Слова на полијелеју

Питање:
На металном полијелеју испред иконостаса Цркве Светог Ђорђа (Маузолеја породице Карађорђевић) , испод крста висе два слова: мало ја и омега (немам симболе за ова два слова) , која симболизују почетак и крај. Зашто су овде коришћена ова два слова – мешавина наше и грчке азбуке – а не нпр. алфа и омега? С поштовањем
Зоран


Одговор:
Драги брате Зоране, Слова, која се налазе на полијелеју храма Светог Ђорђа на Опленцу, исписана су старословенском (црквенословенском) азбуком и представљају 1. и 32. слово те азбуке. Прво је велико стилизовано старословенско слово А, које има свој назив „Аз“, што у преводу значи ЈА. Тридесетдруго слово црквенословенске (старословенске) азбуке, названо „широко О“, нема посебног назива и у азбуци је једноставно О, за разлику од обичног О, које има назив „он“. Дакле, мајстор који је радио полијелеј, као и сликари, који су радили предлошке за мозаик, користили су искључиво средњовековне српске фреске и примењену уметност, тако да су слова испод полијелеја српскословенска, старословенска, а која су и настала по угледу на грчка велика слова. Уметник је стилизовао прво слово А и 32. слово ω (широко о) , а које у грчком алфавиту представља последње слово. Ова два слова на полијелеју престваљају Господа Исуса Христа, као Почетак и Крај свега што постоји, како Га назива и Свети Јован Богослов: „Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак“ (Откривење 21, 6) . Дакле, није у питању комбинација српскословенске и грчке азбуке, већ посрбљена скраћеница за Почетак и Свршетак, Алфу и Омегу, то јест за Господа Исуса Христа. Благодат и мир од Господа нашега Исуса Христа призива на тебе о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *