Три питања о причешћу и исповести.

Питање:
Драги оче, имам три конкретна питања: 1. Недавно сам се причестио и то је било на првој (поноћној) васкршњој Литургији. Ја, међутим, нисам знао да је пред причешће забрањено јести 24 сата, па сам на Велику Суботу (дакле, неких 8-9 сати пред причешће) ручао. Да ли сам се овим огрешио, тј. да ли сам се недостојно причестио? 2. Понегде прочитам да исповести треба да буду што детаљније, и да треба да исповедимо све што сматрамо погрешним, а с друге стране неки свештеници кажу да треба исповедати „озбиљне ствари“, а не „шта год нам падне на ум“. На пример, конкретно ме занима, ако због лењости или заборавности пропустим да се помолим ујутро или увече, да ли то треба да исповедим као грех? 3. Да ли смо починили грех ако смо нешто учинили потпуно несвесно, нешто што нисмо желели нити планирали, нити смо могли да то спречимо? Хвала Вам на одговорима.
Mики


Одговор:
Драги Мики, Христос воскресе! Ево и одговора: 1. – Ни ја нисам знао „да је пред причешће забрањено јести 24 сата“. Не знам ко ти је то рекао? Колико ја знам, што се тиче јела – ту изгледа ниси погрешио.
2. За сваку исповест се треба – п р и п р е м и т и. То значи, унапред размислити о себи и својим недостатцима. Нико не може да се свега сети у тренутку. Зато, можеш и да направиш себи неки подсетник. Припрема и размишљање пред исповест је скоро исто толико важна као и сама исповест.
Потребно је такође да човек има духовног оца или једног свештеника, коме ће објаснити своје стање и проблеме, и који ће га даље упутити како да се исповеда.
3. Свесно или несвесно – грех је још увек – грех. Грех је повреда, штета.Има ли разлике ако човек сломи ногу намерно или сасвим несвесно? Резултат је исти али, наравно да има разлике: онај ко то намерно ради – он није нормалан; а ономе ко потпуно несвесно сломи ногу, потребан је лекар и средства за лечење.
Поздрав, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *