Самопоуздање

Питање:
Поштовани оци, Имам 21 годину. У Господа Исуса Христа сам повјеровао после једног периода тешке депресије и очаја. Уз помоћ вјере сам временом оздравио и стао на ноге. Отада се јако трудим да угодим Господу и да Му редовно захваљујем. Недавно сам на интернету пронашао неки аудио програм за подизање самопоуздања. Користио сам га и чини ми се да ми је мало помогао. Али сад ме мучи страх да можда нисам учинио гријех према Богу због тога што тражим помоцћу таквим стварима, а не у Њему. Иначе се превише бринем да ћу учинити неки велики гијех, да ће ме Бог напустити и да ћу се поново вратити у то стање очаја и депресије. Молим вас оци помозите ми, вјерујем вам и читао сам ваше одговоре. У локалне свештенике немам повјерења.
Sinisa


Одговор:
Драги брате Синиша, прво да почнем од твоје задње реченице. Сви ми, који одговарамо на ваша питања смо „локални свештеници“. И ја, који сам сада у пензији, био сам такође „локални свештеник“, као што су то и остала браћа са ове листе. Ако немаш поверење у свог надлежног пароха, кога најбоље познајеш, и он у тебе, како ћеш послушати једнога пастира, о коме знаш нешто само из штуре биографије на нашем сајту. И твој кућни лекар те боље познаје од било ког специјалисте, који те само једном прегледа. Сваки парохијски свештеник је рукоположењем добио од свог епископа право да поучава, власт да опрашта грехе онима који се кају, да служи Свету литругију и причешћује вернике. У њега треба да имаш пуно поверење, да од њега затражиш савет, а ако он није у стању да ти даде адекватан одговор, он ће те посаветовати, па и препоручити неког искуснијег свештеника, духовника. Исто као што лекар опште праксе шаље пацијента код лекара специјалисте за одређену болест. Верујем, драги брате Синиша, да си уложио велики труд, како би из стања депресије дошао у нормално стање, где постајеш користан и себи и ближњима, онима са којим и поред којих живиш. Христос је излечио човека у бањи Витезди, који је 38 година био парализован и кад га је после тога срео у цркви, рекао му је: „Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди“ (Јован 5, 14) . Христова опомена показује да ако се болест, једном излечена, поврати поново, може бити опаснија и теже излечива, него при првом лечењу. Зато треба да стрепиш за своје здравље, да га сада одржаваш лековима који су довели до оздрављења, а то је првенствено молитва Богу, захваљивање на дару оздрављења и труду да се пређашње стање не поврати. А неће се повратити, већ ће здравље бити још стабилније, ако се будеш уздао и ослањао на помоћ Божју. У Светом писму Старог завета записана је историја уласка Јевреја, народа Божјег, у Земљу обећану, када их је Мојсије, уз Божју помоћ, извео из египатског ропства. На путу ка Обећаној земљи Јевреје су напали Филистимци, народ који је живео на тој територији. Био је бројнији и борбенији народ од Јевреја. Док је битка трајала Мојсије се на једном брду молио Богу, уздижући руке ка небу. И све док би Мојсије држао руке према небу, јеврејска војска је имала предност, а кад су му руке малаксале и спустиле се ка земљи, Филистимци су прелазили у успешан противнапад. Зато је Исус Навин, Мојсијев помоћник и наследник, настојао да помогне и руке Мојсијеве је стално држао према небу. Коначно су Јевреји добили битку и наставили пут ка Обећаној земљи. Ово сам ти навео као пример, да своје руке увек држиш према Богу, да се у Њега непрестано уздаш, како у добру, тако и у злу. А Бог те неће оставити. Јер Христос непрекидно стоји испред врата нашег срца и куца. Благо свима који отворе врата и пусте Христа унутра. А кад је Христос са нама, онда смо увек у већини, онда имамо најачег помоћника и заштитника. Не знам какав си то програм нашао на интеренету, који ти је помогао да вратиш самопоуздање. Како човек може стећи самопоуздање, ако се нема на кога поуздати? Па још давно, у Старом завету, Псалмопевац саветује савременике: „Не уздајте се у кнезове, у синове људске, у њима нема спасења“, спасење је само у Богу, јер „Господ умудрује слепце, Господ подиже оборене, Господ љуби праведнике“ (Псалам 145, 3, 8) . Само у Господу, који је најсигурнији ослонац, можеш стећи самопоуздање. Само те Он никад неће изневерити и оставити без заштите. Све остало може бити само као тренутна хипноза, заваравање. Свети Василије Велики сведочи: „Познајем монахе, који су после многих трудова пали и полудели, зато што се уздали у себе и своја дела“. Зато, не уздај се у себе, све добро које је у теби, јесте дар силе и милости Божје. Не уздај се у себе докле год проводиш земаљски живот, докле не прођеш тамне засаде ваздушних демона, саветује један искусни духовник. Плашиш се стално да не учиниш неки велики грех и да ће те после тога Бог напустити. Не треба да мислиш непрекидно о гресима. Мисли о врлинама. Можда ниси никада прелазио преко набујалог потока по узаном брвну. Они који су били принуђени на то знају добро, ако гледају у воду, у своје ноге како несигурно иду по брвну, имају велике шансе да се оклизну о брвно и падну у воду. А онај који храбро гледа на другу обалу и сигурно корача по брвну, тај ће и прећи на другу обалу. Ако се уплашиш од дубоке воде, па да си и добар пливач, постоји опасност да потонеш, јер грч може да паралише твоје тело. А ако си и лош пливач, али храбро замахујеш рукама и ногама, уз то правилно дишеш, нема опасности ни у најдубљем виру. Тако, ако стално мислиш на грех, ако га се исувише плашиш, вероватноћа је да ћеш у њега и упасти. Напротив, ако се уздаш у Бога, ако мислиш на добро које треба чинити ближњима, ако набрајаш врлине које би желео да красе твој живот, онда су мале шансе да склизнеш у неки већи грех. Дакле, здрав си и не греши више, да ти не буде горе. „Помози се, помоћи ће ти и Бог“, каже мудра народна пословица. Благослов и помоћ од Господа у сваком дану живото твога призива на тебе и поздравља те о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *