Питање:
Poštovani i časni oci, Živim u Beogradu i oženjen sam sa divnom ženom, patrijahalno vaspitanom. Pre braka smo se uzdržavali (bilo je puno strasti ali smo Bogu hvala uspeli da se iskontrolišemo) . Brak nam je divan, živimo i dišemo kao jedno biće. Od malena sam posvećen crkvi. Sa 13 godina sam počeo da čteciram i do nad danas to radim. Vi ste sveštenici, nema potrebe da mi objašnjavate koliko je to svet poziv. Svi ljudi koje poznajem mi govore da sam rodjen za taj poziv. Slagao bih Vas ako bih Vam rekao da to ne bih želeo. U stvari, to i želim, i ne pronalazim se u ničemu drugom. Svaki posao koji sam radio, pa i sada ovaj (prodaja) me ne ispunjava, i platu koju primam ne volim, jer smatram da nije moralna i časna. Pre 5 godina sam upisao Pravoslavni Bogoslovski Fakultet i primljen sam na budžet. Na žalost, posle 6-7 meseci ga napuštam. Bili su to teški trenuci u mom životu. Rastao sam u nezdravom okruženju, roditelji su se po ceo dan svadjali i prepirali. Nikada samnom nisu bili zadovoljni i to je ostavilo težak trag na mojoj duši. Mnogo mi je sada lakše kad sam se oženio i skućio. Ono što tišti i užasava moju dušu je sledeće: U ranom detinjstvu, tek što sam zapao u pubertet, stupio sam ne znam ni sam kako, iz igre, u odnos sa istim polom, sa već odraslom osobom koja je iskoristila moju mladost i naivnost. To sam tada smatrao za dečiju igru. Tek mnogo godina kasnije, tačnije pre tačno 4, kada sam upoznao sadašnju ženu, doživeo sam nervni slom. Mesec dana nisam znao gde se nalazim. Nisam mogao da se pogledam u ogledalo. Kakav sam ožiljak napravio sebi, i koliko sam suza prolio zbog toga zna samo Gospod. Odlučio sam da ne nastavim studiranje jer nisam dostojan toga. Medjutim, kako vreme prolazi, meni se ne otvara ništa. Nijedan posao me ne ispunjava niti mi ide, a nisam uspeo da upišem višu (elektrotehnicku) iako sam se dugo spremao. Šta da radim? Da li da ponovo upišem Teologiju? Da li ovakva ličnost kao ja može biti sveštenik…? Molim Vas za odgovor. Unapred Vam zahvaljujem.
NN
Одговор:
Драги брате, Да ли можеш бити свештеник, мислим да то зависи од тебе. Јер, Господ нам даје слободу, не приморава нас ни на шта. Ако човек направи добар избор, онда му и Господ боље помаже. Уз то, човек треба и да се ослања на Бога и да оставља места за Њега у свом животу. Чини ми се да би ти од велике помоћи било ако би најпре испитао себе и самом себи дао сасвим јасан одговор, шта је у дубини душе, због чега ја желим да будем свештеник? То испитивање може да буде краће или дуже, али је одговор свакако вредан труда. Од њега зависи сав твој будући живот. Од Господа ти обилну помоћ и свако добро жели, о. Срба
