Питање:
Постовани хтела сам да питам дали сам погресила, цула сам неку ствар која је у мени изазивала велику сумљу, уствари та сумља траје од самог поцетка забављања са мојим супругом то ме је копкало ево 7 година од како сам са њим у браку, урадила сам то јер су моје сумље биле 100 постотне јер ми је најбољи друг од муза исприцао неку прицу да је назовемо лаз али са толиким убедјењем да се друг клео у братанце и мајцин гроб да сам му ја поверовала, рекао је да мој муз има дете са другом, и онда је мој муз отисо у цркву и заклео се да дете његове другарице није његово, а мој муз је пре тога рекао ˝ја са тим немам ниста смем у цркву да одем да се закунем˝ и ја сам рекла ˝у реду нема висе свадје ако смес да одес у цркву да се закунес онда цес тако и да урадис˝. Отисли смо и од тог дана су постали проблеми он је на терену а ја и он смо све даљи и даљи односи измедју нас су катастрофални постали дали сам ја погресила тј.згресила сто смо уопсте и отисли? Морала сам да одем јер ме је висе пута лагао и изгубила поверење.И сада ми стално набацује на нос како сам га ја терала да иде да се закуне ја сам га само питала дали си спреман да урадис оно сто си обецао рекао је да.Хвала унапред.
Дусица
Одговор:
Драга сестро, У твом питању има извесне конфузије. Да ли си ти заиста сумњала, за време забављања, па и седмогодишњег брака, да твој муж има дете са другом женом? А та жена, и то дете, не појавише се до сада ни на какав начин. То дете би требало да иде већ у школу, а твој га муж вешто крије од твојих погледа, не плаћа алиментације. Не пишеш о вашој деци (или детету) , која су се родила у вашем браку. И, коначно, какав је то „најбољи друг“ твога мужа, који је спреман, да кроз заклетву у „братанце и мајчин гроб (! ? ) „, разори ваш брак? Коме је он то хтео да помогне, коме да учини услогу: теби /да ти посеје зрно сумње у искреност и љубав тога мужа/, њему, свом „најбољем другу“ /да створи неповерење међу вама двома/, или можда тој „другој жени“ /да она преузме човека са којим има дете/? И кад си га натерала да се у цркви закуне, да није то учинио, у теби је тај акт изазвао још већу сумњу у његову реч „да са тим нема ништа“. Драга сестро, мислим да си изабрала најлошији начин да свој брак са човеком, са којим си се можда годинама „забављала“, са којим у браку живиш већ седам година (понављам, не пишеш да ли имате децу, а ако немате, шта је узрок томе) , сачуваш и учиниш срећним. Ако случајно немате деце, можда је „најбољи друг“ хтео да ти саопшти, да си ти томе крива, јер твој муж има дете са другом женом, значи, није грешка код њега. Ти си, како пишеш на почетку писма, сумњала „од самог почетка забављања“, па и током седам година брака, у поштење и искреност човека са којим си се, на венчању, везала у брачну заједницу за цео живот. Зашто ниси са њим то расправила пре склапања брака, зашто се ниси распитала код оних који га боље познају и који би могли твоју сумњу да потврде или оповргну? Коначно, зар се за седам година брака ниси уверила да он пред тобом нема никаквих тајни и да заиста са тим оптужбама „нема ништа“. Сада, кад си га натерала да се и у цркви закуне, ти си остала без иједног аргумента. Уосталом, ти си ту заклетву условила и обећала да више неће бити свађе, ако он оде у цркву и закуне се. Пошто сте обоје тражили „арбитражу“ Цркве, да пред Богом докажете или оспорите сумње, треба као верници да ту заклетву и поштујете, онако како је Христос рекао: „Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео. А ја вам кажем: Не куните се никако… ни главом својом не куни се… Дакле, нека буде ријеч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је“ (Матеј 5, 33-37) . Још није касно да са својим мужем озбиљно поразговараш о томе, да заједнички отклоните сваку сумњу, ако твој муж заиста са тим „нема ништа“. А ако су случајно твоје сумње оправдане, ако муж призна да је тачно оно за шта га оптужује „најбољи друг“, онда опет треба, као супружници, међусобно то да разјасните и да видите како даље. У интересу очувања брака (заштите ваше деце, ако их имате) и ваше међусобне супружанске љубави, ви можете тај случај превазићи твојим праштањем и његовим обећањима на верност. У том случају он мора да реши и свој однос према томе детету, ако оно заиста постоји. Благослов Божји и милост Његову призива на вашу брачну заједницу и моли се Господу за ваш сложен и миран живот, за међусобну љубав и слогу, ваш о. Душан
