Узрастање без Бога

Питање:
Помаже Бог частни оци! Опростите ми ако је питање које ћу поставити компликовано и напорно за расуђивање. Ја сам дете разведених родитеља и један сам од небројене деце која су растла и васпатавана у комунистичким браковима, па и оних која су од савременоменог друштв учила о капитализму и свим душегубним савременим идологијама и заблудама, као што су теорија еволуције, сексуална револуција и безброј разних либералних слобода које обезбоженом народу дају лажан осећај да не чине безакоње. Нажалост у овој долини плача је огроман број опустошених душа од којих је и моја. Ја сам још и добро прошао хвала Госоподу каквих сам трагедија видео у животу па и овде на форуму прочитао. Усуђујем се да наведем речи Господа„и зато што ће се умножити многа безакоња охладњеће љубав многих! И, коме је више дато од њега ће се више и тражити! „. ове речи Спаситељеве се односе нарочито на хришћане па и на нас ново обраћене. Моје питање је- колико ја и читаве генерације охладнелих срдаца и грехом ојађених, ново обраћених душа сносимо одговорност за све грехе које смо чинили према родитељима и за све трауме из детињстава и младости? А последице су страшне и виде се нарочито по белој куги која влада јер постоји страх од породичних обавеза и др.питање је/ ипак нам је Господ дао велику милост призвавши нас у цркву, колико се ове речи односе на нас? Какав одовгор можемо да дамо? Унапред хвала на труду.
Н.Н


Одговор:
Драги брате, Иако ниси одрастао и васпитан у православној вери, ипак си схватио, као одрастао, да деца носе не само генетске особине својих предака, већ сносе и последице неприхватења верских истина и неморалног живљења својих родитеља. Одавно, још у Старом заверу је речено: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби (Језекиљ 18, 2) . Човек не живи на земљи сам, одвојен од других. Један од најзначајнијих закона који владају човечанством и друштвеним животом је закон солидарности. Ниједно људско дело се не дешава у затвореном простору, зато што људи нису робинзони. И добро и зло остављају последице на цео свет и друштво постаје као атмосфера, саткано из свих тих утицаја. Но, овај закон не делује само једнострано: показује се и као добар и као рђав. Човек може да рани или убије свог ближњег, исто као што може да га спаси ако се дави или да му да своју крв ради трасфузије. Закон солидарности делује и у оквиру породице. Отац и мајка примећују код своје деце своје карактеристичне црте, своје физичко здравље, одблесак онога што они сами представљају или какви су били њихови преци. Закон наслеђа није ништа друго до ли примењивање општег закона солидарности у оквиру породице. У том општем узрочнопоследичном закону нека сваки човек, пре но што окриви друге за своје невоље, упита своју сопствену савест: није ли и он учинио зла било којој невиној жртви својом сопственом злобом. Рђав пример, лоше васпитање, слабост, преступ – ако би Бог још овде на земљи почео да кажњава кривце, ко би од нас избегао казну? Ето, драги брате, искусивши, а сада и знајући, да последице рђавог живота и лошег васпитања могу да имају трагичне последице за читаве генерације, потруди се да свом потомству дадеш добар пример хришћанског живота, јер родитељски очигледни пример ће боље утицати на децу од било какве педагошке теорије. Бог је заиста милостив и дуго трпи наша безакоња, али и последњу реч правде даће Бог. Ако ми сада и не знамо како ће се правда баш извршити, ми са савршеном сигурношћу знамо, да ће правда бити задовољена.
Мир Ти од Господа и да Ти Господ подари добру децу (да сваки учини у свом домену за спречавање беле куге) , да их подигнеш у хришћанској породици, за добро Народа и Цркве.
о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *