Судбина

Питање:
Pomoze Bog. Postovani, molila bih Vas da mi odgovorite na jedno pitanje. Da li je sudbina jednog coveka vec zapisana ili je covek kako kazu sam kroji? Kako pravoslavlje gleda na sudbinu? Unapred hvala.
Milica


Одговор:
Драга сестра Милице, Судбина или предодређеност, појам којим се изражава веровање да је све што се збива у свету, с људима и стварима, унапред одређено недокучивим, натприродним узроцима и да човек ничим не може изменити тај исход. Ово веровање је својствено источњачким религијама, пре свега исламу. Прихватањем судбине практично би значило кочницу напретка, јер уместо да се људи мобилишу на акцију, добило би се баш супротно, људи би мирно чекали судбину, која се не може никако изменинити ни избећи. Коначно, када би постојала судбина, људи не би били заслужни за добро које чине, нити би били криви за зло које су починили. Јер, они би једноставно морали тако чинити, како је то судбина зацртала. Угледни теолог и професор апологетике на Православном богословском факултету у Београду, протојереј Др Лазар Милин, објавио је у Православном мисионару број 963, као одговор на питање једног читаоца (као шти си ти поставио питање Светосављу.орг) , запажен чланак под насловом: Да ли постоји судбина? Чланак је објављен и у његовој књизи „Разговори о вери“. Из овог чланка, кога ти топло препоручујем, преписаћу ти само један пасус: „Када би Бог безусловно одређивао судбину људи, онда би то било у највећој супротности са Божијом правдом. Јер, ако је некоме Мирку „суђено“ да погине од Раткове руке, онда је исто тако и Ратку „суђено“ да убије Мирка. А ако му је то било суђено, онда тај злочин није могао избећи, пошто га је на то приморао сам Бог, судбином коју му је одредио. Да ли би га после свега тога Бог ипак могао казнити као грешника? Увиђате ли, дакле, колико је вера у судбину нелогична и богохулна? “ Ево и завршетка тога чланка. „Веровати у Бога, то значи веровати у Божију правду, Божији промисао и моћ молитве. А веровати у све то, то значи не веровати у слепу судбину, јер се то међусобно искључује. А пошто постоји и Бог, и Божија правда, и Божија милост, и моћ молитве, и слободна људска воља, и Божији промисао, то онда у хришћаниновој души нема места за веру у слепу судбину“. Дакле, упућујем те на опширан и компетентан одговор проф. Др Л. Милина у Православнм мисионару број 963, или у његовој књизи „Разговори о вери“, стране 123-133. Благослов Божји у Светој четрдесетници жели ти о. Душан

4 коментар(а)

  1. Suprug mi je poginuo 15 januara ove godine pre to je imao saobraćajnu nesreću ja sam ga prevarila i smatram da sam kriva za njegovu smrt dozvolila sam da nam se svi mesaju u brak. Ostala sam sama sa dvoje dece. Veoma sam volela svog supruga. Jako se lose psihički osećam se koristim lekove ne bi volela da ih toliko pijem. Molim za pomoć savet ili neku molitvu.

    • Поштована Јелена,

      жао ми је што се смрт десила. Ја Вам опраштам, премда Вас не познајем, и немам право са кажем ишта друго. На Богу милостивом је суд једини, стога молите Му се и волите децу Његову и не губите човекољубивост. Не преносите тугу на децу, нису заслужила, а молитвом се Богу посвећујте.
      Није на мени да икога осудим, но да помогнем. Стога, деце ради, не губите љубави.

      С љубављу,
      Тодор.

      • Ako je po Svetom pismu neko morao da izda Isusa, zar onda Judi nije sudjeno da ga izda? Ovo je čisto neko razmišljanje, voleo bih da mi neko pojasni.

  2. Slažem se sa odgovorom brata sestri Milici. Zabluda je verovati u već predodređene puteve životne.