НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » ШТА ЈЕ И ДА ЛИ ЈЕ УОПШТЕ ИШТА – „ВИЗАНТИЈСКО“?

ШТА ЈЕ И ДА ЛИ ЈЕ УОПШТЕ ИШТА – „ВИЗАНТИЈСКО“?

>
 
У модерна времена уобичајено је да се фраза „Византијско царство“ односи на политички ентитет који је некада владао Медитеранским светом. Град назван Константинопољ или (на данашњим картама) Истанвул био је престоница те Империје. „Византијска империја“ настаје оснивањем Константинопоља у IV веку, на месту много старије грчке колоније Визант. Римски император Константин Први (+ 337) назвао је ово место Нови Рим или Константинопољ. Он је уредио своју престоницу у новом граду коме је дао име по себи. Наследници Константина Првог су живели непрекидно у Константинопољу до 1204. када су Крсташи из Западне Европе, скренувши са свог пута за Јерусалим, освојили и опљачкали Константинопољ. Они су држали град до 1261. Када су Франци истерани, „Византинци“ су обновили „Византијско царство“ 1261. Када су Отомански Турци заузели Константинопољ 1453. „Византијска империја“ је престала да постоји.
Данас образована публика не разуме довољно улогу „Византијске империје“ у Европској историји. Константинопољ је у економском, политичком и културном смислу, од свога оснивања био срце Европе, све до његовог необузданог пљачкања од стране Крсташа. Нови Рим је одолео јуришима многих нападача, бранећи Европу од поплаве упада. „Византијска империја“ је цветала у истм периоду у коме је Западна Европа била ухваћена у замку сиромаштва и насиља. Не може се испустити из вида чињеница да Константинопољ још увек остаје звезда водиља Православног хришћанства, вере која преовлађује у Русији и другим земљама, и која вуче корене из Византијског искуства. У наше време, с недавним променама у Русији, њени Византијски корени изгледају релевантнији него икада до сада. Упркос богатом наслеђу и значајној улози, достигнућа Византијске цивилизације су често, по кратком поступку омаловажавана: само име „Византијска империја“ је уствари увреда.
Фразу „Византијска империја“ су сковали и популаризовали француски учењаци, попут Монтескије-а (Montesquieu), утицајне личности интелектуалног живота XVIII века. То је исти писац чије оригинално дело „Дух закона“ је имало великог утицаја на осниваче Сједињених Држава када су састављали Амерички устав. Као и други мислиоци његовог времена, Монтескије је уважавао античке Грке и Римљане, које је опонашао с огромним ентузијазмом. Према традицији Западне Европе, која је досезала уназад до раног Средњег века, Монтескије је сматрао Константинопољску империју декадентном и корумпираном. Иако је написао дугачку историју Империје Константинопоља, Монтескије није могао да се приволи да за њу употреби племенито име „Грчка“ или „Римска“. Од застарелог имена „Визант“ Монтескије је употребио реч „Византија“. Реч „Византија је означавала Империју указујући на њене наводне карактеристике непоштења, дволичности и изопачености. Енглески научник Едвард Гибон (Edward Gibbon) у своме делу „Слабљење и пад Римске империје“ говорио је о Империји после VI века, као о епу неублажене деградације и покварености.
Људи, који су живели у „Византијској империји“ никада нису знали ни употребљавали реч „Византија“. Они су себе познавали, апсолутно ништа више и ништа мање, него као Римљане. Преместивши престоницу Империје из Рима на Тибру у Нови Рим на Босфору, назван Константинопољ, император Константин I је преселио постојећи идентитет Рима на нову локацију. Дуго пре Константина I, идеја „Рима“ је била дислоцирана из Вечног града на Тибру. Јер Римљанин је значило бити римски грађанин, где год човек живео. Пре империјалног периода, 89. године, Римско право је гарантовало римско држављанство људима широм Италије. Након тога, држављанство се проширило на све већи број људи у разним деловима Империје. Император Каракала је 212. прогласио римским грађанима све слободне људе у Империји, који су имали право да себе називају – не само римским поданицима, већ – Римљанима. У току следећих неколико деценија људи су почели да називају целу Империју сва мање „Imperium Romanorum“ (Област Римљана) а све чешће „Romania“ – Рим(ство).
У провинцијама ближим Константинопољу, где је уместо римског преовлађивао грчки језик, идеја Римског грађанства и идентитета се допадала ширем кругу становништва. Грађани који су говорили грчким језиком, поносили су се тиме што су Римљани, на латинском „Romani“ или на грчком „Ромеји“. Реч „Ромеји“ је тако означавала становништво грчког говорног подручја у Империји. Старо етничко име које се односило на Грке – „Јелини“, престало је да се употребљава. Наравно, у античка времена „Јелин“ је значило – Грк. Од VII века пре Христа па на овамо, ако не и раније, Јелин је значило Грк. Иако је Хомер називао Грке другим именима, Херодот, Перикле, Платон и Александар су били „Јелини“, као и становници који су говорили грчки у Римској империји у I и II веку после Христа. У IV веку по Христу, у време када је империја била христијанизована, израз „Јелин“ је добио други смисао, уобичајено је било да он укључује људе који су још увек обожавали старе богове и изучавали философију у нади да ће тако одолевати хришћанству. Император Јулијан II (361 – 363), који је покушао да заустави талас хришћанства, описивао је себе као „Јелина“. Са „Јелин“ Јулијан је хтео да истакне своју комбинацију Нео-платонистичке философије и обожавање Олимпијских богова.
У последњим годинама IV века император Теодосије I (379-395) је хришћансто прогласио државном религијом након угушивања побуне „Јелинског“ узурпатора, западњака по имену Евгеније. Након Теодосијеве пресудне одлуке све мање и мање људи је желело да себе назива „Јелини“. Четири века касније реч „Јелин“ је задржала лошу репутацију, будући повезана са религиозним идејама које су стављене ван закона и нелојалношћу према држави. Они који су говорили грчким језиком нашли су да је идентитет „Ромеји“, уместо „Јелини“, сугуран заклон у променљивим временима. „Ромеји“ који су говорили грчки настањивали су Империју до њене пропасти у XV веку.
Империја Константинопоља уопште не би требала да се назива „Византијска империја“. Ако је потребно специјално име, боље је звати Империју Константинопоља именом „Ромејска империја“ од грчког „Basileia Romaion“ (Царство Ромеја).
 
Клифтон Р. Фокс (Clifton R. Fox)
Професор историје Томбал Колеџа,
(Tomball), Тексас, САД.
 


Превод са енглеског:
прот. Србољуб Милетић

Извор:
The ROMANS

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *