Верујући католик и верујућа православка

Питање:
Помаже Бог! Да ли верујући католик и верујућа православка могу да се венчају у православној цркви? Да ли он треба прво да се крсти? Какав је поступак? Унапред захвална
Н.Н

Одговор:
Бог помого, По питању склапања брака између лица православне вере и иноверних особа, наша брачна правила праве разлику и не допуштају брак са особом нехришћанске вероисповести, а допуштају са особом ХРИШЋАНСКЕ неправославне (католичке) вероисповести, али под једним условом. 1. Лице друге вероисповести мора пре ступања у брак (са особом православне вере) потписати писмену изјаву пред надлежним свештеником православног лица, у присуству два сведока, да неће свог будућег брачног друга одвраћати од православног исповедања вере, нити покушавати да га наведе да пређе удругу веру, да неће сметати православном лицу у вршењу његових верских дужности и чувању православних обреда и обичаја. 2. Лице друге вероисповести мора се пред надлежним свештеником и два сведока, писменом изјавом, нарочито обавезати да ће своју децу из тога брака крштавати и васпитавати у православној цркви. 3. Православно лице које жели да ступи у брак са лицем друге вероисповести, има пред надлежним светеником свечано обећати да ће стално лепим начином, настојати да свог будућег брачног друга приволи да пређе у православну веру. 4. Брак православног лица са лицем друге вероисповести мора се склопити у православном храму, од православног свештеника и по православном обреду.
О свему овоме неправославна страна потписује пред присутним сведоцима и надлежним свештеником. Надлежни свештеник неће извршити склапање мешовитог брака док се не увери да лице друге вероисповести прижа довољно гаранција и да испуњава све наведене обавезе. Тада се брак може склопити ако надлежни архијереј, (коме се упућује молба) за то да разрешење и благослов.
1. У случају да неправославна страна обећа да ће прећи у православље, онда треба настојати да се прелаз обави пре венчања.
Иако наша Црква, као што се из изложеног види, начелно допушта своме члану да за свога брачног друга узме другу особу ХРИШЋАНСКЕ вероисповести, ипак свештеник треба да покуша да такав брак спречи из следећих разлога: 1. Врло мали број мешовитих бракова је срећан и дуговечан. 2. Верска подвојеност супружника често је кобна за децу и њихово васпитање. 3. Искуство из последњег рата, показало је да су мешовити бракови кобни не само за породицу, него и за нацију. Кад свештеник спречи такав брак, он тиме чини услугу и породици и Цркви и свом народу. С поштовањем
о.Драган