Венчање у МПЦ

Питање:
Христос меџу нама+++ Пишем вам из Македоније.Потичем од старе српске породице која веч четири генерација живи у Македонији. Са собом смо донели и зачували своју крсну славу светога архангела Михаила (македонци немају крсну славу) .Морам да признам да моја породиоца није зачували језик али смо веома поносни на своје српско порекло и презиме.На жалост, сви наши родбине су напуштили своји завичај за да се населе као српски колонисти још пре 100-нак година па зато и немамо сада родбину у Србију. Али сада је један члан моје породице ускоро венчати са својим избраником кои је из Србије.Граџански брај је склопен у Србију (где и че да живе) али црковни брак че да буде обављен у Македонији у храму Македонске православне цркве. Ми сви смо лојални чланови МПЦ и лично не одобравамо поступке српског егзарха за македоније Јована, који је направи више штете него користи (ако има уопше) . Моје питање је инспирирано једном мојим (нажалост сада бившем) другу кој након што се придружио Јовану (знам лично скоро 90% његових следбеника) да сви ми кои смо у МПЦ нечемо никад стечи СПАСЕЊЕ (! ! ) то су веома страшни речи, па моје питање је дали ви као пастири че да признате тај црковни брак као валидан или сте сагласни са мишљења једног следбеника Српског егзарха, да је моја сестра увалила двоје срба (младожења и кума) , -у ПАКАО (! ) ? +++
жарко станимировиќ


Одговор:
Христос Воскресе драги брате Жарко! Господ Бог и Спаситељ наш Исус Христос сазидао је Цркву Своју на камену исповедања вере да је Он Христос, Син Бога Живога, и притом је прорекао да Је ни врата пакла неће надвладати [1]. Његова Црква је Једна, Света, Саборна, и Апостолска. Дакле, Он није саздао две, три или више, већ Једну Једину Цркву. Окупана Крвљу Његовом, Она је Славна, Света и Непорочна, без мрље, бора или што томе слично [2], без обзира што је много нас грешних који смо Њени чланови. Јер гле чуда најдивнијег, ми смо уди једни другима [3], а сви заједно мистично смо Тело Христово= Црква Православна, Коме је Он Глава. Црква је Света јер је Њена Глава управо Господ Исус Христос Коме на свакој Литургији славопојимо „Једин Свјат, Једин Господ Исус Христос во славу Бога Оца. Амин.“ То је суштинска разлика између Православне Цркве и тзв. Римо-католичке цркве и свих осталих инославних заједница које себе називају хришћанским и црквама. Глава наше Цркве је Онај Који је Једини без греха, Богочовек Христос, Који је Исти и јуче и данас и сутра [4], тако да је Она свети и вечити Богочовечански организам; док су инославним или иноверним заједницама главе грешни људи који се мењају када их смрт посети, тако да су оне заправо људске организације, привремени и нашминкани лешеви, док не дође крај света и века. Наша Црква Православна у односу на нас који смо њени чланови има два крила: видљиво или Војујуће, и невидљиво или Слављеничко. Ми који смо чланови Војујуће Цркве ратујемо добар рат против ђавола, греха, и смрти, тј. трчимо трку [5] припремајући се за вечност, у нади да ћемо се придружити онима који су чланови Слављеничке Цркве, који су трку завршили, стекли победничке венце [6] и ушли у радост Господа Бога нашега! Видљива или Војујућа Црква у административном смислу састоји се од Локалних или Помесних Цркви. По речима Светог Владике Николаја Охридског и Жичког „Оне су независне у употреби свог народног језика и у извесној мери у спољном устројству, које је подложно Канонском праву. Иначе, оне су међузависне као чланови једног истог тела Христовог, као гране истог дрвета, које узимају храну из истог корена и кроз исте жиле. [7]“ Тако је Српска Православна Црква (СПЦ) Локална или Помесна Црква и Македонска Православна Црква (МПЦ) је њен органски део! Теби је сигурно познато да је пре неколико деценија (1967 г.) јерархија МПЦ покушала да добије статус Помесне Цркве мимо Канонског права и тако изазвала раскол политичке природе. Главни узрок тог покушаја било је настојање тадашњег комунистичког режима да разбија СПЦ, тј. Православну Цркву у тадашњој Југославији. Ништа ново у освештаној Црквеној историји мили брате Жарко; многе власти су покушавале да униште Војујућу Цркву Христову и понекад изгледало је као да су у томе скоро успевали, али ипак црквоборци би барем на крају својих овоземаљских живота признавали да је Христос Победитељ, јер „свак ко падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрће га [8]“! Настојећи да превазиђу политички раскол, јерарси СПЦ и МПЦ потписали су „Нишки Споразум“ [9] 2002 г. Овим Споразумом потврђују се сва права МПЦ која Она по Канонима има као аутономна, дакле и самостална Црква у оквиру СПЦ. Поглавар МПЦ, Архиепископ охридски по части је први са десне стране Патријарха СПЦ и испред свих осталих владика у СПЦ. Њега самостално бирају јерарси МПЦ, а по Канонском устројству Његов избор потврђује (дакле не условљава, него у братској љубави оверава) Патријарх СПЦ… Вероватно ти је познато, да су владике Петар, Тимотеј и Наум, који су испред МПЦ и благословом Архиепископа Стефана потписали „Нишки Споразум“ под страшним притиском медија и власти, изјавили да су „повукли своје потписе са потписаног Споразума“ [10]… Након тога, Свети Патријарх Павле позвао је сваког клирика, монаха и верника МПЦ да појединачно приступи у Литургијско јединство са СПЦ, и на тај позив одазвали су се тадашњи Митрополит велешко-повардарски Јован (садашњи Архиепископ Православне Охридске Архиепископије – ПОА) и сви свештеници (потписани ином и чином [11]) са свом паством тадашње Митрополије велешко-повардарске, као и мноштво монаха и монахиња из свих митрополија МПЦ (касније, под притиском репресија власти, већина верника и свештеника из велешко-повардарске Митрополије вратили су се у окриље МПЦ) . Даље, вероватно памтиш да је Сабор СПЦ одлучио да подржи формирање Синода ПОА [12] (са овом одлуком нису се слагали сви Архијереји СПЦ сматрајући, из пастирских разлога, да је било прерано и да је постојала опасност да се у условима паралелне црквене структуре у Македонији раскол временски продужи) . Синод ПОА формиран је 25. децембра 2003. г., а 6 маја 2005. г. Он је донео одлуку [13] да се убудуће не признају Свете Тајне које обавља јерархија МПЦ, тј. да оне нису валидне. Ову одлуку Синода ПОА прихватио је (иако не једногласно) и Сабор СПЦ приликом редовног пролећног заседања од 15. до 26. маја 2005.г. [14] Довде сам писао христољубиви брате Жарко само увод увода у одговор на твоје питање… Свака одлука неког црквеног дела или тела Војујуће Цркве, био то надлежни епископ, Синод или Сабор, подлежи неизбежној и неизоставној провери од Целог Тела Христовог, тј. Цркве. Дакле свих њених чланова, и живих и упокојених, јер у Христу су сви живи. Притом, свака одлука неког црквеног дела или тела Војујуће Цркве која је била дисциплинске природе, дакле у виду епитимије= духовног лека, а није довела до жељеног резултата, подлежи преиспитивању у циљу изналажења „неког човекољубивијег решења“ (према речима Светих Отаца) . Ово је саставни део Светог Предања Источне Православне Цркве [15]. Некада прођу године, чак и деценије, док Црквена Пуноћа одређену одлуку црквене администрације (у потпуности) прихвати или (у потпуности) одбаци. Примера има напретек, а најупечатљивији су они у вези црквених одлука пре, у току, и после одржавања сваког од Седам Светих Васељенских Сабора… Одговорно тврдим као клирик Цркве Христове, да многи клирици СПЦ као и РПЦ са РПЦЗ (од владика преко свештеника и ђакона, до монаха и верника) сматрају верне из МПЦ за своју браћу и сестре у Христу, не доводећи у питање валидност Светих Тајни обављених у МПЦ, али да притом Литургијски не саслужују јер је МПЦ у расколу. И док се раскол Римо-католичке цркве са Православном Црквом неможе решити јер је догматски и зацементиран легијом јереси, те сходно Светим Оцима и ми не признајемо црквене тајне римокатолика (осим снисхођењем Свету Тајну Крштења) ; дотле раскол МПЦ са СПЦ, који није догматски већ политички, може се лако решити, подобно превазилажењу тзв. Америчког раскола у СПЦ [16]. Амин, Боже дај! Кажеш да сте ти и твоја породица лојални чланови МПЦ и да лично не одобравате поступке Архиепископа ПОА Јована; брате мили, неопходно је да сви будете лојални Господу Богу Који је Једини наш Спаситељ и Искупитељ, Једини Који се за нас Разапео на Крсту, и да мислите оно што је Божије, а не људско[17]. И ја лично не одобравам све поступке моје жене (дакле оне која је са мном постала једно [18]) , али је волим и за њу се молим. Тако и ти брате Жарко као и сви чланови твоје породице треба да волите Архиепископа ПОА Јована и да се за њега молите; јер гле, то нам је Господ заповедио: 1) да љубимо чак и непријатеље своје и да се за њих молимо [19], и 2) да љубимо једни друге каошто нас Он Господ љуби, да би нас по томе сви препознали као ученике Његове [20]. А шта рећи о твоме како кажеш „бившем другу“. Волиш ли ти њега? Молиш ли се за његово спасење? Гле апостол Варнава је био друг Савла, оног који је као „ревнитељ не по разуму“ био гонитељ Цркве, а онда молитвама свог друга постао покајник и прво-врховни Апостол Павле [21]! Чуј каква је моћ молитве истинских другова! „Ревновање не по разуму“ доводи до екстремизма унутар Цркве. Таквих „ревнитеља“ има и у СПЦ и у МПЦ и они су главна препрека Литургијског јединства и коначног исцелења овог неприродног и болног раскола. Управо су они у највећој опасности да заврше у паклу; нека их Благи Бог Који воли човека благовремено приведе блаженом покајању молитвама Пресвете Богородице, Свих Светих, и једних за друге. Амин, Боже дај! Не верујем да ће неко од пастира СПЦ тражити да се твоја сестра и њен муж, након венчања у МПЦ поново венчају у СПЦ. Искрена побожност православног народа у Македонији (дакле пре свега Македонаца из МПЦ) пастирима СПЦ је добро позната. Али ће од њих свакако очекивати да живе у љубави, да њихова породица непрестано напредује из благодати у благодат, узрастањем у светим врлинама и Светим Тајнама, пре свега у својој парохији, локалној Црквеној заједници у месту боравка у Србији. Њима и теби, твојој породици, друговима и свима ближњима као и нама, преостаје да се Богу молимо за потпуно превазилажење раскола СПЦ и МПЦ, да се молимо да Бог уразуми оне који „ревнују не по разуму“ у СПЦ и у МПЦ, да се молимо Богу за епископе и црквене старешине, и да свако моли свога Владику да чини све што је у његовој моћи да се раскол исцели што пре, тј. сада, еда би делотворно послушали нашег духовног оца Првоврховног Апостола Павла: 1. Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, 2. Са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, 3. Старајући се да чувате јединство Духа свезом мира: 4. Једно тијело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега; 5. Један Господ, једна вјера, једно крштење, 6. Један Бог и Отац свију, који је над свима, кроза све, и у свима нама. 7. А свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова. 8. Зато вели: Узишавши на висину заплијени плијен и даде дарове људима. 9. А оно „узиђе“ шта је, осим да прво и сиђе у најдоња мјеста земље? 10. Онај који сиђе то је исти који и узиђе више свију небеса да испуни све. 11. И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље, 12. За усавршавање светих у дјелу служења, за сазидање тијела Христова; 13. Док не достигнемо сви у јединство вјере и познања Сина Божијега, у човјека савршена, у мјеру раста пуноће Христове; 14. Да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду; 15. Него да будемо истински у љубави да у свему узрастемо у Онога који је глава – Христос. 16. Од кога све тијело (тј. Црква, прим. о. С.И.) , састављано и повезивано помоћу свих зглавака, тако да један другог потпомаже по мјери сваког појединог члана, чини да тијело расте на изграђивање самога себе у љубави [22]. Амин, Боже дај! Тако мили брате Жарко, Архиепископ ПОА Јован, је заправо претеча Литургијског јединства СПЦ и МПЦ. Искрено се надам да ће он као и славни Претеча Господњи Јован дочекати дан када ће радосно рећи: „Ко има Невјесту Женик је, а пријатељ Жеников стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу Женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је. Он (Христос, тј. Црква, прим. о. С.И.) треба да расте, а ја да се умањујем [23].“ То ће бити славни дан потпуног Литургијског јединства СПЦ и МПЦ, у који ће дај Боже, наш Патријарх Иринеј поновити речи, сада нашег оца међу светима, Патријарха Павла: „А пред нашим духовним очима да нам је слога и јеванђелска љубав и да их узајамним праштањем чувамо као зеницу ока. Ономе, пак, ко нас злурадо запита ко је овде остао победник а ко побеђени, да знамо, и мирно и јасно и себи и њему, одговорити: Овде су се срела браћа која су то била и остала [24].“ А за то, опет и опет, Господу се помолимо. Господи помилуј! ”Небескога свода Врхотворче, Господе и Цркве Саградитељу, Ти нас утврди у љубави Својој, крају жеља, тврђаво верних, једини Човекољупче! ” Слава Богу за све! Христос Воскресе Радости моја! ђакон Стефан Икономовски Македонац по икономији, Православац по акривији, Светосавац по покајању, Хиландарац по срцу, Косметски Србин по духу, од грешника први и недостојни слуга Божји + + + + + + + + + + + + [1] Мат. 16, 18 [2] Еф. 5, 27 [3] Рим. 12, 5 [4] Јев. 13, 8 [5] упореди 2. Тим. 4, 7-8 [6] исто. [7] Св. Владика Николај: Катихизис Источне Православне Цркве; девети члан Символа Вере http: //www.rastko.rs/svecovek/duhovnost/vlnikolaj/vnikolaj-katihizis.html#_Toc520735213 [8] Лк. 20, 18 [9] Нацрт Споразума о Васпостављању Црквеног Јединства, Ниш, 17. мај. 2002 г. http: //poa-info.org/istorija/resavanje/nis.html [10] Вест о потписивању Нишког Споразума http: //poa-info.org/vesti/2002/09/20020923.html [11] Приступање свештенства Митрополије велешко-повардарске у Литургијско јединство са СПЦ http: //poa-info.org/istorija/resavanje/potpisi.html [12] Вест о формирању Светог Архијерејског Синода ПОА, 25. децембра 2003. Г. http: //poa-info.org/vesti/2003/12/20031225.html [13] Одлука Синода ПОА о прекидању богослужбеног општења са народом из МПЦ http: //poa-info.org/sinod/odluki/20050506.html [14] Саопштење ПОА са мајског Сабора СПЦ 2005 г. http: //poa-info.org/arhiepiskop/soopstenija/20050526.html [15] Преподобни Јустин Ћелијски: ОбраћањеСветом Архијерејском Сабору СПЦ у вези превазилажења америчког раскола, Васкрс 1975. г. http: //www.dveriblagoslova.com/oamraskolu.htm „… Знали су добро богомудри Оци Цркве да многе ствари црквеног живота, па и саме одлуке епископа, треба поново преиспитивати: „да ли нису неки услед малодушности (μικροψυχία =ускогрудости) , или свадљивости (φιλονεικία) или неке сличне недобронамерности (αηδία) били искључени из општења“. Све пак ово говорили су, и тако поступали, свети Епископи Цркве Божје не што нису веровали у непогрешивост Цркве Христа Богочовека, напротив, у питањима вере и догмата они су свагда били неотступни и непопустљиви чувари светог Апостолског Предања и, силом Духа Светога, непогрешиви тумачи његови. Међутим, Свети Оци су тако поступали што су као Епископи и Пастири Цркве Христове знали да се ради црквене користи, – а то може да буде само спасење људи у Цркви, у Христу – може преиспитати и „икономијски“ преиначити чак и правилно донета ранија одлука, а камоли одлуке које су дале повода или и изазвале веће немире и нереде него ред који су у почетку хтеле да заведу. То су управо Свети Оци и називали црквеном икономијом (εκκλησιαστική οικονομία) , а исту називали „одличним и премудрим средством“ (Св. Кирил Александријски, Писмо 72) и „леком“ за болна места и ране на црквеном организму. Свагда, наравно, уз оно златно правило Св. Златоуста: Οικονουμητέον ένθα ου μη παρανομητέον – „Треба примењивати икономију тамо где то неће бити кршење закона“. А сигурно је, и јасно је, и људима и Анђелима да уједињење једноверне и једнокрвне браће наше у Америци није никакво „кршење закона“, него, напротив – спасење и исцељење и радост по Богу свих добронамерних људи, особито правих верујућих Срба хришћана…“ [16] Станимир Спасовић, Србољуб Милетић: Историја СПЦ у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци, Измирење и ступање у Евхаристијску заједницу, интернет издање од 2. јануара 2010. г. http: //svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC017.htm [17] Мт. 16, 23 [18] Мк. 10, 6-9 [19] Мт. 5, 44 [20] Јв. 13, 34-35 [21] Преподобни Јустин Ћелијски, Житија Светих 11. Јуни, Житије подвизи и страдања Светог Апостола Варнаве http: //svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0611.htm [22] Еф. 4, 1-16 [23] Јов. 3, 29-30 [24] Отворено писмо српских интелектуалаца и пријатеља истине из света Светом Архијерејском Сабору СПЦ, 15. мај 2011. г. http: //borbazaveru.info/content/view/3634/1/

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *