Важност Веридбе

Питање:
Поштовани оци имам пар питања везана за веридбу… Колико је веридба важна у православљу? Знам да је то чин који претходи склапању брака, моје питање је заправо- ако веридба није учињнена како Црква налаже, тј ако су се само `верили`, младић девојци дао прстен и то је то, да ли има исту важност као и она права која се склопи у Цркви? Друго питање је, уколико је неко верен и за то време буде са другом особом, `буде` у смислу пољуби се и размени нежност, не мислим на односе наравно, да ли је то једнако прељуби у браку, тј да ли је тежак грех? Питам то из разлога зато што веридба још увек није везивање и није Света тајна, а познато ми је да прељуба постоји само у браку а не у вези, јер тад смо још слободни, нисмо у заједници са Христом… Молим вас да ми појасните те моје недоумице, од срца захвална ваша сестра у Христу. Свако добро од Господа
Mарија


Одговор:
Драга сестро, Из Твога писма сазнајемо да се Ти питаш, како стоји ствар са веридбом, а која нема никакве везе са Црквом и Њеним обредом. Веридба или прстеновање (обручење) вршила се раније одвојено од Свете тајне венчања. Вереници су, заједно са кумом и старим сватом, долазили у цркву, где се вршио „обред престеновања, обручења“. То се чинило извесно време пре венчања и имало је важност шест месеци. Уколико за шест месеци не би дошло до венчања, Чин обручења би морао да се понови. Да би се избегле ове компликације, Чин обручења је спојен са Чином венчања и он се обавља испред олтара, када свештеник ставља на руке вереника бурме, а кум их трократно измењује. У наставку је одмах и Чин свете тајне брака, венчање, које се врши на средини храма. Када двоје младих изразе жељу и вољу за склапање брака, они одлазе код пароха веренице и ту се врши Предбрачни испит. Састоји се у провери докумената (извода из Матичне књиге крштених и слободног брачног стања, за малолетне и изјаве родитеља и надлежних државних органа) , евентуалног крвног и духовног сродства вереника, слободне воље, затим провера познавања основних истина Православне вере и савета свештеника о суштини брака и обавеза будућих супружника. Све се то записује у Записник о предбрачном испиту, који потписују вереници, са кумом и старим сватом, а завршава се са молитвом за благослов Божји будућим супружнмицима. То је поступак за склапање хришћанског брака. Веридба, односно размењивање прстења између будућих супружника, без учешћа Цркве, нема значаја за сам поступак пре црквеног венчања и за сам Чин венчања. Према томе, од времена тзв. „прстеновања“, па до венчања, свако огрешење будућих вереника са трећим лицем, сматра се блудом, исто као и код девојака и младића, који су потпуно слободни. Грех прељубе настаје кад су супружници у законитом, црквеном браку. Нека благослов Божји буде у вашем будућем браку и молитва Богу, да не буде никавих неспоразума о томе, да ли је повређивање светиње брака блуд или прељуба. Да Господ Бог помогне, да се испуне речи молитве у Чину венчања, да „сачувате чистом брачну постељу вашу и да Бог благослови ваш заједнички живот“. Светињу брака ћете најбоље сачувати, ако се будете клонили греха и пре венчања. Да благослов Божји буде са вама, да живите у срећном браку и рађате добру децу. о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *