Питање:
Ево, Богу хвала, почео је Петровски пост, а са њим и стари проблеми типа “дођи ми на годишњицу” (рођена сестра) , а на моје питање да ли ће бити посно, она ме зачуђено слуша и каже: “Штааааа? Ви постите? Па нема ништа посно! “. Шта ја сад да радим? Улазим у конфронтацију и називају ме фанатиком, чак и да немам љубави, нисам спремна на компромис. Још гора варијанта, узми мало, па после настави, заиста, заиста кажем не могу више да се извињавам, нити то хоћу због тога што постим када је пост, али ме боли што од рођене своје – као да сам их увредила, имам тај осећај кривице. Помозите ми, оче, како да ја ово боље прихватим, да им не замерим, али ни они мени.
Јелисавета
Одговор:
Бог вам помогао, не разумем зашто ви мислите да сте некога увредили ако кажете да постите. Ако већ видите да то изазива дискусију и неразумевање код других, немојте никоме ни гоорити. Већ рачунајте пре него што одете код њих, а тамо се послужите пићем.
То ће вас стално пратити, ви сте изабрали тај пут свога живота, а увек ће бити оних који то неће разумети. Па шта онда, зар треба то стално да вас мучи? Немојте о томе ни размишљати.
Пуно поздрава и без бриге.
о. Дејан
