Узимање хране пре Нафоре

Питање:
Помаже Бог, Нисам био сигуран у коју рубрику да уврстим своје питање јер ми се учинило да би могло бити сврстано у многим. Ипак сам се на крају определио за Веру и Православље. Наиме, радим такву врсту посла која захтева сменски рад и то у све три смене са јако честим променама и прелазима из једне у другу што ми врло често ствара конфузију у биоритму спавања и оброка, као да живим у неколико временских зона, али то није главно код мог питања мада је на неки начин и повезано. Знам да се пред Свето Причешће не узима ништа од хране и течности после поноћи тако да када требам да радим трећу смену пред Свето Причешће, обично је са неким заменим. Оно што ми је спорно јесте везано за узимање Нафоре. Да ли је правило исто или није јер ја често после треће смене продужавам на Литургију уколико је има тог дана. Такође врло често и када нисам трећа смена понекад ми представља проблем тотално празан стомак јер сам некада имао чир на дванаестопалачном цреву који је Хвала Богу излечен, али ми је желудачна киселина изузетно јака јер имам хијатус хернију желудца, вероватно наследну судећи по својој фамилији, тако да долазим у конфузију савести ако нешто узмем, а ако одем празна стомака желудац често почне киселином да једе самога себе јер је празан. То ми тешко пада јер ми у прилицној мери нарушава молитвену пажњу и уместо да свим душевним силама учествујем молитвено у Светој Литургији ја се борим са помислима о томе како ћу после узети шумеци ранитидин или неки други лек да себи олакшам. Питао сам неколико Свештеника и Духовника по питању узимања Нафоре, али су им мишљења врло често различита вероватно зависно од строгости њиховог сопственог духовног живота што ме још више збуњује. Занима ме да ли постоји неки универзалан став Свете Цркве по питању узимања Нафоре јер чак и да немам проблематичан желудац тешко ми је да у трецој смени ништа не унесем од хране или течности, а врло често ми трећа смена буде уочи Литургије.
Ненад


Одговор:
Драги брате Ненаде, Због специфичности посла мучи те долазак на Свету литрургију, причешће и узимање нафоре. Литургијски пост није од поноћи, већ „с вечера“, после повечерја. И сигурно је, ако уочи недеље или празника, кад се служи Света литургија, радиш трећу, па и другу смену, не можеш бити спреман за Свето причешће. Па ко и каже да мораш да се причестиш на свакој Литругији? Приступи причешћу кад радиш прву смену, или кад се, како кажеш, с неким замениш, па да се можеш у миру, прибране савести, припремити се за исповест и причешће.
Што се нафоре тиче, она се раздаје и оним верницима који нису били спремни за Свето причешће. Нафора се правилно назива „антидор“, уместо дарова (Тела и Крви Христове у причешћу) . То је, уствари, остатак просфоре из које је извађен Агнец, део хлеба који ће се претворити у Тело и Крв Христову, над којим је свештеник учинио копљем знак крста и тиме осветио целу просфору. Но нафора се даје и од просфора из којих су извађене честице за Пресвету Богородицу, чинове Светих, за живе и упокојене чланове парохије. Архијерејски чиновник има упутство да се антидор, остатак прве просфоре из које је извађен Агнец, даје верницима после Свете литургије, онима који нису ништа јели и пили. Међутим, данас Литургија почиње знатно касније у градовима, него што то бива у манастирима, најчешће између девет и десет часова, па многи верници не долазе на Службу Божју, а да нису нешто појели или попили, разуме се, кад нису спремни за Свето причешће. А то се особито дешава код особа са нарушеним здрављем, који морају ујутро да узимају лекове, а да не говоримо о дијабетичарима. И код тебе је посебан случај. Због обољења желудца и појачане киселине не можеш дуго бити „с празним стомаком“. И боље ти је да ујутро нешто поједеш него да целе Литургије, уместо да се молиш и усредсредиш на њен садржај, мислиш о свом стомаку и превијаш се од болова.
Немој се чудити да су ти свештеници давали различите савете. Они који су знали какве тешкоће имаш сигурно да су давали савете снисхођења, а не ригирозно држање правила, на штету твога здравља и учешћа у Светој литругији. Ни хришћански пост, ни припрема за Свету литругију и одлазак у цркву не смију бити кроз мучење тела, по речима Светог апостола Павла: „Јер нико не омрзну тело своје, него га храни и греје, као и Христос Цркву“.
Да Дух Свети, кога смо примили у Светој тајни миропомазања, нашој личној Педетници, остане и пребива у нама, желим ти срећан Празник Духовдана – твој
о. Душан

2 коментар(а)

  1. Smem li antidor uzeti ako necu da postim?

  2. Dobar dan.Da li nafora ili antidor može da se pojede sutra dan ako smo tog dana već doručkovali i ne možemo uzeti naforu?