Питање:
Поштовани оци, молим вас да ми одговорите, да ли кад дајемо у цркви имена живих да им црква својим молитвима помогне у здрављу и духовном напретку можемо да дамо и своје име, или је то егоистично. Затим вас молим да ме посаветујете, јер ми је управо другарица покушала самоубиство узевши таблете, али Слава Богу, није успела у својој намери, спашена је у задњем моменту, чак су се и лекари чудили како је успела да остане жива. Да ли за њу могу да замолим да се помиње њено име у неком од манастира више дана, или је и то можда непримерено, јер је у питању особа која је умало учинила тај велики грех. Нажалост, она је у иностранству, и ја сам покушавала кад је била да јој предочим где је наше спасење, али изгледа да је депресија била јача. Како да јој помогнем? Опростите на оволиким питањима, разумећу ако нисте у могућности да ми одговорите.БОГ ВАМ ПОМОГАО И СВАКО ДОБРО. С поштовањем,
Мања
Одговор:
Драга Мања, Имена за помињање се дају пре Литургије, када свештеник проскомидише. Дају се имена за живе, као и за упокојене. Нарочито се дају имена оних који болују од физичких или психичких проблема, јер њима је помоћ Божја најпотребнија. Свакако да се може и треба дати и своје име. Нема ништа себично у томе што човек пита свештеника да се помоли Богу за њега. Питање: Како помоћи другима? Шта да радимо? – неизбежно је повезано са питањем: Какви смо ми сами и какви треба да будемо? Јер шта бива када лопов прича о поштењу или пијаница о трезвености? – Нема ефекта и нико му не верује. Шта више, такав служи за поругу и подсмех. А сам Христос је рекао шта да радимо и какви треба да будемо: „Нека се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима“ (Мт. 5, 16.) То значи да је начин како да утицемо на своје ближње тај – да их обасјамо светлошћу разума, побожности, Духа светога, доброте Божије, мира, правде, љубави… Битно је у овоме уочити то да Христос каже – да виде ваша добра дела и прославе – не вас, него – Оца вашег који је на небесима! Уз молитву Богу за њих, ово је највише што можемо учинити, поштујуци њихову слободну вољу коју им је сам Господ подарио. Поздрав, о. Срба
