Питање:
Помаже Бог Поштовани Оче, до пре 2 месеца био сам у вези са девојком мојих година (22.г.) , која је после четири и по година (2 и по год. заједничког живота) одлучила да раскинемо и нађе другу особу. Цела ствар ме јако погодила, што због њене одлуке што због мог осећаја кривице и покајања за грехе које сам дотад нанео њој, а којих већином нисам био свестан или сам био горд. Верујем да ће ми Господ својом вољом опростити по мери мог покајања, али сам убеђен да је и та мени још увек драга особа чувар мог греха. Пошто Господу приносим молитве, постим и искрено се кајем, шта да принесем њој да се ослободим патње (или да допустим патњу на себе) . Какав уопште став да имам према њој у понашању, јер она тврди да ми је опростила, али плодове тог опроштаја не видим. да ли да се трудим да даљњим исказивањем љубави добијем искрен опроштај (и будем досадан као што она каже) или да задржим моју бол, покајање и љубав у себе (без спољашњих манифестација) .
Немања
Одговор:
Бог ти помогао Немања.
Цео наш живот прожет је са успонима и падовима.Наш народ каже: ” после кише дође сунце”, а ми помало црквени. ” После страдања дође васкрсење”. Не мислим да је ово твоје страдање примерено приложеном него само те упућујем на размишљање о правом и истинском животу. Добро је да имаш грижу савести ако си нешта учинио у вашој вези што није било примерено хришћанском моралу. За то тражи опроштај и искрено се покај. Свако од нас носи своје бреме, понеси и ти своје. Ако ти је опростила, како каже, зар ти то није довољно? Моли се ти за њу и воли је и даље као сестру, пријатељицу, познаницу. Плашим се да са таквим теретом који носиш у себи не паднеш у чамотињу (депресеја или претерано туговање) те починиш грех према себи. Вероватно знаш да постоје греси према Господу, према ближњем као и према самом себи? Чувај се, драги брате, стражи, молисе и праштај а вера, нада и љубав у Господа највећи ти је ослонац у твом духовном узрастању. Желим ти од Богомладенца Христа свако добро.
о.Милан
