Видовдан

Питање:
Помаже Бог! Засто славимо Видовдан и коме је тај празник посвећен. Знам да га сад славимо као успомену на Косовски бој и светог Кнеза Лазара али чуо сам да је то у ствари пагански празник који датира из времена док Словени још нису били крштени и да је посвећен паганском богу Виду. Молим вас за одговор на е-маил а немам ништа против објављивања питања и одговора на сајту Слуга Божији
Георгије


Одговор:
Драги Георгије, Стари Словени су међу својим боговима имали и Вида (или Световида) али он нема никакве везе са Видовданом. Косовска битка је била по старом календару 15 јуна, на дан када се слави хришħански мученик Вит (Витус) . Наш српски народ је у то време био хришħански народ, а људи су време рачунали по црквеном календару и хришħанским празницима. (До скора је готово свака сеоска баба, макар и неписмена, знала црквени хришħански календар напамет.) Св. Витус (Вит) је био дечак старости између 7 и 12 година, син римског сенатора из Лукианије, паганина. У време императора Диоклецијана и Максимилијана, његов отац је на разне начине, па чак и мучењем, покушавао да свога сина примора да се одрекне Христа. Дечак је остао чврст у вери. Са својим духовним оцем Модестом је побегао у Лукианију, одакле је доведен у Рим да изгна демона из сина императора Диоклецијана. Св. Вит је то и учинио, али пошто је остао чврст у хришħанској вери, био је мучен заједно са својим духовним оцем Модестом и гувернатом Кресцентијом. Као некада ап. Петра, на чудесан начин анђео их је избавио из тамнице и вратио у Лукианију, где су мирно скончали од рана задобијених приликом мучења. Три дана касније св. Вит се јавио знаменитој хришħанској девојци Флорентији, која је потом пронашла њихова тела и часно их сахранила на истом месту где су и нађени. Успомена на ова три мученика, св. Вита, Модеста и Кресцентију, брзо се проширила у Риму, по Јужној Италији и Сицилији. По четком 6. века на Сицилији је настао манастир св. Вита, а мошти његове је у 8. веку игуман Фулард пренео у Немачку, у манастир св. Дениса. По четком 9. века, мошти св. Вита је добио игуман Варин, који их је 836. године пренео у Корви. Тако се поштовање св. Вита раширило по Вестфалији и другим деловима источне и северне Немачке. Св. Виту су се хришħани нарочито обраħали у болести епилепсије, а постојао је и такозвани плес св. Вита који се изводио за здравље болесника. Он је такође један од 14. светих мученика који помажу у време какве велике невоље. Слика се поред казана са кључалим уљем, јер је, по предању, био бачен у такав казан, али је на чудесан начин остао неповређен. Славио се широм хришħанског света 15. јуна по старом календару. Зато се код нас тај дан називао Видовдан, када су читане молитве за избављење од невоља и оздрављење и олакшање мука код падавичара. Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *