Питање:
Поштовани оче, Ево да Вас нешто упитам преко е-поште, јер не знам како да ћирилцом откуцам питање на Вашем сајту, а Ви, ако желите, моје питање можете прекуцати и објавити.
Ја сам биолог, али и верник СПЦ, и прихватам Христа као свог Спаситеља. Ипак, после деценија проучавања биологије, тешко ми је да у својој души и уму потпуно помирим веру и науку, и зато доста читам о Постању – разноврсну литературу која се бави еволуцијом, и критиком ње, и креационизмом, и све упоређујем са Светим Писмом, покушавајући да докучим истину. Као што знате, има много научника који прихватају тзв. «теолошку еволуцију», али ја ту помирљиву филозофију не прихватам, него молим Бога а ево и сад Вас за помоћ да разумем боље. Често размишљам о релативности времена у Библији и све мислим када би Божији дан трајао много дуже од нашег, земаљског, све би ми било некако прихватљивије и логичније. Бог је Свемогућ и Свеприсутан – па не значи ли то да он путује брже од светлости? Не значи ли то да један Његов дан за нас траје еонима? Да ли је он створио свет за шест Својих дана, а за то време су у реалном простору протекле хиљаде и милиони година? Нашла сам на неколико места у Библији стихове који као да потврђују оваква размишљања о релативности времена, нпр. 2 Петрова 3, 8 и Псалм 90: 4. Онда постоји и кључ «да за годину» као у Језекиљу 4: 6 и 4. Мојсејевој 14, 34. Даље, познати су и стихови у којима је време описано управо као «време» а може да значи дан или годину: Откровење 12: 14, Данило 4: 25 и 12Ч7. Ако има још таквих примера, молим Вас да ми их наведете, можда боље разумем упоређујући их. Да ли ми можете препоручити неку посебну литературу о овој проблематици? Захвална, са поштовањем,
Ана
Одговор:
Помаже Бог! Драга Ана, Успешнији научници који заиста озбиљно и са објективношћу обрађују природне науке обично су врло религиозни људи, а неки чак и благочестиво побожни. У то сам се уверио у неким приватним познанствима када често имам прилику да о томе разговарам. Сведоци смо еуфорије клонираних зачећа, као и заласка у свет ДНК-а (DNA) , па неки хипотетичари поседују дрскост да себе називају малим боговима. Није то ништа озбиљно, само се подиже велика бука која тако још брже ишчезава. Моја пријатељица –молекуларни биолог каже да наука може све, чак и да манипулише са «материјалом», али несумњиво је једно –сам тај «материјал» који обрађују, не могу сами да створе. Ви то вероватно већ знате, али дозволите да напоменем.
Тако и овде, што се тиче вашег питања, све је јасно док се поштено и са смислом њему прилази. Ипак да кажем да је Божије Свемогућство примитивно упоређивати са било каквом материјом, или њеним ентропијама, и материјом Њега објашљавати, у шта спада и Његова брзина кретања. Сигурно је да је он померљивији од брзине светлости, јер је Он Сам творац те светлости – «рече Бог… и би светлост». Он је апсолутно савршено Биће које је увек Сам узрок Свога постојања и свега оног што је у Њему. Он је створио материју и у Свом Откровењу Он је морао да користи «језик материје», или законе створеног, да кроз свог угодника пророка Мојсеја нама пренесе онолико колико је то појмљиво за наш ум. Тешко је рећи колико је дугачак био дан за време стварања света у времену и простору створеног! Откровење нас учи да је човек центар створеног тако да чак и није битно шта и како је било до њега, јер се Богу сигурно није «журило», нити се «лењило» у створеном простору и времену, јер је Он изнад створеног и времена: «Наду вечног живота који пре вечних времена обећа Бог…» (Тит 1, 2) . Ми не можемо да меримо Његову делатност последицама Његове божанске активности јер то уопште нема свог смисла и логичне потребе. То јасно потврђују речи Постања: «Затим Бог рече: да буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама» (Битије 1, 14) . Он «рече» да тако буде, али то уопште не значи да последице реченог морају да буду њему закон за даље стварање, па да се Он сада разрачунава са логичностима Његовог «реченог». Слушајући ап. Петра ми знамо да је за Бога један дан «као хиљада година, и хиљада година као један дан» (2 Петр. 3, 8) , дакле, на основу ових речи ми можемо поуздано да кажемо да се ни један дан шестоднева не сукоби са принципима еволуције. Еволуција открива да је било постепено и логично развијање живота, ништа мање то ни Библија не тврди. Цео Шестоднев био је припрема (по команди: «рече Бог») за стварање човека, о чему сведочи и Његово лично учешће (Божија активност) у стварању човека, док се све остало збивало силом као извршење Његове апсолутне воље. Овај библијски дан до човековог пада и греховног преображаја природе око њега (последице човековог греха) може заиста да буде један дужи временски период, али да се разумемо, само у границама овог створеног времена и простора, што је за Бога заиста релативно. Бог је створио Адама да вечно живи, али после његовог сагрешења он умире, и та његова смрт наступа годинама касније, Библија бележи да је живео 930 година (Постање, 5, 5) . Биће да те његове године почињу од дана његове смрти, тј. постепеног умирања док није умро. Чињеница је да Библија учи да су први људи дуго живели, док за сумрак овог огреховљеног света – пред његов крај, она каже да ће дани да «окраћају» (Мк.13, 20) , и све тако да на послетку «времена више бити неће» (Апок. 10, 6) . Овим ми јасно откривамао да из широког времена божанских дубина ово време се своди на ишчезавање, до његовог потпуног угашења. Дакле, ми овде видимо колико је време небитно за нашу вечност, јер по природи оног што време испољава, оно не може да постоји у вечности, тј. у Богу. Време мора да ишчезне, јер наступа «ново небо и нова земља, јер прво небо и прва земља прођоше» (Апок. 21, 1) . Из поменутог ми видимо да се створено време из бескрајних божанских ширина полако сужава и на крају своди на просту нулу, и тако поново утапа у свој Извор – у Божанске дубине и тајне. Биће да је у почетку време у једном дану било обухваћено Божијим промислом о «постепености стварања» (Филарет Московски) , и да тај дан заиста може да буде «хиљаде година», дакле, ово је отворен број који може да се шири до великих цифри, али опет то треба заштитити од данашње хипотетичке шпекулације, како то научна археологија често ради. Ипак се овде ради о видљивим данима, јер је Господ већ «у почетку» створио «небо и земљу», што по свом постојању проузрокује «вече, и јутро, и дан први». Свети Филарет Московски каже да «дани стварања откривају истинити поредак непосредних дејстава Стварајуће силе, која су се догађала у одређено време». Он даље каже да се ово стварање не може да односи на духовни свет, јер је одређени предмет овог описивања видљиви (физички) свет. Такође подвлачи да Мојсеј описује шестоднев «не као научник, само за образоване и мудре, него као богослов, за мудре и за просте заједно». То ми увек морамо да имамо у виду, јер је и оваплоћени Бог Логос учио простим језиком и великом мудрошћу.
С поштовањем и благословом
о. Љубо PS. Мислим да би вам много помогло тумачење Шестоднева од св. Филарета Московског, наравно, Златоусти, можда и Лазар Милин у свом «Научном оправдању вере», а можда мало и Августин.