НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Књиге и изабрани чланци » РЕКТОР БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ САВЕ И „ЖИТИЈЕ СВЕТИХ“

РЕКТОР БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ САВЕ И „ЖИТИЈЕ СВЕТИХ“

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
РЕКТОР БОГОСЛОВИЈЕ СВ. САВЕ И „ЖИТИЈЕ СВЕТИХ“.[1]
 
У званичном листу Српске Патријаршије од 15. (28.) августа ове (1923) год. др Круљ је објавио: „Неколике примедбе на чланак у Хришћанском Животу: „Унапредимо наше богословије“.
Његове примедбе на „Житија Светих“ су ништа друго до превод са немачког. Он држи да је „изучавање Житија Светих као облигатног предмета са 8 часова недељно премного и непотребно“. Премного и непотребно, – то треба подвући. Непотребно је дакле за богослове изучавати Житије Св.Саве, изучавати оне благодатне подвиге који су од Растка створили Св.Саву. Непотребно је изучавати озбиљно и дуго Житија Атанасија Великог, Макарија Великог, Василија Великог. Непотребно је и необавезно изучавати и знати како је Св.Сава на Атону проводио своје подвижничке дане, чиме је испуњавао своје пробдевене ноћи и многотрудне дане. То је непотребно и необавезно за наше богослове, а потребно је и обавезно изучавати јеловнике француских и енглеских краљева и знати тоалете и гардеробу разних краљица и царица. Г. ректор мисли да је „за ову побожну и поучну лектиру довољно 2 часа седмично у једној години“. То значи да би богослови за неких осамдесет сати могли изучити Житија хиљаде Светитеља! Но пошто је изучавање Житија Светих као засебног предмета унижавајуће за модерну наставу, то г.ректор предлаже да /се/ то изучавање „дода“ Патрологији или „припоји“ другој којој богословској дисциплини. – Дакле: Житија Светих треба да буду додатак, прилепак, а не језгро, не суштина, не главница! Да, тако мисле протестанти; но болно је што тако протестантски мисли ректор Богословије Св.Саве. Но да би иронија била потпуно заокружена, његов протестантизам иде до легендарности. Он дословно вели ово: „У Житија Светих налазе се само понављања, много мистицизма, и легендарности којима се не би ни богослови, а камо ли паства назидавала. Сва Житија Светих писана су по узору два до три калупа“.[2]
Прво о мистицизму. Благодатни мистицизам је атмосфера у којој Православна Црква вековима живи и живеће од ниње и до вјека. Борећи се против мистицизма Житија Светих, г. ректор се бори против душе Цркве Православне, постаје црквоборац, а можда и не слути да тиме постаје исповедник болесног протестантизма и црквоборачког рационализма. А његов израз: легендарност – граничи хулом на Духа Светог, хулом на духа Св(етог) Саве. Легенда је Св(ети) Сава, је л’ те? Но та легенда вековима оживљава, подржава, оптимизира, побуђује народ наш на Христове подвиге. Легенда је Св(ети) Серафим Саровски? Но та легенда ствара данас хиљаде мученика и исповедника Православља у Русији. На Житијама Светих назидавали су се сви наши Светитељи и подвижници. На њима се васпитавао Св(ети) Сава, на њима Св. Прохор Пчињски. На њима се васпитавао сваки православни Светитељ и подвижник; на њима се и данас васпитавају наши савремени подвижници – богомољци наши. Од сваког свештеника они траже да им прича што год из Житија Светих.
Треба констатовати да Житија Светих вређају естетска осећања г. ректора. Био бих врло захвалан г. ректору када би објавио та „два до три калупа“ по чијем су узору писана Житија. Када би чак и то учинио, ипак не би умањио животворну силу њихову, јер је у њима главно шта се пише а не како се пише.
Тако мисли ректор православне богословије. Но наша је утеха и апологија – што тако не мисли Православна Црква, што тако није мислио и не мисли ни један православни Светитељ и подвижник, што тако не мисли нити ће икада мислити и један ваистину православни човек.
 
(1923)
 


 
Напомена:

  1. (Одговор Св. Јустина – Хришћански живот, број 9, 1923. стр. 418-420)
  2. Овај пасус налази се у оригиналу г. ректора. Уредник Патријаршиског Гласника га је избацио, ваљда зато што би за званични лист Српске Патријаршије било компромитно штампати такав, у истини, легендарно протестантски пасус.

 


Преподобни ОТАЦ ЈУСТИН
СЕТВЕ И ЖЕТВЕ – чланци и мањи списи

 ШТАМПАНО ИЗДАЊЕ

 Благослов: Епископ ваљевски Милутин,
  Митрополит црногорско-приморски Амфилохије,
  Епископ бачки Иринеј,
  Епископ рашко-призренски Артемије,
  Епископ умир. захумско-херцеговачки Атанасије
 Издато: 2007.
 Библиотека: Сабрана дела Св. Јустина Новог у 30 књига
 Књига: бр. 20, текст број 10. стране 97-108.
 Место: Београд
 Издају: Наследници Оца Јустина,
  и Манастир Ћелије код Ваљева
 Слог: Братство св. Сименона Мироточивог
 Штампа: Интерклима – графика; Врњачка Бања
 Тираж: 3000

 ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ

 Објављено: 29. март 2008.
 Издаје: © Svetosavlje.org
 Уредник: прот. Љубо Милошевић
 Основни формат: Владимир Благојевић
 Дигитализација: Станоје Станковић
 Коректура: Станоје Станковић
 Дизајн странице: Станоје Станковић

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *