Питање:
Помаже Бог, часни оци! Жеља ми је да упишем Првославни Богословски факултет, сањам о томе да предајем Вјеронауку, да преносим знање другима.Читам, учим, и полако откривам сву љепоту наше вјере.Међутим, многи ме не подржавају у тој одлуци и не виде \будућност\ једне дјевојке поред толико свештеника и младих богослова, говоре о неправди и губљењу времена док ја видим своје испуњење.Трудим се да истрајем у својој одлуци, али ми није свеједно када то чујем од старијих образованих људи. Да ли је боље слиједити жељу срца? Хвала унапријед
Бања
Одговор:
Драга сестро, Твоја жеља да упишеш и студираш на Православном богословском факултету не треба да буде ни од кога ометана. Ако си ти у души осетила призвање да служиш Богу, кроз мисију Јеванђеља Његовог, ти треба да следујеш том Божјем позиву. Сва околна, недобронамерна саплитања и ометања не треба да те поколебају. Ти си чула позив Христов: „Жетве је много, а посленика мало; зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју“ (Лука 10, 2) . И ти се јављаш Христу и кажеш: Ево мене, пошаљи ме Господе на Твоју њиву, бићу ти вредни сарадник! Они који те одвраћају нису ти пријатељи и не желе ти добро. Зар да студираш нешто што не испуњава твоје биће, неку науку у којој не налазиш себе, да се спремаш за позив у коме знаш да нећеш дати неке резултате. Примедба, да као девојка нећеш ништа потићи „поред толико свештеника и младих богослова“, такође не стоји. Свештеници ће остати свештеници и душебрижници на парохијама, неки богослови ће се замонашити и отићи у манастир, неки ће бити рукоположени за парохе, а неки ће извесно време бити и вероучитељи. Али то не значи да за једну амбициозну девојку, дипломираног теолога, неће бити места у некој од основних или средњих школа. Искуство Цркве је показало, да су жене вероучитељи и те како успешне у настави православне веронауке. А можда ћеш, у току студија, међу колегама, наћи и некога с ким ћеш, по завршетку студија, наставити заједнички живот у браку. Своју љубав према делу Божјем ћете удружити и заједничким снагама радити на њиви Господњој. Путеви Божји су неиспитани. Кад те је Бог позвао на узвишену службу мисије православне вере међу најмлађима, Бог ће те и надаље водити најбољим за тебе путем. Нека Господ и за тебе буде „пут и истина и живот“ (Јован 14, 6) . Одбаци, драга сестро, сва супротна искушења и храбро пођи за Христом, који те позива на службу у Цркви Његовој. Благослов Божји у пловидби кроз Часни пост жели и моли се за твој успех о. Душан
