НАСЛОВНА » Вера и Православље, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Шта је Епископ и чија је он икона?

Шта је Епископ и чија је он икона?

Питање:
Шта је Епископ и чија је он икона?
Ana


Одговор:
Помаже Бог сестро Ана, Можда је Твоје питање мало неспретно постављено. Вероватно си хтела да сазнаш поближе о звању и чину епископа, које су његове функције и „чија је икона“. У Светом писму Новог завета само се у пет књига (Дела Светих апостола, Посланице Светог апостола Павла Филипљанима, Тимотеју и Титу и Посланици Светог апостола Петра) , помиње епископ и епископство и то искључиво од стране Светих апостола Петра и Павла. Помињу се као старешине црквене, директни наследници апостола, које су они постављали да управљају новооснованим Црквама. Да поменемо овде само неке: Тимотеј, Тит, Игњатије Богоносац, Поликарп Смирнски и други. Кроз посвећивање, рукополагање својих наследника апостоли су сачували континуитет, прејемство свештенослужења, учења и власти у Цркви које су добили од Господа Христа и то апостолско прејемство у Православној цркви траје до данас. Поред епископа, већ у апостолско време, имамо и друга два степена свештенства: презвитере (старешине) и ђаконе (помагаче) .
Први, највиши степен свештенства, чине епископи или архијереји (у народу познатији назив владика) . Грчка реч епископ у српској језику значи: надгледати, управитељ, наџорник. Епископи могу да врше сва богослужења и све Свете тајне, рукополажу ђаконе и презвитере и постављају се на управу појединих области, епархија. Епископи не могу бити жењени, па се зато у чин епископа бирају достојни јеромонаси или мирски свештеници, који се нису женили (живели су у целибату) или пак удови свештеници, који су се после смрти супруге замонашили. Сви епископи су једнаки међу собом, али се разликују према заслугама, по важности места где им се налази седиште епархије или по обиму административне власти. Епископи, чија су седишта у главним градовима појединих области, метрополама, називају се митрополити, а поглавари појединих самосталних Цркава су архиепископи. Први међу епископима, поглавар једне аутокефалне Цркве, на пример Српске православне, је – патријарх.
При стварању човека, после саветовања у Пресветој Тројици, „да начинимо човека по своме обличју као што смо ми“, читамо даље: „И створи Бог човека по обличју својему, по обличју Божјему створи га, мушко и женско створи их“ (1. Мојсијева 1, 26-27) . Дакле, обличје Божје, икона Божија је сваки човек од Адама до данас, па је по томе високом назначењу и епископ, као и сви остали свештенослужитељи, „подобије, икона Божија“. Апостоли су схватили да ће њихова величина зависити од мере љубави коју имају ка Господу и народу Божјем, у који их је Христос послао да га приведу Богу, а не по томе да су они, већ при избору на апостолство, постали „икона Христова“. Пишући посланице новооснованим Црквама или црквеним старешинама апостоли Павле, Петар, Јаков и Јуда говоре за себе да су слуге Христове: „Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа…“; „Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа…“; „Павле, сужањ Исуса Христа…“Павле слуга Божји и апостол Исуса Христа…“ То говори апостол који је био „однесен до трећега неба… и чуо неисказане речи које човеку није допуштено говорити“ (2.Кор. 12, 2-4) . Дакле, по мери служења Богу и народу Божјем, по међусобној љубави и љубави према Богу и данас се вреднују епископи, али и сви остали свештенослужитељи, са верним народом.
Христос није себи поставио наследника на земљи и не постоји никакав намесник Христов у Цркви његовој. Постоје само они који служе Богу и народу, који настоје да буду „једно“ са Богом у Исусу Христу. Браћи Јакову и Јовану, синовима Заведејевим, који су пожелели да буду на сапрестољу Христовом у Царству Божјем, Христос упућује јавни прекор и каже: „Који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи; и који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга“ (Марко 10, 43-44) . И наши савремени епископи, у својим граматама, наводећи време њиховог издавања, пишу „и петнаесте године Нашег архијерејског служења Господу (и народу) . Значи, своју делатност у Цркви сматрају служењем. Једна од најбитнијих разлика између Православне и Римске цркве је у томе што је папа проглашен за намесника Христовог и да је непогрешив. Данас се, нажалост, потенцира идеја да је епископ „икона Христова“ због жеље и настојања на недорљивости, па чак и непогрешивости епископа. Има случајева у нашој Цркви да ђакон, говорећи јектенију и молитву Пресветој Богородици, код речи „Христу Богу предајмо“, окреће се према епископу и на њега указује десном руком и орарем! ! ! Епископи у Православној цркви имају највећу благодат служења и управљања и као такве дужни су сви чланови Цркве да их поштују. А величину њихову, „подобије Богу“, „икону Христа“, цениће и Бог и људи по мери љубави њихове према људима и Богу, онако како Христос захтева од свих нас: „Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, ка што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом“. Свети Нектарије Егински пише: „Епископ је дужан да се непрестано држи благонаравних (моралних) начела Светог Јеванђеља, да никад од њих не одступа… Јер где је љубав ту је и истина и светлост, док су лажна ревност и погрешно схватање покварени и одбачени самом светлошћу и љубављу… Учитељ љубави, а епископ је управо то, не може а да не воли. Он је уопште неспособан да мрзи, јер пуноћа љубави тера и одгони мржњу…“
Ето, драга сестро Ана, епископ је „икона Христова“ у љубави Христовој, у несебичној и искреној, састрадалној и жртвеној љубави према народу Божјем, над којим он брине, кога поучава, у смирености прекорева за пропусте и својим личним примером побожности, целомудрености и другим хришћанским врлинама приводи Богу, у Царство небеско. А „иконе Христове“ су и сви следбеници Христови, они за које се Христос молио небеском Оцу у својој Првосвештеничкој молитви: „Да сви они једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду… (Јован 17, 21) .
Да Ти Недеља „ваиј“, Цветна и Недеља страдања Господњег буду души и телу корисне, за радосни дочек васкрсења Христовог, жели Ти и срдачно поздравља
о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *