Социјална фобија

Питање:
Помаже Бог часни оци. Молио бих Вас за један савет. Наиме, одувек сам свестан да се на одређени начин разликујем од других људи. При сваком контакту са људима (изузев, можда, са најближима) руке ми се изузетно јако зноје. Чак и при обичној шетњи градом, па чак и зими. Ови симптоми изостају једино при потпуној изолацији. Међутим, од свега ми најтеже пада када други људи могу јасно да уоче моје слабости. Наиме, моје несрећно стање се нарочито појачава на послу, када интензивно осјећам немир, страх. На послу је присутан и изузетно јак страх од јавног говора, јер сам се неколико пута осрамотио у таквим ситуацијама (на почетку говора глас ми јако дрхти, а руке ми се зноје и дрхте. Исти случај је и при разговору са надређенима, па се јако непријатно осећам. Због овог проблема обратио сам се психијатру, који ми је приписао бенсендине (које не користим, јер бих највероватније требао бити непрестано под њима, а и прилично умарају) и дао упут за испитивање хормона, који су се показали добрим.
Желео бих још да поменем да ови симптоми, можда у блажем облику, трају још од самог детињства, мада сам прилично млад момак. Моје социјалне активности су јако лоше, да ли као узрок или последица мог стања, не знам. Пријатеља (осим моје девојке) уопште и немам. Мислим да је немогуће да до сада нисам наишао на добру и поштену особу. Од скоро сам свестан да се ради о социјалној фобији, и захвалан сам Богу на овом драгоценом сазнању, јер мислим да је сада лакше борити се. Ово сам сасвим случајно сазнао на интернету. Верник сам и молим се Богу. Прошле године сам се крстио и од тада су многе ствари у мом животу кренуле на боље. Био бих Вам јако захвалан на савету. Нека вас Бог чува.
Н.Н


Одговор:
Драги брате, У духовном смислу, осеħање несигурности и страха је последица слабе вере и отсуства довољне количине Божије љубави. Узроци страха могу бити многи: не придржавање закону Божијем, поводљивост, колебљивост, склоност ка телесним страстима, греси из прошлости или садашњости, и т.д. Али, један од најчешħих јесте слабљење вере и љубави, што доводи до губљења оног дубоког мира у души. Хришħани се ослобађају страха практичним и свакодневним животом по Јеванђељу, по Божијим заповестима. Између осталог, постом и молитвом, то јест, очишħењем своје савести (покајањем) , исправљањем свога живота, молитвом (која укључује свакодневно правило и што чешħу молитву у себи током дана) , читањем Светог Писма и побожних књига, дела светих Отаца и размишљањем о њима. То рађа љубав према Богу. Када човек заволи Господа Бога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом, у њему нестаје страх и несигурност. Човек не може да воли Бога а да не воли ближњег свога. А, тамо где је љубав – нестаје страх. Ништа није јаче од љубави Божије, и никакав страх нема места код оних који су бар мало чврсти у вери и имају љубави према Богу и према ближњима. Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *