Стара руска црква?

Питање:
Помаже Бог оче! Данас сам био разговарао са једном другарицом рускињом која каже да припада старој руској цркви. Мене занима да ли је то исто Православна Црква или можда нека другачија. Кад сам је питао како се крсти она ми је одговорила да са два прста. Нисам сигуран, у чему је кључна разлика измеђју старе руске и данашње Цркве у смислу – једни припадају овој а једни другој (она каже да то није баш исто и да она иде-мада поријетко али кад иде, иде у своју цркву) , а са друге стране у чему се та разлика дотиче нас свих православних. Можда је моје питање више везано историјски, искрено не знам, али бих волио да ми мало детаљније одговорите на питање. Са друге стране мало ми је чудно јер у Смиболу Вјере стоји писано да сви хришћани вјерујемо у једну саборну и апостолску цркву, зашто се онда праве својекакве разлике, зар неби морали сви православни једнако да исповедају вјеру? Или су чак и ту разлике код старе руске и нове Цркве.
Захваљујем на одговору. Збогом!
Урош


Одговор:
Драги Уроше, сви православни хришћани исповедају једну апостолску и саборну веру али постоје одређене разлике у традицији. Треба да се одмах разјасни да у локалној традицији не могу да постоје догматске разлике. Славу имају само срби док имендан славе веђина хришћанских народа правосалвног вероисповедања. Ако правослвни грк нема славу то не значи да међју нама постоје разлике, јер и ми такође немамо имендан, а постоје и још неки примери разлика у традицијама. Ви сте срели правослану рускињу тзв. старог обреда. За време цара Петра Великог и Патријарха Никона у Русији је извршена реформа цркве, и један мањи део народа није њу прихватио и решио да пође у раскол. Та црква је постепено изумирала док нису сасвим изгубили своје свештенство и тако у буквалном смислу постали православни протестатни. Као такви се највише издвајају „безпоповци“ је они немају тајну евхаристије и имају своје наставнике који само изчитавају службу, и врло су склони свађи. Стаоорбедници се крсте са два прста и то није необично зато што су се раније сви у Цркви тако крстили. Осењивали су се крсним знамењем у име Богочовека Исуса Христа и његове две природе коју је носио, божански и човечанску. После реформе ми се крстимо са три прста у име Свете Тројице а она два скупљена поред исповедају те поменуте две природе које су биле у Господу. Догматски је исправно и једно и друго, а када се тиче општег послушања Цркви требали би да се придржавамо овог последњег. На старим иконама св Николе видећете да он благосиља са два прста, ето тако су се некада крстили и свешеници благосиљали. А ако ваша пријатељица иду у цркву „безпоповаца“, што значи оних који су изгубили свештенство, онда је ваша дужност да јој кажете да она уопште не иде у Праводсалвну цркву него у протестантску правосалвног стила и искуства. Јер они тамо имају иконостас, иконе, свеће – све оно што ми имамо али без свете Тајне свештенства и то је само пуста грађевина. Дакле, ако је „безпоповка“ предложите јој да се обрати неком православном свештенику и објасни јој о чему је реч, јер ако остане са њима никада до краја живота се неће причестити телом и крвљу Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа. оЉубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *