У свађи сам са једним чланом породице а желела бих да се причестим

Питање:
Помаже Бог. Зовем се Дубравка. желела бих да се причестим на Велику госпоину. Имам један проблем, а то је да сам у свађи са једним чланом породице. Не знам шта да радим. Плашим се, јер не могу да опростим увреде. Оче помозите ми
dubravka


Одговор:
Драга сестро, Сигурно да си читала већ на почетку Матејевог јеванђеља, када Господ Исус Христос, у својој беседи на гори, поучава људе моралним нормама. Између осталог рекао је: Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику и онде се сетиш да брат твој има нешто против тебе, остави онде дар свој пред жртвеником и иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој (Матеј 5, 23-24) . Кад Господ од нас тражи измирење у случају кад ми треба Њему да принесемо дар, колико је потребније да се нађемо измирени са свима, кад од Њега добијамо најсветије што на земљи постоји, Његово пречисто Тело и Његову часну крв. И на другом месту Христос говори о неопходности измирења и праштања: Ако ли ти згреши брат твој иди и покарај га насамо; ако те послуша добио си брата свога (Матеј 18, 15) . Најнеопходнији услов за достојно примање Светог причешћа је измирење са свима, праштање увреда, молба за опроштење другима, које смо ми увредили. Све остало: пост (па био он и најстрожији, на води, сохоједеније) , усрдна молитва, чињење добрих дела, ако нема праштања, свештеник на исповести неће моћи верника припустити Светој тајни причешћа. Знам да није лако опростити. Па и они који говоре да праштају, често то не чине у потпуности, још у крајичку њихове душе остане делић неопроштенога. Тешкоће настају и кад онај, коме ми треба да опростимо “не сарађује”, не прима извињење, настоји да понизи и злоупотреби нашу жељу за праштањем и измирењем. Послушајмо зато и савет Светог апостола Павла, који каже: Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима (Римљанима 12, 18) . Ти, драга сестро, сигурно често изговараш Молитву Господњу, у којој се молиш: Оче наш… опрости нам дугове (сагрешења) наше, као што и ми опраштамо дужницима својим. Видиш, ми у најраспрострањенијој молитви условљавамо, да Бог опрости нама, ако ми опростимо својим ближњима. А Христос и директно о томе говори: И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрешења ваша. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрешења ваша (Марко 11, 25-26) . Треба ли још да Ти наводим, драга сестро, позиве Господње да праштамо једни другима. Па и наш народ има мудру изреку: Човек је велик онолико колико је спреман да опрости. Дакле, скупи снагу, ојачај вољу, заборави све увреде и великодушно опрости своме сроднику увреду коју Ти је нанео. Учини Ти њемо добро, за оно зло што је он теби учинио. Врати му добим за зло. А ево шта о томе каже Свети апостол Павле: Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер то чинећи згрнућеш живо угљевље на главу његову (Римљанима 12, 20) . Чињењем добра онима који нама чине зло, ми њих постиђујемо до те мере, да то изгледа као жива жеравица на главу. Једна дивна васкршња песма, када се радујемо васкрсењу Христовом, а Његово васкрсење славимо сваке недеље, каже: Опростимо све васкрсењем! Пре но што пођеш на Свето причешће, пре но што се сретнеш са Васкрслим Христом, опрости свима, па и свом сроднику, и знај да ће Ти тек тада Свето причешће бити на здравље душе и тела, а недај Боже, ако не опростиш, да Ти буде на суд и осуду. До Празника успења Пресвете Богородице има још доста времена да учиниш велико дело праштања. Нека Ти Господ у томе буде врли помоћник. о. Душан

Comments are closed.