Strah od braka

Питање:
Pomaze Bog casni oci.Mene muci jedno pitanje.Moze li covjek da spasi dusu, ako nije u braku ili u monastvu? Jer ja se nalazim u nezavidnom polazaju.Strah me od braka jer sam nezaposlen i imam psihickih problema, vec duze vrijeme se lijecim psihicki.A cini mi se da nisam ni za monaha.Sve mise cini da necu moc u braku da budem glava porodice.Sta da radim?
B.V


Одговор:
Драги брате, спасење не зависи ни од брака, ни од монаштва, већ од тога како ће човек провести свој живот на земљи, како ће трчати животну трку, како ће рат са злом водити и веру одржати (2. Тимотеју 4, 7) . На апостолско питање о браку и безбрачности Господ Исус Христос одговара: Има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили, а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими“ (Матеј 19, 12) . Подвиг девичанства је привилегија малобројних. Јер, основни задатак, који је Господ дао човеку при стварању, је наставак живота на земљи. Без рађања нема продужетка рода људског. А рађање је могуће само у заједници човека и жене, у првој правној институцији на земљи, у браку. Е сад, Христос говори да има оних који су још по рођењу опредељени за девичанство, они по свом природном нагону немају склоност или жељу за општењем са женом, односно мушкарцем, за њих девичанство не представља никакву заслугу, па ни корист. Ту су и они који су после неке болести или хируршке интервенције постали неспособни за брак, па и њима целомудреност много не користи. Они „који су сами себе ушкопили Царства ради небескога“ не представљају оне који су одстранили неке своје удове, јер је то преступ црквених закона, већ су то они који се по својој вољи и одлуци уздржавају, они су се добровољно определили за целомудреност. Такав човек је добар, зато што он, независно од других, сам добровољно ступа у Царство небеско. Христос нас учи да је таква одлука слободна, нико нема права да врши притисак на оне који се опредељују за чињење добра, па зато и закључује: „Ко може примити, нека прими“. На тај начин Христос не присиљава на девственост, не забрањује брак, али предочава да је девичанстви ипак изузетак. Ти си, драги брате, још релативно млад човек и имаш довољно времена да се определиш, сасвим слободно, за једну од животних опција. Најнормалније би било да скклопиш брак са женом која ће имати разумевања за твоје недоумице и слабости. Ако си тренутно без посла, посао ће се наћи, онај који тражи налази и онај који куца отвара му се (Лука 11, 9) . И твоји садашњи психички проблеми ће проћи, засигурно брже ако се нађе особа која ће те подржати у тренуцима слабости. Апостол Павле је саветовао: „Носите бремена један другога и тако испуните закон Христов“ (Галатима 6, 2) . Јесте муж глава жени (Ефесцима 5, 23) , али су муж и жена у браку равноправни, равноправни су у љубави, па тако и у обавезама. Можда ће жена, у почетку, да више привређује у породици, али то ни у ком случају не умањује улогу мужа. Мислим да имаш највише предиспозиција за склапање брака, за живот удвоје, за рађање и васпитање деце. Монаштво је, по речима Светих отаца и учењу Цркве, анђеоски образ и само изузетнима је дато да се за овај вид живота определе. И ту би се, пошто вероватно немаш богословско образовање, годинама морао припремати, „искушавати у послушности“, пре но што би могао примити „анђеоски образ“. Ако код тебе има и најмање сумње у успех монашких завета, немој се упуштати у тај ризик. Оно треће, остајање изван брака и изван монаштва, је најгора могућа солуција. Остајеш као воћка без рода, која ће се сасушити и готово да нећеш ни знати у шта ти је живот прошао. Нажалост, у том стању не био усамљен. У нашим селима је много „момака у годинама“, од 30 па до 70 година, који су остали као пањеви, најчешће и себи и околини на терет. Драги брате, још једном понављам: спасење душе не зависи ни од једног овог животног стања. У сваком овом животном облику могуће је живети часно, живети хришћанским животом, Богу на славу, ближњима на корист, а себи на спасење. Размишљај о себи озбиљно и темељно, стављај на теразије све те могућности, а сам, уз помоћ свог духовника (надлежног свештеника) , одлучи „коме ћеш се приволети царству“. Веома бих се радовао да чујем да си се оженио, јер је удвоје много лакше, сви животни проблеми се заједнички лакше подносе и решавају. Нека ти благи Господ буде на помоћи, да те укрепи и појача вољу за живљењем, како би одговорио своме високом назначењу, а које је мало мање од анђела (Псалам 8, 5) . Благословен нека је завршетак Петровског поста, уз срдачан поздрав о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *