Велики канон светог АНДРЕЈА критског

који се чита на Великом Повечерју у прва четири дана Свете четрдесетнице
и на Јутрењу четвртка пете недеље

ЧЕТВРТАК

Почетак исти као у понедељак

ПЕСМА 1.

Ирмос: Помоћник и покровитељ би ми на спасење; овај је Бог мој и прославићу Га, Бог оца мога, и хвалићу Га, јер се славно прослави. (Изл. 15, 1-2)
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме!
Јагње Божије, Које узимаш грехе свих, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдан дај ми сузе умилења. (Јн. 1, 29)
Теби припадам, Исусе, сагреших Ти – очисти ме, узми од мене тешко бреме греха, и као милосрдан Бог, прими ме кајућег се.
Не иди са мном на суд, износећи моја дела, испитујући моје речи, и одговорности мојих жеља; но у милосрђу Твоме, превиђајући моја страшна сагрешења, спаси ме, Свемоћни.
У време покајања, прибегавам Теби, Створитељу моме, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдан дај ми сузе умилења.
Богатство душе потроших грехом, празан сам од побожних врлина, гладујући вапијем: Даваоче милости, похитавши Ти ме помилуј.
Преподобној:
Приклонивши се Христовим божанским законима, к Њему си пришла, оставивши жеље неуздржљивих страсти, и сваку си врлину свепобожно, као једну извршила.
Слава, Тројичан:
Надсуштаствена Тројице, у Јединици слављена, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдна дај ми сузе умилења.
И сада, Богородичан:
Богородице, надо и заступнице оних који Те певају, узми од мене тешко бреме греха, и као чиста Владичица, прими мене који се кајем.

ПЕСМА 2.

Ирмос: Видите, видите да сам ја Бог, Који је пуштао ману као кишу, и воду из камена извео некада у пустињи народу моме, једином десницом и снагом Својом. (Изл. 16, 14; 17, 6)
Убих човека за рану своју и младића за масницу, ридајући Ламех вапијаше; а ти не дрхтиш, о душо моја, укаљавши тело и ум оскрнавивши. (Пост. 4, 23)
Ти си мудровала, о душо, да сазидаш кулу, и утврђење створиш похотама твојим, када Створитељ не би помео намере твоје, и срушио на земљу лукавство твоје. (Пост. 11, 3-4)
О, како се угледах на Ламеха, пређашњег убицу; душу као човека, ум као младића, а тело као брата свога убивши, као Каин убица, сластољубивим жудњама. (Пост. 4, 23; 4, 8)
Пусти Господ некада од Господа огањ као кишу, и спали Содомљане који Га гневљаху безакоњима. А ти си, о душо, упалила огањ паклени у коме ћеш љуто горети. (Пост. 19, 24)
Обраних се, озледих се, гле стреле непријатеља које ранише моју душу и тело; гле ране, чиреви гнојави, ватруштине које објављују ране самовољних страсти мојих.
Преподобној:
Потапана у понору зала, Маријо, ти си пружила руке своје к милосрдноме Богу, а Он и теби, као некад Петру, човекољубиво пружи руку помоћи, тражећи на сваки начин твоје обраћење. (Мт. 14, 31)
Слава, Тројичан:
Беспочетна, несаздана Тројице, нераздељиве Јединице, кајућег ме прими, сагрешившег – спаси, Твоје сам створење – не презри ме; но поштеди и избави из огњене осуде.
И сада, Богородичан:
Пресвета Владичице Богородице, надо свих који Ти прибегавају, и пристаниште оних у бури, умилостиви и према мени молитвама Твојим, милостивога Творца и Сина Твојега.

ПЕСМА 3.

Ирмос: Утврди, Господе, на камену заповести Твојих, поколебано срце моје, јер си једини Свет и Господ.
Угледала си се, душо, на старозаветну Египћанку Агару, поставши драговољно робињом, и родивши новога Исмаила – дрскост твоју. (Пост. 16, 16)
Упознала си, душо моја, Јаковљеву лествицу, која се показала од земље до неба; зашто ниси имала сигуран темељ – побожност? (Пост. 28, 12)
Угледај се на Свештеника Божјег и Цара јединственог,[1] који је праслика Христа и Његовог живота у свету међу људима. (Пост. 14, 8; Јевр. 7, 1-3)
Обрати се, зајецај, душо бедна, пре него што се заврши светковина живота; пре него што Господ закључа врата дворца. (Мт. 25, 10)
Не постани, душо, слани камени стуб, окренувши се натраг; нек те уплаши пример Содомски; горе на Сигору спасавај се. (Пост. 19, 19-23. 26)
Владико, не одбаци мољење оних који Ти певају; но смилуј се, Човекољупче, и подај опроштај онима који га са вером просе.
Слава, Тројичан:
Јединице проста, нестворена, беспочетна Природо, слављена у Три Лица, спаси нас који се са вером клањамо моћи Твојој.
И сада, Богородичан:
Безвременог Сина Очевог, у времену си, Богородице, безмужно родила; необично чудо! остајеш Дјева дојећи.

ПЕСМА 4.

Ирмос: Чу пророк о доласку Твоме, Господе, и уплаши се, јер ћеш се од Дјеве родити и људима јавити се, те говораше: Чух глас Твој, и уплаших се, слава моћи Твојој Господе. (Авак. 3, 1)
Време живота мога је кратко, и испуњено невољама и неваљалством; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј. (Пост. 47, 9)
Човек царског достојанства, венцем и порфиром одевен, веома имућан и праведан, изобилујући богатством и стадима – изненада осиромашивши, би лишен богатства и славе и царства. (Јов. 1, 1-22)
Иако он беше праведан и честитији од свију, не избеже замке и мреже лажљиваца; ти пак, бедна душо, будући грехољубива, шта ћеш чинити, ако се деси да нешто слично постигне тебе?
Сад сам човек високопарних речи, а суров срцем, немаран и сујетан; Правосудни, немој ме осудити са фарисејем, него ми дај смирење цариника, једини Милосрдни, и придружи ме к њему. (Лк. 18, 10-14)
Знам, Милосрдни, да сагреших нагрдивши сасуд тела мога, но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
Сам себи постадох идол, страстима душу своју штетећи, Милосрдни; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
Не послушах гласа Твога, преступих Писмо Твоје, Законодавче; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
Преподобној:
Срушивши се у дубину великих неумесности, ниси била задржана тамо, но си похитала бољом помишљу ка крајњој врлини, кроз преславно подвизавање, задививши Маријо, анђелску природу.
Слава, Тројичан:
Нераздељиво суштином, несливено Лицима, богославствујем Те, Тројично Једно Божанство, као једноцарствено и сапрестолно; кличем Ти песму велику, на висинама трикратно певану. (Ис. 6, 1-3)
И сада, Богородичан:
И рађаш и девствујеш, и остајеш кроз обоје по природи Дјева. Рођени из Тебе обнавља законе природе, и утроба плодоноси без порођајних мука. Где Бог хоће побеђује се поредак природе, јер Он чини све што хоће.

ПЕСМА 5.

Ирмос: Човекољупче, молим Ти се, просвети онога који Ти ујутро рани, и упути и мене на заповести Твоје, и научи ме, Спасе, да творим вољу Твоју. (Пс. 63, 2; 119, 35)
Угледај се, душо, на покајану грешницу, приђи и припадни к ногама Исусовим, да те подигне и да ходиш право путевима Господњим. (Лк. 13, 11-13)
Иако си дубоки кладенац, Владико, источи ми воду из пречистих Твојих жила, да као Самарјанка, пијући од ње више не жедним, јер Ти изливаш воде живота. (Јн. 4, 11-15)
Владико, Господе, сузе моје да ми буду Силоам, да умијем и ја зенице срца, и да Те видим духом, Светлости Превечна. (Јн. 9, 7)
Преподобној:
Несравњеном жељом, свеблажена, зажелевши да се поклониш Животворном Дрвету, удостојила си се испуњења жеље; стога удостој и мене да добијем вишњу славу.
Слава, Тројичан:
Тебе Тројице славим, јединога Бога: Свет, Свет, Свет си Оче, Сине и Душе, проста суштино, Јединице увек слављена.
И сада, Богородичан:
Нетљена, безмужна Мати Дјево, из Тебе обуче се у моју природу Бог, Који је створио векове, и сједини са собом човечанску природу.

ПЕСМА 6.

Ирмос: Завапих свим срцем својим к милосрдном Богу, и чу ме из ада преисподњега, и изведе из трулежи живот мој.
Ја сам, Спасе, царска драхма коју си некада изгубио; но упаливши светилник – Претечу Твога, Речи Божја, потражи и нађи лик Твој. (Лк. 15, 8-9)
Устани и победи телесне страсти, као Исус Амалика, и као Гаваоњане, лажљиве помисли увек побеђујући. (Изл. 17, 8; Ис. Нав. 8, 21)
Преподобној:
Да би угасила пламен страсти, увек си проливала сузе, Маријо, душом распламсалом; њихову благодат дај и мени слузи твоме.
Стекла си небеско бестрашће, Мати, узвишеним живљењем на земљи; моли се за оне који те славе, да се молитвама твојим избавимо од страсти.
Слава, Тројичан:
Тројица сам проста и нераздељива, раздељена Лицима, и Јединица сам природом сједињена, говори Отац и Син и Божански Дух.
И сада, Богородичан:
Утроба Твоја роди нам Бога, Који постаде човек као и ми; Њега као Створитеља свих, моли Богородице, да се молитвама Твојим оправдамо.

Кондак, глас 6.

Душо моја, душо моја, устани што спаваш, крај се приближује, и уплашићеш се; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, Који је свуда и све испуњава.

ПЕСМА 7.

Ирмос: Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца. (Дан. 9, 5-6)
Изчилеше дани моји као сан онога који се пробуди; зато као Језекија плачем на постељи мојој, да ми се продуже године живота. Но који ће Исаија стати преда те, душо, ако не Бог свих? (II Цар. 20, 3; Ис. 38, 2-6)
Припадам Ти и приносим Ти речи моје као сузе: сагреших као што сагреши блудница, и безаконовах као нико други на земљи. Но смилуј се, Господару, на створење Твоје и призови ме.
Погубих лик Твој и покварих заповест Твоју, Спасе; сва се лепота помрачи и страстима угаси се свећа. Но смиловавши се дај ми радост, као што пева Давид. (Пс. 50, 14)
Обрати се, покај се, откри тајна дела, говори Богу који све зна: Ти знаш моје тајне, једини Спасе; но сам ме помилуј, као што пева Давид, по милости Својој. (Пс. 50, 3)
Преподобној:
Завапивши к Пречистој Богоматери, одбацила си пређашње беснило страсти, које жестоко муче, и посрамила си непријатеља – кушача; но дај сада и мени, слузи твоме спасење од невоље. (Пс. 60, 11)
Онај Кога си заволела, Мати, Кога си зажелела, Коме си следовала, Он је покајање пронашао и даровао, као једини састрадални Бог; Њега непрестано моли, да нас избави од страсти и невоља.
Слава, Тројичан:
Тројице проста, нераздељива, једносушна Јединице, света Светила и Светлости, и свето Тројство и Једно свето, слави се, Бог Тројица. Но душо, запевај, прослави Живот и Животе – Бога свих.
И сада, Богородичан:
Певамо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, Богородитељко, јер си од нераздељиве Тројице родила Једнога – Сина и Бога, и нама који смо на земљи, сама си открила све небеско.

ПЕСМА 8.

Ирмос: Онога Кога славе војске небеске, и пред Ким дрхте Херувими и Серафими, све што дише и сва твар, певајте, благосиљајте и преузносите у све векове.
Скленицу са сузама, Спасе, као миро изливајући на главу, вапијем Ти као блудница која тражаше милости; молбу приносим и молим Те да добијем опроштај. (Мт. 26, 6-7; Мк. 14, 3; Лк. 7, 37-38)
Иако Ти нико не сагреши као ја, но прими ипак и мене, милосрдни Спасе, који се кајем са страхом и вапијем са љубављу; сагреших Теби јединоме, безаконовах, помилуј ме.
Поштеди, Спасе, Твоје створење, и тражи као Пастир изгубљену овцу, залуталога отми од вука, учини ме овцом на паши оваца Твојих. (Пс. 119, 176)
Када седнеш, Судијо, као милосрдан, и покажеш Твоју страшну славу, Христе, о, какав ће страх настати тада од пећи усијане, за све који се боје јавности суда Твога. (Мт. 25, 31. 41. 46)
Преподобној:
Мати незалазне Светлости, просветивши тебе, разреши те од помрачења страсти. Зато, ушавши у благодат Духа Светога, просвети, Маријо, оне који те верно величају.
Видевши ново чудо у теби, Мати, препаде се уистину божанствени Зосима; јер Анђела гледаше у телу и испуњаше се страхом, славећи Христа у векове.
Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа.
Тројичан:
Беспочетни Оче, сабеспочетни Сине, Утешитељу благи, Душе прави; Родитељу Речи Божје, Речи Оца беспочетнога, Душе животворни и стваралачки, Тројице Јединице помилуј ме.
И сада, Богородичан:
Пречиста, у утроби Твојој изатка се тело – духовна порфира Емануилова, као од црвеног скерлета, зато величамо Тебе уистини Богородицу.

ПЕСМА 9.

Ирмос: Од бесеменога зачећа рођење неизрециво, од Матере безмужне нетрулежни плод, јер Божије рођење обнавља природе. Зато Те сви нараштаји, као Богоневестну Матер, православно величамо. (Лк. 1, 35. 48)
Сине Давидов, смилуј се; спаси и помилуј ме, Ти Који си бесомучне речју исцелио; умилним гласом реци ми као разбојнику: Заиста ти кажем, са мном ћеш бити у Рају, када дођем у слави својој. (Мт. 8, 16; 8, 28-32; 9, 32-33; 12, 22; Мк. 1, 32-34; Лк. 23, 43)
Један разбојник Те хуљаше, а други Те разбојник као Бога слављаше, јер оба на крсту висијаху. Но, о Милосрдни! као Твоме верном разбојнику, који у Теби познаде Бога, и мени отвори врата славнога Царства Твога. (Мт. 27, 38. 44; Мк. 15, 27; Лк. 23, 33. 39-43; Јн. 19, 18)
Сва твар дрхташе видећи Те распета; горе и камење од страха се распадаху, и земља се колебаше, и пакао се разголићаваше, и светлост у дану помрачаваше, гледајући Тебе, Исусе, прикована телом. (Мт. 27, 18-22; Мк. 15, 38; Лк. 23, 45)
Не изискуј од мене плодове достојне покајања, јер снага моја у мени нестаде; даруј ми увек срце скрушено, и смиреност духа, да то Теби принесем, као пријатну жртву, једини Спаситељу. (Мт. 3, 8)
Судијо мој и Зналче мој, Који ћеш опет доћи са Анђелима да судиш целом свету, поштеди ме тада погледавши ме Твојим милостивим оком, и помилуј ме, Исусе, као онога који је сагрешио више од сваког људског бића.
Преподобној:
Све си задивила твојим необичним животом, ангелске чинове и све људе, поживевши као бестелесно и натприродно биће; отуда си, Маријо, ишавши невештаственим ногама, прешла Јордан.
Преподобна Мати, умилостиви Створитеља за оне који те славе, да се избавимо од злостављања и невоља оних који нас нападају са свих страна; да избавивши се од искушења, непрестано величамо Господа Који те је прославио.
Андреју:
Андреје чесни и оче треблажени, пастиру Критски, не престај молити за оне који те певају: да се сви ми који верно поштујемо твој спомен, избавимо од гњева, и невоља, и пропасти, и безбројних сагрешења.
Слава, Тројичан:
Оца прославимо, Сина узвеличајмо, Божанскоме Духу верно се поклонимо, Тројици нераздељивој, Јединици по бићу, као Светлости и Светилима, и Животу и Животима, Који оживљава и просвећује све и сва.
И сада, Богородичан:
Чувај народ Твој, Пречиста Богородитељко, јер Тобом у вери живимо, и Тобом се утврђујемо и Тобом побеђујемо свако искушење, и надвлађујемо противнике, и напредујемо у богољубљу и братољубљу.
Затим обе певнице певају Ирмос 9. песме: Од бесеменог зачећа… И наставља се даље Велико Повечерје по реду.

НАПОМЕНЕ:

  • Мисли се на Мелхиседека.

6 Comments

  1. Можете ли рећи,када се клечи при читању Канона? Хвала,свако добро од Господа!

  2. Хвала и од мене, неизмерно значи кад нисам баш у могућности да присуствујем служби у цркви.

  3. Hvala vam za sajt svetosavlje.

  4. Dragiša Milić

    Svaka slava,čast i poklonjenje Svetome Duhu koji je prosvetio svetitelje svoje,naše i sve nam ovo napisaše!Za formiranje ovog sajta Svetosavlje mongi će biti pohvaljeni i nagrađeni!

  5. Хвала Вам на труду. Господ да Вас се сети у Царству Свом

  6. Љубо Кудрић

    Нека су благословени напори ваши у омогућавању свима заинтересованим да имају приступ овом незамењивом душевном мелему, драги наши трудбеници на Њиви Господњој.
    Бог да вам узврати својим изобилним даровима за сваку утешену душу!