ти си Господар од живота и од смрти, узео си нас превремено из земаљскога живота, по некаквим чудним тајнама твојим. Но за једно Те молимо, опомени нас се, Господе! И Господ им дарова мало свога дара и добитка. То су била деца хришћанских родитеља која не понеше светога крштења. А сва беху једнакога раста.
 
СУД НАД ХРИШЋАНСКИМ ЈЕРЕТИЦИМА
 
После тога Господ одели од оних који су стајали на левој страни, једну групу људи који припадаху Аријевој јереси. Чланови тога зборишта имали су вид сатане, лица су им била као змија отровница, а из уста су им испадали живи црви. На њих се Господ највише разгњеви, и потражи Арија од кога је потекла ова нечиста јерес. Арије се брзо нађе пред Господом и Господ му рече: зар Ја нисам био Бог истинити јединосушан са Оцем и савршени човек? Како си се ти, онда, усудио да моје Божанство сравниш са животињом. Тако си преварио цео овај народ, и довео га до вечне муке и пропасти. То рече Господ и окрену своје пречисто лице од њих. И похваташе их огњени анђели, метнуше на њих тешке гвоздене ланце, и побацаше их у огњено језеро где се налазио ђаво са свим демонима, и Јуда издајник Христов.
Одмах за овим позва Господ другу групу јеретика који су припадали сабору Македонијеве јереси. Лица су им била по изгледу пуна зла, из уста им је излазио силан смрад, тако да су сав ваздух окужили, а очи им беху пуне мрака. Погледа Господ на њих и потражи онога од кога је произашла ова саблазна и нечиста јерес. Македоније се брзо нађе пред Господом, и Господ му рече: Дух Свети, кога си ти ружио, омаловажавао и понижавао, доћи ће сада и осудиће те, зато што је Он истинити Бог и Господ. Затим запеваше све небеске силе страшне песме, и призиваху Светог Духа речима: Царе небесни, утешитељу Душе Истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и Животодавче, дођи и јави се, да буде поруган онај који је Тебе ружио. По свршетку ове песме, са висине засија чудна и велика светлост, запламтеше ватрене звезде, а затим блесну силна муња. Потом се показа престо начињен као од мудрости, и на њему видех Господа Духа Светога Утешитеља у виду белога голуба. И дође Свети Дух и стаде на јединородном Сину Божјем, који је једнаке части са Богом Оцем. На тај начин би осрамоћен скверни Македоније. Затим се појавише огњени анђели, те са њима урадише исто што и са Аријем и његовим скупом. А Свети Животворни Дух врати се са Славом онамо откуда Је и дошао.
Опет погледа Господ на леву страну, и приближи му се велика група људи и стадоше пред Господа. Лица су им била мрска и тамна. А Господ се расрди на њих врло и позва Несторија, од кога је потекла ова јерес. Кад Несторија стаде пред Господа, Господ му рече: где су у Мени два лица, како си ти то о Мени говорио и са тим оволико народа увео у пропаст? Зар Ја нисам једини Свети, једини Господ Исус Христос, у две природе (божанска и човечанска), а у једном Лицу. Мени припада поклоњење свих створења неба и земље. А служитељи Несторијеве јереси и науке, познадоше Господа и признадоше своју заблуду, али не смеше ништа проговорити. Затим се појави света Пречиста наша Владичица Богородица и приснодјева Марија, која тихо приђе Сину своме и Богу, осветљена неисказаном славом, и украшена невиђеном светлошћу. Анђели јој служаху, а при њеном доласку запеваше јој песму: Радуј се ти која си се удостојила да будеш Мати Христа Бога! У том моменту нечастиви Несторије паде и сруши се, а Господ окрете Лице своје од њега. Затим га ухватише огњени анђели, свезаше му и ноге и руке и бацише га онамо где су били бачени Арије и Македоније. А пречиста и света Царица Богородица врати се опет са славом тамо откуд је и дошла уз слављење светих анђела Божјих.
Сада призва Господ другу групу јеретика и на њих се веома расрди, позивајући онога који их је преварио. У тај час показаше се два човека, врло црна, као и сам сатана, и Господ им се срдито обрати: а ко вас је научио да говорите да је у Мени остала једна природа после телесног рођења и доласка на земљу? Зар Ја нисам један Бог у две природе, божанској и човечанској, као што су вас учили и утврдили свети Оци и учитељи Цркве, надахнути мојим Духом? И како сте ви смели да извратите моју науку, коју сам предао Цркви својој и заповедио својим изабраним ученицима да је проповедају и другима да је предају?! После тога позва Господ анђеле мучитеље да и са њим учине оно што учинише са осталим јеретицима.
Молим вас, браћо и оци, кад ово прочитате, нико да га не сматра за неистину и да не каже: грешном и недостојном човеку било је немогуће видети такве тајне, јер од створења света до данас нико од светитеља не удостоји се да види оваква страшна чудеса, мада су међу њима били они који су задобили велике дарове Духа Светога, сваки по своме достојанству. Мени се открило све ово од Господа, не зато што сам био достојан, него по молитви Његовог угодника Василија. И сам сам се чудио том Божјем откривењу. Али зар не знате да је Господ и тајну свога Васкрсења открио женама пре него другима, па и пастири су први дознали о Његовом рођењу, а прости и неуки рибари постадоше проповедници Његове науке. Ми видимо и у многим другим описима подробно изложена чудеса и дарове Духа Светога, као на пример, код Великог Пајсија и многих других светитеља. Једни су добили откривења, а други дар разних других чудеса, њима сличних, као што смо и код апостола видели различите дарове Духа Светога. А што се мене тиче, ја сам последњи од људи, коме је све ово откривено, и то што ми је било показано, сада овде описујем, ради користи оних који ово читају и слушају. А све ово што сам овде описао, нисам сам измислио. Због тога молим свакога, који нађе овде нешто неразумљиво, нека ме не осуђује, јер ја само верно преносим, без одузимања и додавања, оно што ми је показано. Описујем оно што сам видео и чуо, али за оне који ће читати са смиреним срцем. Пишем истинито а не лажно, у чему ми је Бог сведок. А сада да се повратимо на пређашње разговоре.
После свих ових, одели Господ од оних са леве стране још много других јеретика, међу којима беху три лажна човека: Ориген, Евагрије и Дидим. Они беху везани и тамом покривени. И Господ се окрену од њих, а анђели их тога трена побацаше у кључало море, заједно са осталим јеретицима.
Опет погледа Господ на леву страну и дозва к себи другу групу јеретика и отпадника, међу којима беху пет великих: Сергије, Хонорије, Кир, Пир и Дидим. Лица им беху као изгорела нечиста и окаљана. И Господ им са гњевом рече: зашто изврнусте Моје божанске речи, учећи да је у Мени једна воља и једна енергија, и тако преваристе овај народ вашим лажним наукама? Узмите их одавде, рече Господ огњеним анђелима. Тако и они бише бачени са осталима у огњено језеро.
 
О ИКОНОБОРЦИМА
 
После тога одели се друга група људи, од оних што су стајали на левој страни. Личили су на идоле, страшни и пуни злобе. То су били Северијани и други иконоборци, који су ружили иконе и говорили: да је Господ наш Исус Христос своје тело скинуо с неба, и да није од чисте крви пречисте Владичице наше Богородице и Девојке Марије рођен. Господ се расрди на њих врло и са великим гњевом рече им: идите од мене сви који неправду чините зато што сте се сами од Мене одрекли и икону мога Лика (образа) обешчастили и поругали две природе Моје, и две воље Моје одрекли, и са тиме многе повукли у погибао, која и вас чека беспоштедно. Ово рече Господ и окрену своје пречисто Лице од њих, а ватрени анђели нападоше на њих и побацаше их у огњено море.
 
О ЈЕВРЕЈИМА КОЈИ СУ РАСПЕЛИ ХРИСТА
 
После тога виде Господ како му долази велики скуп, безбројно мноштво људи, погружени у тешку таму. Лица су им била покривена са гнојем и крвљу, а главе белом болешћу. Уши су им биле намазане смолом, у рукама држаху коњске репове. Ноге им беху искривљене и обрасле магарећом кожом. Кад угледаше једни друге, зачудише се сами себи и шапатом говораху: тешко нама свима које преварише Ана и Кајафа са Понтијским Пилатом, који су Христа осудили на крст и разапели, Њега који сада суди живима и мртвима. О зли саблазнитељи и лажљивци, због којих ми не поверовасмо у Христа Сина Божјег, па зато сада потпадосмо под Његову немилост и суд. Ми без одговора пред Њим стојимо, јер учинисмо многа зла Њему и Његовим ученицима и апостолима. А да смо поверовали у Њега и крстили се као и други који сада, како видимо, улазе у Његово Царство небеско, то би и ми тамо били уведени.
Док су они тако говорили, рече им Господ кроз анђелску трубу: зар ја нисам Господ Исус Христос, Син Бога Оца, који сам се спустио с небеса, сишао на земљу и родио се од Духа Светога и свете пречисте Девојке Марије? Долазио сам на ваше саборе и говорио вам: Ја и Отац једно смо, и ако мени не верујете, верујте делима Мојим. Ви сте видели дела Моја, како сам мртве васкрсавао, слепима очи отварао, кљасти су устајали на ноге своје, истеривао сам зле духове из опседнутих, и лечио сваку другу болест. И ви сте све то видели и не хтесте Ми веровати јер вас гордост ваша заслепи, да гледајући не видите и слушајући не чујете. Зато сада не можете са Мном царовати, јер све оно што сте Ми зло чинили било вам је мило и по вољи. Ви сте Мене на крст распели, и ребро моје копљем проболи. Видите сада руке моје и ребра моја која сведоче о вашој злоби према мени, али Ја вас нећу за то осудити, него зато што нисте послушали избранике моје, ученике и апостоле, које вам послах да вас покрену на покајање. Но ви се не покајасте, него се још више окренусте на гори пут. И протерасте Моје ученике из ваше средине и постадосте Ми још гори непријатељи, изгубивши тако Царство Божје.
Када они то чуше, почеше горко плакати и јаукати. Једни су се тукли у груди, а други гребаху кожу са лица свога и говорили: Мојсије, Мојсије, о тешко нама! Где си ти сада, дођи, да ли си ти бар заслужио милост од Бога? Избави сада и нас из невоље. Али им Господ наново рече: ваш је део у вашем неверству, а Мојсије кога ви тражите сад, на судном одговору, у Мени нађе прави пут. Зато ће вас он исмејати и изобличити. При тој речи појави се Мојсије у великој слави. Они чим га видеше, познадоше га и повикаше: о Мојсије, ти си нам дао закон, ми смо тај закон сачували како си нам заповедио, а овога садашњега Судију распели смо и убили. Сад нам кажи ко је Он, и зашто нам у твом закону ниси казао о њему, и реци нам како да се сада избавимо из његових руку. Јер видимо и свуда налазимо Његову власт, и свуда нас постиже суд Његов и гњев. Он ће нам свима судити, и нема никога ко би нас избавио од суда Његовог.
Тада Мојсије одговори Јеврејима: о неваљали и тврда срца синови, али не Авраамови, него синови ђавољи! Зар вам нисам писао у закону вашем говорећи: таквог једног Пророка подићи ће вам Господ Бог између браће ваше, којег сте ви дужни слушати као и Мене, што би вам год заповедио. А свака душа, која не послуша тога Пророка, биће истребљена из средине ваше. О томе вам је још јасније казано и на једном другом месту у вашем закону: Он ће бити царујући Цар од колена Јудина, који треба да дође. Он ће бити онај кога је народ очекивао, и о коме се много говорило, о коме вам је читано по зборницама вашим у дан суботњи. И зато сте лишени доласка Месије, о коме је сведочила наша вера, јер сте Га се ви одрекли, и уписали се у незнабошце.
Они му на то одговорише: како ми можемо у њега веровати, кад он назива себе Сином Божјим, а то у твоме закону није написано, и пророци нису о томе ништа говорили? А Мојсије им на то рече: Ја Њега пророком зовем као и себе, зато што се оваплотио и постао човек савршен, оставши савршени Бог. Он је био апсолутно савршен, али завист, злоба и пакост ваша, не даде вам да поверујете у Њега, и ради тога вас очекују у будућем веку вечне муке, и удео у огњеном језеру. Ово им изрече Мојсије и отиде од њих.
После тога одели Господ још једну групу од оних са леве стране, који изгледаху пуни лукавства. Они су били гори од свих других. Очи им беху тамне и мрачне као ноћ, на челима њиховим стајао је сатанин натпис. У рукама су држали дашчице, на која је било написано њихово зло и неваљалство.
Господ се и њима обрати са речима: о нечастиви, зашто сте Ме оставили, и Антихристу се окренули, жањући за њега вашу погибију? Ви се одрекосте Мене, а сада се Ја одричем вас, и нећу вам се смиловати, него ћу и вас отерати на место где је он, у муке вечне и у ватру неугасиву. Зато што сте њему служили, имаћете ту част, да заједно са њим вечно горите. Тада их ухватише свети анђели, по заповести Божјој, и бацише у пропаст сатанску. И њихова вика и јаукање, беху страшни за слушање. А и ја, кад све то видех и чух, страх ме обузе велики. Милост су искали али милости нису добили.
 
СУДБИНА ХРИШЋАНСКОГ МУЧИТЕЉА
 
После свега овога чух глас као рику лава, који шкрипи зубима и бесно урличе од страха и мука у којима се налази: ох, распети Боже, како Те не познадох када си се очовечио и родио у телу као човек, и одрекох се Тебе, и нисам хтео чути Твога имена, а сад видим да си Ти једини вишњи Господ Исус Христос. Био сам непријатељ Твој и противник, а сада из ових мука Тебе као Господа Бога исповедам. О, тешко томе који Тебе не љуби, и Твога доласка на земљу се не опомиње! О, тешко онима који Тебе истинитога нису познали, који Ти не вероваше, и не крстише се Твојим светим крштењем. О, тешко и мени, јер се ужасно мучим у овом пламену! О, смрти, где си сада да ме избавиш од ових мука! Ко је то могао помислити, да ће се са мном овако нешто догодити!
Слушајући ово страшно јаукање и урликање, запитах мога вођу анђела: ко је овај што је допао под тако страшне и неподношљиве муке? На то ми свети анђео одговори: то је Диоклецијан мучитељ хришћана.
 
ОВДЕ ЈЕ КРАЈ СУДУ БОЖЈЕМ
 
У тај час нестаде страшни Суд Божји; страшне муке се затворише у дубину земље. Одмах затим чух недостижно појање анђела, који су приносили хвалу праведноме Судији. Док су анђели певали, појави се Господ који уђе у велики Град, и сви анђели са Њим. Врата од Града се затворише, и Господ седе на престолу Славе своје и заповеди анђелима да принесу духовне дарове и награде небеске. По наређењу Господњем јавише се сви свети, и добијаху из руке Његове награде, по мери својих добрих дела.
Прва од свију показа се пречиста и Пресвета Богородица, Мати Господа нашега Исуса Христа. У тај час Господ скиде са пречисте своје Главе чудан венац, и стави га на Њену главу и рече јој: прими Мати моја ову славу, коју ми дарова Отац мој, за победу над ђаволом и смрћу којој одолех, примивши тело од Тебе. Затим јој даде праву одежду, баграницу Царску, коју је само Он облачио, као Богочовек. Подари јој и још много других духовних дарова, поштујући је и речју и делом као Матер своју. Она Му се тада приближи, и посади је на свој божански Престо, узвисивши је тако над свима светима. Похвали Господ њену душевну и телесну чистоту, спомињући и њене усрдне молитве и топле сузе, које Му је она приносила за све хришћане. Узвиси је Господ, као Госпођу и Владатељку над свима небеским Силама, које јој запеваше са великом радошћу.
После тога дозва Господ све своје свете ученике и апостоле, па даде и њима царске хаљине, врло лепо украшене; даде им и дванаест престола направљених од чистога злата, обложених скупоценим камењем и бисером. Затим узе венце који су се сијали као сунчана светлост, стави их на њихове главе, и венча их као цареве. Тада их постави Господ на престоле, и показа им да су они Судије над дванаест племена Израиљевих, давши им вечни Живот у Царству небеском, који превазилази сва блага овога света.
Потом позва Господ и остале своје ученике и даде им бесмртне дарове. Раздели им награде, али не у виду венаца, него свакоме од њих даде почаст, по мери њихове врлине.
 
ЗАТИМ СЕ ПОКАЗА ХРАМ БОЖЈИ
 
После свега овога видех Храм Божји, који се сијао као најчистије злато, и пред Храмом двери као мост. По мосту су ишли младићи, који су били у чину ђаконском. Дужност њихова беше да приготове Храм за службу Божју. А ширина Храма беше приближно до три хиљаде стадија. Храм је био у виду крста, и претстављао собом огромно здање са четири кубета. У њему су била три пространа олтара, и имаше унутрашњи изглед, четири улице које воде на четири стране. Сво здање било је саздано руком Божјом, од чистога злата и драгога камења, и блистало је као сунце. Провидност Храма омогућавала је онима унутра, да виде све оне који су били у њему. А све оно што се у Храму налазило, све је то такво било, да га је немогуће описати ни исказати. Јер је све, сав Храм, било испуњено Светим Духом. Видео сам као мрамором обложене стубове, који су подржавали Храм у облаку.
Када младићи све припремише, громко огласише: благослови Владико! Господ седе на свом дивном престолу, седоше и дванаест апостола на својих дванаест престола, шест са десне, а шест са леве стране. Господ се окрену ђаконима и рече им: позовите од свуда изабранике Моје. У тај час анђели затрубише и чу се глас: дођите благословени Оца мојега у Храм свете славе Моје, да свршимо нову Жртву радости и весеља. У том моменту, сви свети се сабраше у Храм. Пресвета Владичица наша и Богородица устаде са чуднога престола свога, и пође Сину своме, Господу нашем Исусу Христу. На њој је била чудесна одежда и венац који јој Је дао Господ. Он јој покриваше главу, као што о томе и цар Давид говораше: „Стаде царица с десне стране Твоје, у ризу позлаћену одевена и свеукрашена.“
После тога дођоше седамдесет других апостола, који бијаху неописивом светлошћу, а за њима сви преподобни и праведни, који се удостојише ове велике славе. Сваки од њих је стајао на своме месту у Храму Божјем, јер су сва места била са натписом означена, коме припадају од преподобних и праведних. У тај час засија необична светлост, а њихова срца се испунише неописивом радошћу. Многи од њих се не могоше уздржати, него од радости запеваше дивне умилне песме.
Затим видех Господа где устаде са свога чуднога Престола, да сврши тајну Службу. Служаху му у паровима Херувими и Сарафими, са страхом и трепетом, и певаху трисвету песму. Други пак анђели, којих је било безбројно много, стојаху у кругу око Престола. Са Господом служаху дванаест апостола и произношаху возгласе, а после њих анђели певаху. Кад би анђели свршавали своју песму, свети су је продужавали и на њу одговарали. Кад дође време Светом Причешћу, Господ се причести од духовне Мане Живота Свога. И тада откри Господ страшне тајне Свога вечнобића свима Својим изабраницима. У том моменту свима постаде разумљива сва Тајна Мудрости, неприступна учењу и уму. И сви прославише Господа нашега Исуса Христа, јединородног Сина Божјег и окусише новога Живота, то јест вечне Славе Божје.
После тога уђоше сви свети, и доспеше сви до Новог Сиона и Града Јерусалима. Господ наш Исус Христос направи своје чудне палате, које су се налазиле на Истоку од светога Града Сиона. Ту пред необично величанственим вратима овога Града, стајаху и чекаху Херувими и Серафими. У том дивном Двору разливало се умилно појање анђелско. Пред Двором је стајало неколико столова са спремљеним разноврсним јелима. Била је ту трпеза дванаест апостола, па столови за праведнике и све свете. Сваки је имао означено своје место.
Тада изађе Господ из свога чуднога Двора, у који нико није могао никада ући. Био је окружен безбројним мноштвом анђела, који су певали похвалне песме. Потом Господ седе за трпезу, а за Њим поседаше и сви свети, сваки на своје место. А свети анђели служаху за трпезом, и непрестано певаху радосне песме. Затим се Господ обрати свима светима и рече: браћо моја и другови моји, и сви који угађасте Оцу Мојему и Мени, једите и пијте и наситите се Мојих вечних добара, која су за вас приправљена од створења света. Све су то они слушали и радовали се великом радошћу. И сви једоше то духовно јело и пише то духовно пиће (вино). А све оно што је било постављено на трпези, никако се не умањиваше, као што то бива овде на земљи, него је изгледало као да се нико никада није ни приближио тим столовима, и изгледаше као Едемски врт.
Када се наситише духовним весељем, устадоше од трпезе. Устаде и Господ и сви Свети са Њим. Тада их Господ узе са Собом и сви пођоше у диван Врт који се налазио на Истоку. То и јесте Едемски Рај, Богом засађени, из кога је Адам био истеран. Када уђох унутра, избезумих се од чуда и лепоте, што се могаше видети у овом Врту. Наслађивао сам се благим и пријатним мирисима, чудних и неисказаних рајских цветова. Анђели су дивно и умилно певали, Алилуја и друге божанствене песме. Видех тако ширину неисказане Рајске красоте. Показаше ми и цело Богом саздано обиталиште, које је обећано светима. А Господ се поврати у Град.
 
О ИСКАЊУ СВЕТИХ ОД ГОСПОДА
 
И молише свети Господа говорећи: пошљи на нас, Господе, благодат Твоју, и учини и овде у нетрулежној и блаженој земљи и Храму светога Имена Твога, да би могли долазити у Њега, као што смо до сада чинили и славити Те, са Твојим Светим Оцем и Пресветим и Животворним Духом Светим. Тада Господ подиже Своју божанску руку и благослови крстолико на све четири стране, и у тај час запали се сва земља и сав ваздух јарким и као снег белим пламеном. Када се пламен подиже ка небу, појавише се по свој земљи дивни храмови, палате, куће, станови и дворови, и разна чудна здања, са скупоценим светим престолима, као и вртови са плодовима неисказано лепим и дивним, који су непостижни за ум људски. Све то Господ дарова својим светима. И они празноваху духовно, и достојно се радоваху за све што им Господ учини.
 
О ПРЕМУДРИХ СУДОВА ТВОЈИХ ХРИСТЕ И ВЕЛИКЕ СЛАВЕ ТВОЈЕ
 
За оне који одлазе у живот вечни нема ни зиме, ни лета, ни дана, ни ноћи, јер се времена не измењују; ту нема жеђи ни глади, нема жалости ни уздисаја. Њима није потребно да праве куће ни земљу да обрађују, јер се ове изменило и постало ново: небо, земља и човек. Ту је живот миран и без жалости, јер им је туђа сва телесна воља и жеља. Они ту не знају за гњев ни за зло. Све је то са ђаволом побацано у пропаст. Ови се тамо наслађују са вечитим благом, које је бесмртно и неизменљиво, сијају светлошћу, и слично анђелима, не подлежу промени. Све ми то показа мој водич, анђео Господњи. Затим видех, како свети анђели излазе из светога Града, и деле насеља, скиније (шаторе), столове и престоле, сваком по заслузи. Једнима на земљи, другима у ваздуху. А и они на земљи, и они у ваздуху, сви се духовно весељаху и радоваху. Све сам то са великом пажњом посматрао и о томе размишљао.
После тога затруби страшно Христос Цар и Бог наш, и од Његовог гласа затресе се сва земља. На Истоку се отворише врата Небеска, која чувају строги Серафими, а која су пламтела у сјају неисказане светлости. Затим изиђе Господ из Двора свога и славе велике, окружен великим мноштвом небеских светих анђела, који су певали песме божанствене. И дођоше ка отвореним вратима Небеским. Са њима пођоше и неки од светих, који су имали велике заслуге. Била су им дата велика крила, са којима су могли да лете куда су желели. Пре свију, уђе са Сином својим Пречиста Богородица, прекрасна као муња. Ја упитах свога вођу, светога анђела, и он ми рече да смо у Царство Небеско ушли. Потом опет видех Господа са свима светим анђелима небеским и свима светима, сви пођоше са Господом у Град небески. А сви они који су са Господом били, беху још више прослављени и од оних првих, и мислим да не грешим ако кажем, да су били подобни Божанству. А радост им беше неисказана.
 
ГОСПОД РАЗГОВАРА С ГРИГОРИЈЕМ
 
Тада Господ, који стојаше код врата Светога Града, окрену се према нама, и тихим и кротким Божанским гласом рече: ево, Григорије, ради молитава Мога угодника Василија, све ти показах, а ти се сад постарај да предаш и другима све ово што си видео и чуо, да би се и други, чувши ово, покајали и поправили за своје спасење. А ја ти кажем: који не живи по Моме светом Јеванђељу, и свему ономе што је у њему написано, и ко не послуша гласа Цркве Моје, коју сам крвљу својом утврдио, неће бити мио Оцу Мојем ни Мени, и потпашће под суд и пропаст вечну. И ко не буде Мени служио, тај ће се назвати сином пакленим. А који се трудом или постом, и другим доброчинствима не усавршава и не улази на врата по Мојем Јеванђељу, тај је лопов и разбојник. А ти се постарај да умножиш поручени ти дар, и свим оним што ти је показано, што си видео и чуо, да спасеш душу своју и будеш другима на корист; да и они чувши ово спасу душе своје. Не сакривај у земљу Мога духовног бисера, него га саопшти многима који поверују. Многи ће те за све ово послушати и спашће душе своје. Али Ја знам да те многи неће послушати, као што ни Мене ни Моје свете апостоле не послушаше, и зато у своме безакоњу и неправди изгибоше. Устаће на вас зли и неваљали, и прогнаће вас као што су и Мене прогонили.
Сав овај свет, и све што је у свету, све је пролазно и привремено. А који се у овај пролазни свет заљуби, а вечни живот одбаци, изгубиће душу своју у огњеном језеру. Ти се пак постарај да испуниш ово што ти сада говорим. Од свега је најбоље жудети за вечним и непролазним животом. На крају ти кажем: који ово чују и не постарају се да се исправе и покају, ти нећеш зато бити крив, а они ће по делима својим бити осуђени у огњеном језеру, где црв њихов не умире и огањ се не гаси.
 
ГРИГОРИЈЕ ОДГОВАРА ГОСПОДУ
 
Владико и Господе! Како могу ја све то испунити, када сам нечист душом и срцем, и умом помрачен? Како да искажем тајне, које ни Херувимска уста, ни Серафимски умови не могу постићи? Знам да ни ум свих небеских и земаљских бића то не може достигнути, и са страхом и трепетом прозрети у те речи.
А Господ ми рече: Ја знам шта ти можеш а шта не можеш учинити. Али ћу ти ја послати благодат Своју, која ће се обилно излити на тебе, просветити те божанском Светлошћу, и побудити у теби жељу и љубав према Мени. И даћу ти силу и разум, вољу и снагу, да би све што си сада видео и чуо, могао описати, за сведочанство свима Црквама, а на корист свима онима који ће са чистим срцем поверовати. Благо онима који простим умом и чистим срцем на ово помишљају, и који се старају и избегавају свако зло и грех, држећи се само доброг и праведног пута Господњег. Тешко онима који не чине добро, и који у све ово што је теби показано не поверују и не послушају. Но они који у ово посумњају, неће имати удела са спасоносним синовима и наследницима Царства Небеског. Они пак чија су имена написана у књизи Живота, примиће све ово са радошћу. И са чистим срцем и љубављу читати га и слушати. А који се постарају да испуне написано, и другима предаду, велику корист чине себи и другима. Они пак који су се толико заљубили у овај пролазни свет, и који су освојени ништавним земаљским мислима, којима господари телесна жеља, они који на веру и вечни живот не полажу ништа, него се још и подсмевају и ругају, њихов удео је у језеру огњеном и сумпорном.
Ругаће ти се, рече ми Господ, и укораваће те. Но ти трпи укор и без обзира на то, постарај се да ово предаш усмено и писмено. Предај потомству све што ти је показано. Предај Црквама Мојим, и свима верујућим. Кажи представницима Цркве, и бољему и средњему и најмањему, јер ћу ја брзо доћи, и плату ћу сваком са собом понети. Блажени су они који уређују живот за спасење своје душе. Тешко ономе свештенику који није имао бригу за поверено му стадо да га поучава. Такав ће дати строги одговор пред страшним и неумитним Судијом. Ја сам вам дао ту заповест, и штедим вас, да не пропаднете у вашем незнању. Јер се сви ви слабо старате за спасење своје душе.
Избегавајте жеље тела вашега и оставите свако зло и неправду, да вас не снађе смрт изненада, у незгодан час, и умрете без покајања. Јер онда и вера мало користи доноси. Ја сам Господ и Бог ваш који правду љубим, и човекољубље изливам на вас, Ја који сам био на крсту распет вас ради, и много пострадао од непокорних Јудеја. Ја сам милостив свима који се искрено кају, и опраштам им све грехове. Јер после смрти нема места покајању, нема ни користи од суза и мољења. Шта може тада учинити за себе грешник, који се није покајао за живога овога на земљи? Ја не утајих од вас ништа од онога што би вам могло бити на корист, а дадох вам слободну вољу и разум, да можете изабрати што желите: живот вечни у Царству Небеском, или пак вечне муке у Аду пакленом. Ја сам сад милостив свима који се кају, али ћу на Суду своме бити строг у кажњавању грешника. Ја сам Господ Исус Христос, који вавек живим са Оцем Својим и Светим Духом.
Све ми је ово Господ показао, да би га предао свима људима који желе да спасу душе своје. Ја сам о свему томе размишљао и у себи мислио: како се може сав свет изменити и постати нетрулежан? И којим Црквама сам ја дужан посведочити о свему што сам видео и чуо од Господа? То је мени све показано као на сну, али оно ће се догодити и на самом делу, на свршетку овога света, о Другом Христовом доласку на земљу.
Тада ја дођох себи од чудног виђења будућих догађаја, од кога сам се страшно уплашио. Понављам, од страха који ме био обузео, за дуго времена био сам без свести. И неколико дана нисам излазио из своје ћелије. Опомињао сам се свега што сам видео и чуо. И желео сам да брзо запишем све, да се не би нешто од тога заборавило. Жарко сам молио Господа, да ми Он просвети ум, и да ми да такву силу и моћ, како бих испунио заповест Његову. Прође од тада неколико дана, и у срцу мојему засија радост, а лице се моје измени.
И у мојем духу радошћу испуњеном, све ми дође на памет и сетих се потанко свега онога што сам видео и чуо, и што ми је Господ показао и наредио да се по њему управљам: да све то опишем и предам Црквама.
Тешко је било и претешко, описати све оно што сам чуо и видео, јер за то недостају речи људске. Писао сам просто и разумљиво. Не лепо исплетеним философским речима, него што је могуће простије и разумљивије. Написано је плод благодати Божје, која ме је осенила, кад сам се ослободио страха.
После свега овога што се десило са мном, упутих се преподобном Василију, који ми, после вечерње молитве, рече да седнем покрај њега. И одмах поче да ми говори о овом или оном виђењу. Трудио сам се да преставим себи радост преподобног оца Василија, особито кад сазнадох, да ме Господ удостојио по његовој молитви да видим све ово и да пренесем другама. Све то ме испуни радошћу, и убеди ме да је ово било истинито откровење Божје.
Преподобни Василије беше у то време у дубокој старости и живот његов се приближаваше крају. Свети Старац је одраније знао за час своје смрти, и рекао ми је о томе.
Све ово је било овако, и ја Григорије, пишем све оно што видех и што чух и што ми Господ Исус Христос заповеди. А сада нека је Богу слава! А људима нека буде на спасење и живот вечни. Амин.
   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *