Стихира „Богоначалним мановенијем“, по први пут преведена на савремени србски језик, дубоко надахнута и догматски значајна, открива кључне моменте тајне празника Успења Пресвете Богородице, и као таква заслужује да буде разумљиво доступна верном светосавско-србском народу, ради литургијског живота, богомислија и духовног сазревања.
У православном богословљу, не постоји појам личног уздизања над Светим Оцима — јер они стоје као свети стубови Цркве, освећени благодаћу Духа Светога.
Скрнављење светих моштију у Кијево-Печерској лаври представља дубоко болан и потресан догађај који се може посматрати као још једна рана на већ исцрпљеном и страдалном телу православне Цркве, како у Русији и Украјини, тако и у целом православном свету.
