Слављење рођендана

Питање:
Помаже Бог, опростите мени неукоме, али боље да питам него да останем у незнању. У једном питању у вези са слављењем рођендана, речено је да Срби не славе рођендан, већ имендан. Драго ми је да то чујем, да будем искрен, јер ми се слављење рођендана увек чинило као неко „самослављење“, тј. слављење самог себе, ако ме разумете. Али нисам баш сигуран да ли добро разумем слављење имендана. Да ли се то мисли на дан крштења или на светитеља чије име неко носи? Јер, (сад већ погађате питање) , шта да раде они који не носе име неког светитеља, или нису добили име по неком, на пример, Мирко или Саша и друга. У нади да ово моје питање није, да тако кажем, сувише „просто“, и да ће можда још неком користити да чује одговор, желим вам свако добро од Господа.
Андрија


Одговор:
Бог ти помого Андрија, Углавном оно што си до сад прочитао у вези рођендана то је оно што треба да знаш. Што се тиче имендана, некада је код нас била пракса да се деци даје име светитеља на дан кад је рођено. Међутим време и ситуација у којој се живело много тога су изменили. То што се неко не зове по имену светитеља не значи ништа лоше ако је он поштен и добар човек. Као и што не значи да је неко прави хришћанин и добар човек ако се на пример зове Андреј. (Апостол Андреј првозвани) Ми свештеници се трудимо да бар дамо име светитеља, деци на знамењу у осми дан по рођењу, а после на крштењу онако како кум каже, тим именом се дете крсти.
Буди частан човек добар хришћанин и верник а име, лепо ће пристајати на таквом човеку како год било светитељско или национално. (Мирко, Саша, Зоран Горан итд.) С поштовањем о.Драган

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *