Реликвије

Питање:
Помаже Бог! Прво морам да вас похвалим и да вам се захвалим на вашем времену и труду да одговорите на питања која су вам постављена, лично сам вам поставио пар питања која су мене мучила и задовољан сам добијеним одговорима, изабрали сте један савремен начин да помажете људима, и верујем да сте многима од нас заиста помогли да се осећамо боље и отклонили неке сумње које су нас тиштиле. Поставио сам вам питање у вези књиге „Да Винчијев код“ одговор који сам добио је могу слободно реци да је био очекиван, књигу нисам купио и не пада ми на памет, али филм сам стицајем околности погледао заједно са једним пријатељем, и приметио сам да се ту заиста крије једна порука која има за циљ да поколеба оне лаковерне, сама та кампања и помпа које се дигла око поменуте књиге и филма чини ми се да је добро смишљена да стигне до свих пора друштва и да је све добро испланирано и смишљено како би сто висе људи исту прочитали, пре неки дан сам у једном часопису прочитао интервју са неком нашом „естрадном уметницом“ која каже да је прочитала ту књигу, и да је после тога недељу дана само о томе размишљала, толико је заступљена да је има свугде, на киосцима, продавницама не знам већ где не. Хвала вам на вашем одговору само мислим да сте били мало блажи када сте је окарактерисали као „префињен начин да се преваре лаковерни“ Друга ствар која ме занима јесте „Лонгиново копље“.
Читао сам нешто о тој реликвији коју доста повезују са разним окултистима и неким историјским личностима међу којима је и Хитлер, занима ме колико је заиста та реликвија вазна у Хришћанском свету? И још једна ствар која ме занима је и то питање сам вам већ био постављао али нисам баш најбоље разумео одговор, сећам се речи моје баке које сам добро запамтио када сам се вратио куци после једне сахране нашег рођака, наиме бака ми је рекла да ништа не дирам док не оперем руке када сам стигао кући, то ми је било чудно знам да ми то није рекла због хигијенских разлога, касније сам то пратио, и приметио сам да када се људи враћају са сахрана у још у дворишту перу руке уз присуство свестеника који је ту са крстом и босиљком у руци, занима ме шта ако сам ја заборавио да урадим то па сам урадио мало касније шта ако сам додирнуо неке драге ствари пре него сам опрао руке? Унапред вам захваљујем на одговору.
Дејан


Одговор:
Драги Дејане, Хвала на речима подршке. Нека те Господ упути на свако добро дело. Постоје разне легенде и традиције, но у реалности, ми људи можемо бити или сарадници Божији или сарадници ђавола. Треħега нема. Ствари и разни предмети могу имати моħ и благодат Божију, али то опет зависи од наше сарадње са Богом а не од саме суштине тих ствари или чисте окултне хемије или механике. Божија благодат обасјава, загрева и даје енергију свему материјалном у овоме свету, па и нама, људима. Али се благодат не може укаљати нашим делима, слично као што се ни сунчева светлост не може упрљати ако пада на нечисте ствари. Ево у наставку житије св. Давида Гареxијског (слави се 9 јуна / 27 маја) из кога можеш и сам закључити када, како и где благодат Божија може да обитава, и преко којих и каквих ствари може да делује. Јер, то зависи од наше вере, љубави и достојности. Овај Давид, звани Гареxијски, беше један од 13 отаца Грузинских (види 7. мај) . Прозван тако због Гареxијске пустиње, близу Тифлиса, где се подвизавао. У старости реши се Давид с неколико ученика посетити Свету Земљу. Остави, дакле, манастир на управу старцима Лукијану и Додо, и крете на пут. Када су стигли до једног брда, одакле се видео Јерусалим, Давид се заплака и рече: „Како да се дрзнем ја да својим грешним ногама ходим по стопама Богочовека? “ Па рече својим ученицима да они, као достојнији, иду и поклоне се светињама, а он узе три камена и врати се натраг. Но Господ не даде да се скрије од света толико смирење, и ангел се јави Илији, патријарху Јерусалимском, и рече му: „пошаљи одмах за старцем, који се враħа за Сирију; у њега су три камена, он однесе собом сву благодат Свете Земље, њему је доста за благослов један камен, а два нека врати у Јерусалим; тај старац је авва Давид Гареxијски.“ Патријарх брзо пошаље људе, који стигну старца Давида и узму два камена, а њега пусте. Онај треħи камен и до данас лежи на његовом гробу, и има чудотворну силу исцељења. Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *