Судбина

Питање:
Pomoze Bog. Postovani, molila bih Vas da mi odgovorite na jedno pitanje. Da li je sudbina jednog coveka vec zapisana ili je covek kako kazu sam kroji? Kako pravoslavlje gleda na sudbinu? Unapred hvala.
Milica


Одговор:
Драга сестра Милице, Судбина или предодређеност, појам којим се изражава веровање да је све што се збива у свету, с људима и стварима, унапред одређено недокучивим, натприродним узроцима и да човек ничим не може изменити тај исход. Ово веровање је својствено источњачким религијама, пре свега исламу. Прихватањем судбине практично би значило кочницу напретка, јер уместо да се људи мобилишу на акцију, добило би се баш супротно, људи би мирно чекали судбину, која се не може никако изменинити ни избећи. Коначно, када би постојала судбина, људи не би били заслужни за добро које чине, нити би били криви за зло које су починили. Јер, они би једноставно морали тако чинити, како је то судбина зацртала. Угледни теолог и професор апологетике на Православном богословском факултету у Београду, протојереј Др Лазар Милин, објавио је у Православном мисионару број 963, као одговор на питање једног читаоца (као шти си ти поставио питање Светосављу.орг) , запажен чланак под насловом: Да ли постоји судбина? Чланак је објављен и у његовој књизи „Разговори о вери“. Из овог чланка, кога ти топло препоручујем, преписаћу ти само један пасус: „Када би Бог безусловно одређивао судбину људи, онда би то било у највећој супротности са Божијом правдом. Јер, ако је некоме Мирку „суђено“ да погине од Раткове руке, онда је исто тако и Ратку „суђено“ да убије Мирка. А ако му је то било суђено, онда тај злочин није могао избећи, пошто га је на то приморао сам Бог, судбином коју му је одредио. Да ли би га после свега тога Бог ипак могао казнити као грешника? Увиђате ли, дакле, колико је вера у судбину нелогична и богохулна? “ Ево и завршетка тога чланка. „Веровати у Бога, то значи веровати у Божију правду, Божији промисао и моћ молитве. А веровати у све то, то значи не веровати у слепу судбину, јер се то међусобно искључује. А пошто постоји и Бог, и Божија правда, и Божија милост, и моћ молитве, и слободна људска воља, и Божији промисао, то онда у хришћаниновој души нема места за веру у слепу судбину“. Дакле, упућујем те на опширан и компетентан одговор проф. Др Л. Милина у Православнм мисионару број 963, или у његовој књизи „Разговори о вери“, стране 123-133. Благослов Божји у Светој четрдесетници жели ти о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *