Укрштено кумство

Питање:
Poštovano Sveštenstvo, Obraćam Vam se sa molbom da mi pomognete u vezi rešavanja sledeće nedoumice, pošto sam dobila dva kontradiktorna odgovora od dva različita sveštenika. Nakon toga sam se obratila informativnoj službi Srpske pravoslavne crkve gde su me ponovo uputili na svog sveštenika iako sam objasnila da mi nije rešio nedoumicu. Njihov odgovor je bio da ne mogu da mi pomognu, što lično smatram da je velika sramota. Naime, radi se o sledećem: moj budući suprug i ja smo planirali da naš venčani kum bude naš kum kojeg smo mi venčali i čije smo dete krstili. Dobili smo odgovor da to nije preporučljivo (čak da bi to bilo kao da se venčavaju brat i sestra) i drugi odgovor da se to preporučuje jer to pojačava kumstvo. Ne želimo da uradimo nešto što nije po našoj veri, pa Vas zato najsrdačnije molim da mi pomognete u vezi istog. Pozdrav, Ana
Ana


Одговор:
Драга сестро, већ неколико пута је на овој листи одговарано на исто или слично питање, о кумовању на венчању и крштењу. Објашњено је, да се кроз „кумовање“ на венчању, а исправно речено, то је само сведочење, не улази у духовно сродство. Сродство (духовно) настаје тек при крштењу и оно иде од кума, кумчета и кумчетових родитеља у нисходној линији и рачуна се као и крвно сродство. Кум на крштењу може бити сваки пунолетни православни хришћанин, који испуњава верске и моралне квалитете. Кум на крштењу не може бити свештеник који крсти и родитељи крштаваног. Сви други, па и најближи крштени сродници, по канонском праву, могу држати на крштењу и примити из купке крштења новокрштеног. Међутим, драга сестро, поред канонског права, постоји и тзв. обичајно право, правни обичаји који су се развијали и одржали у народу кроз вековно искуство. А пошто обичаји нису свуда исти (колико села, толико и обичаја) , то и обичајно право у вези кумства није исто у свим крајевима наше Цркве. Зато си ти и дошла у недоумицу, јер су ти поједини свештеници давали опречне одговоре. Зависно од тога у ком крају су службовали. И Информативна служба СПЦ је правилно поступила, упутила те је НАДЛЕЖНОМ свештенику, ономе који ће венчати и крштавати. Он зна обичајно право дотичног краја и неће се о њега огрешити. Тако звано „узвратно кумство“, где две породице једна дугој кумују и при венчању и при крштењу, дозвољено је по канонском праву и одомаћено је у крајевима Босне и Херцеговине, док на тереиторији Србије то представља велику саблазан и ниједан свештеник такав случај неће одобрити. Значи, ако твој будући супруг и ти живите у Републици Српској или у федерацији, ви можете узети за венчане кумове, па чак да они и крштавају вашу децу, брачни пар коме сте ви на венчању били сведоци и једно од вас им крстило дете. Али, ако ви сада живите на територији Републике Србије или у окружењу верника из Србије (ако сте негде у дијаспори) , онда такву замисао потпуно одбаците, јер ћете изазвати гнев и саблазан код оних који вас познају. Да поновим: по канонском (црквеном) праву нема никакве сметње за обострано кумство, али ако ће оно изазвати саблазан у окружењу, онда га треба изоставити. Да си детаљније описала ситуацију, где живите, да ли сте променили место боравка, да ли сте вас обоје из истог краја, одговор би био конкретнији. Овако, држите се правила, али поштујте и обичаје. Наш народ каже: боље да се село ископа (да нестане) , него да се обичај поквари, не испоштује. Срећно венчање и благослов породичног живота, уз радосни Васкршњи поздрав – ХРИСТОС ВАСКРСЕ – жели о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *