НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Став цркве о аутизму, исповест, нова тела по другом доласку Исуса?

Став цркве о аутизму, исповест, нова тела по другом доласку Исуса?

Питање:
Помаже Бог оци и надам се да ће вас дуго подржати у овом душекорисном раду. Имам неколико питања. Пре свега имам брата који је аутистичан…Какав је став Цркве о таквој деци (људима) шта је најбоље чинити за њихово спасење. Мој отац иде у Цркву већ дуги низ година, причешћује се, пости све велике постове, такође средом и петком али није исповеђен. Ја то сматрам великом грешком а и поткрепљен сам духовним књигама (које имам код куће) и кад год започнем тему са њим о Св. тајни покајања и исповести избије расправа и никако не могу да га убедим да јако греши што се не исповеда. Ја се решавам за духовника да узмем свог другара који је сада свештеник што он такође негира неким чудним изговорима. Како да га убедим да греши пошто сам мислио да ће њега бар бити лако. И на крају нисам баш најбоље разуемо неке ствари у вези откровења, збуниле су ме књиге…ваљда колико ми је Бог дозволио да схватим… по васкрсењу људи после другог Исусовог доласка добићемо нова тела за душе? ? Да ли сам добро схватио? ? И да ли ће то бити материјална тела слично овима или нешто сасвим другачије….
Радован


Одговор:
Драги Радоване, Хвала на лепим жељама и подршци.
– Што се тиче аутистичара, Црква нема неки посебан став према свакој болести понаособ. Уопште, Црква само чува, прати и живи реч Божију која је откривена у Светом Писму и преко Светих Отаца. А они су имали исти став према свакој болести, наиме, болест и смрт се јављају као последица људског греха и пада. Господ понекад, допушта болести из разних разлога, а све у циљу нашега спасења. Јер, болест утиче на понашање не само онога који је болестан, већ и његове околине. Болест нас опомиње на нашу физичку ограниченост и немоћ, потстиче нас на молитву и ослањање на Бога; кроз болест нам се углавном умањује могућности за грех а пружа прилика за добра дела. Људи се исправљају и постају бољи и саосећајнији, склони да помажу и брину један о другоме, и да чине оно што је неопходно за наш вечни живот и спасење. Јер, и највећи светитељи су се мучили привремено да би наследили живот вечни, тамо где нема никакве болести, муке, страха или уздаха.
– Што се тиче твога оца, није добро убеђивати се и расправљати о стварима вере и духовног живота. Господ не тражи адвокате већ верне. Вера се живи и пројављује кроз наша дела, она се не дискутује. Најбољи начин да некога убедиш у оно што верујеш, јесте да сам то живиш и чиниш у смирењу, остављајући другима да по својој слободној вољи процене твој пример и сведочанство.
– Што се тиче општег васкрсења и наших тела, то је описано код пророка Језекиља у 37. глави. Погледај тамо. Господ, који је створио све из ничега, и потом, ова наша садашња тела из праха земаљског, обновиће их на крају света и века. Нешто слично као што магнет привлачи и прикупља честице метала или његовога праха, тако ће се и наша душа из праха земаљског силом Божијом прикупити и поново се обући у своје тело. То ће бити исто ово тело, али сада продуховљено и преображено, исто као и Христово након Његовог васкрсења. Јер, не само душа, већ и тело и материја су позвани на вечност, на продуховљење и преображавање у нову твар у Господу.
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *