Свето Тројство?

Питање:
Свето Тројство? Да ли то значи да се Бог дели на троје? Молим да ми тај део мало појасните. Бог вам помогао.
Алекс


Одговор:
Драги Алекс, Пре свега, код нас се каже Света Тројица, а не „Свето Тројство“. Можда ће се ова разлика некоме учинити само језичком, али она је више од тога. Довољно је за сада имати то у виду. Друго, разумети суштину Божанства, нама је немогуће. Јер, Божанство је неупоредиво савршеније од нашег ума. Колико год да је, на пример, једна овца у стању да својим овчијим умом разуме суштину бића свога пастира, много мање смо то у стању ми, јер је разлика између нас и Бога много већа него између пастира и овце. Стога, ми се ослањамо на Божје откровење у Светом Писму и у Светом Предању, прихватамо га вером а потврђујемо својим искуством. Господ нам је открио онолико колико је потребно за наше спасење. О Самом Себи Бог је рекао: „Ја сам онај који јесте“! Још нам је открио да је Бог један по своме бићу и суштини, а да у Њему непомешано и нераздељиво обитавају три личности: Отац, Син и Свети Дух. Више о томе можеш наћи у самом Светом Писму Новога Завета, као и у књигама православне догматике.
Поздравља те, О. Срба

3 коментар(а)

  1. Или је одговор вешто избегнут или писац одговора не зна да одговори на јасно постављено питање.

    • Neka me oci isprave ako je ovo pogresno misljenje , ali ja na to gledam ovako: Svaki od nas ljudi ima svoje telo pomocu kojeg misao kroz usta izlazi u rec, svaki covek ima um pomocu kojeg nastaje misao i svaki covek ima dusu koja ga da se tako izrazim „obavestava “ da li je to sto je um smislio i hoce da iskaze u rec ispravno, pa ukoliko nije ispravno javlja nam se griza savest i nemir koji nam upucuje da je citav ovaj proces stvaranja misli ( ili svoje volje) i njeno sprovodjenje u delo(tj. rec) u nekom delu korumpiran. Telo u ovom poredjenju tj. Rec ako posmatramo Boga je Sin, Gospod Isus Hristos. Um u ovom poredjenju je Otac jer um stvara volju a Gospod vise puta kroz Jevandjelje ponavlja kako nije dosao sa izvrsi njegovu volju nego volju Oca koji je na nebesima. Duh Sveti predstavlja u ovom poredjenju sam duh ili dusu koja proverava um. Samo sto je kod Boga malo drugacije, zato sto je Bog savrsen, njegov Um ne gresi pa Dusa nema sta da ispravlja nego slusa sta um kaze i pokorava se, kao i Telo koje po blagoslovu Duse vrsi volju Uma. Posto Dusa zna da Um ne gresi nikad, ona je smirena i beskonacno strpljiva i puna ljubavi jer ne postoji problem na koji Um vec ne zna resenje. Takva Dusa tj. Duh Sveti po samoukoravnju, a konacno i smirivanju nas ljudi moze da udje u nasu dusu i da je osvetli i ispuni tom beskonacnom ljubavlju, strpljenjem i mudroscu. U suprotnom ako ne bismo bili svesni nasih greha i toga da nista sami ne mozemo, da smo bez Boga tako reci „hendikepirani“ i osudjeni na samounistenje ta svetlost koju bi Duh sveti upalio u nama bi probudila svaku tamu u nama, a posto mi nismo smireni da prihvatimo da je ta tama nasa prihvatajuci punu odgovornost za sva zlodela nasa i da nas samo Bog po svojoj milosti drzi u zivotu, da samo On moze da nas ocisti, po budjenju i vidjenju sve te tame uz onakvo Bozje svetlo jednostavno bi smo umrli od bola, tuge, mozda neki i besa jer nasa pala priroda ne moze da prihvati da je osvetljivanje nase tame van nase moci. Cist primer toga ti je sto mnogi stariji ljudi ne razumeju na primer kako funkcionise kompjuter niti kako da upravljaju njime, pa kad treba da otkucaju nesto umesto da pitaju nekoga ko zna, oni besne, ljute se, svadjaju se sa kompjuterom, zale se i govore kako je pisaca masina bila fantasticna proklinjuci onoga ko izmisli kompjuter. Ono sto oni ne shvataju je da je 50 godina ranije postojala osoba koja je proklinjala pisacu masinu, govoreci kako nema nista bolje od papira i olovke pa je onda bila i osoba koja je tu olovku i papir proklinjala govoreci da je najlakse bilo urezivati slova u kamen i tako u nedogled. Ono sto ne shvatamo je da uporno trazimo krivca u svemu drugom i svima drugima osim u sebi. Kada bi smo pogledali malo u sebe videli bi da postojj mnogo stvari koje ne razumemo, a radimo i verujemo, tipa belih lukova i crvenih konaca, prelaska crne macke preko puta pa pljuvanja za tom istom mackom da nam ne „donese nesrecu“. Takve oprostite na izrazu, gluposti radimo samo zato sto „tako kazu stari“,slepo verujemo jer “ svi to rade“, a ne slusamo i ne vidimo ono sto nam pred ocima stoji, tacnije Onoga koji nam u srcima stoji i strpljivo kuca ne bi li mu otvorili i usli u zivot. On je rekao da pazimo da ne posjemo sirokom stazom jer njome mnogi idu, a ona u bezdan vodi! Nego da krenemo uskom stazom kojom slabo ko podje jer nas na kraju te staze cekaju uska vrata iza kojih je trpeza, kao svadbena i da pazimo da na vreme krenemo, da bi stigli pre nego sto Domacin zatvori vrata. U suprotnom zavrsicemo kao lude devojke umesto kao mudre. Mir Bozji neka je sa vama. Pozdrav!

  2. Jel je istina da su sveta trojca uvek postojala tj. nikad nisu stvorena jer postoje zauvek?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.