Питање:
Поштовани и часни оци, Живим у Београду и ожењен сам са дивном женом, патријахално васпитаном. Пре брака смо се уздржавали (било је пуно страсти али смо Богу хвала успели да се исконтролишемо) . Брак нам је диван, живимо и дишемо као једно биће. Од малена сам посвећен цркви. Са 13 година сам почео да чтецирам и до над данас то радим. Ви сте свештеници, нема потребе да ми објашњавате колико је то свет позив. Сви људи које познајем ми говоре да сам родјен за тај позив. Слагао бих Вас ако бих Вам рекао да то не бих желео. У ствари, то и желим, и не проналазим се у ничему другом. Сваки посао који сам радио, па и сада овај (продаја) ме не испуњава, и плату коју примам не волим, јер сматрам да није морална и часна. Пре 5 година сам уписао Православни Богословски Факултет и примљен сам на буџет. На жалост, после 6-7 месеци га напуштам. Били су то тешки тренуци у мом животу. Растао сам у нездравом окружењу, родитељи су се по цео дан свадјали и препирали. Никада самном нису били задовољни и то је оставило тежак траг на мојој души. Много ми је сада лакше кад сам се оженио и скућио. Оно што тишти и ужасава моју душу је следеће: У раном детињству, тек што сам запао у пубертет, ступио сам не знам ни сам како, из игре, у однос са истим полом, са већ одраслом особом која је искористила моју младост и наивност. То сам тада сматрао за дечију игру. Тек много година касније, тачније пре тачно 4, када сам упознао садашњу жену, доживео сам нервни слом. Месец дана нисам знао где се налазим. Нисам могао да се погледам у огледало. Какав сам ожиљак направио себи, и колико сам суза пролио због тога зна само Господ. Одлучио сам да не наставим студирање јер нисам достојан тога. Медјутим, како време пролази, мени се не отвара ништа. Ниједан посао ме не испуњава нити ми иде, а нисам успео да упишем вишу (електротехницку) иако сам се дуго спремао. Шта да радим? Да ли да поново упишем Теологију? Да ли оваква личност као ја може бити свештеник…? Молим Вас за одговор. Унапред Вам захваљујем.
НН
Одговор:
Драги брате, Да ли можеш бити свештеник, мислим да то зависи од тебе. Јер, Господ нам даје слободу, не приморава нас ни на шта. Ако човек направи добар избор, онда му и Господ боље помаже. Уз то, човек треба и да се ослања на Бога и да оставља места за Њега у свом животу. Чини ми се да би ти од велике помоћи било ако би најпре испитао себе и самом себи дао сасвим јасан одговор, шта је у дубини душе, због чега ја желим да будем свештеник? То испитивање може да буде краће или дуже, али је одговор свакако вредан труда. Од њега зависи сав твој будући живот. Од Господа ти обилну помоћ и свако добро жели, о. Срба
