Питање:
Помаже Бог, Молим Вас за помоћ око припреме четрдесетодневног помена за упокојене. Моја свекрва се упокојила 11. 11. 2011. пре 16 часова, тако да смо израчунали да је 40-ти дан 20. 12. Свекар се договорио са свештеником око помена, тј. само око датума, међутим, нико од нас не зна шта тачно треба припремити за тај дан. Нажалост, нико од мојих укућана није верујући и не занима се за Цркву, осим супруга и мене, тако да свекар свештеника није питао шта је све потребно. Он се ослања на неке жене из комшилука у његовом селу, које предлажу разне обреде, обичаје и шта све не… Проблем је и што смо недавно добили новог пароха, који никако нема времена. Више пута сам хтела након Литургије да попричам са њим око овога и још неких ствари, али он је увек журио. Два пута ме је већ избегао када сам га молила да закажемо мени прекопотребну исповест, кад он буде имао времена. Звала сам га и телефоном, али ми је већ више непријатно да га буквално јурим. Наша парохијска црква је усред града, има много свештеника и било кога другог да питам, сви ме упућују на нашег пароха и тако све у круг. Молим Вас помозите нам и одговорите како и шта треба припремити за тај дан? Стало ми је да урадимо све што треба за покој душе моје свекрве, која је била дивна жена и коју сам посматрала као своју другу мајку. Хвала
Jelena
Одговор:
Драга сестро Јелена, Заиста ми је чудно да на сасвим једноставно питање не можеш да нађеш одговор код свог надлежног свештеника, па и код осталих градских свештеника. И не могу да схватим, да један парохијски свештеник нема времена за своје парохијане. Ако је заиста тако, ја бих му саветовао да од владике тражи неку мању сеоску парохију, јер му је градска заиста велики терет. Поготово ако нема времена ни за исповест својих парохијана. Но, како било да било, ти од нас тражиш да ти кажемо шта је потребно за четрдесетодневни парастос. Ако овај одговор стигне на време, јер је парастос у уторак 20. децембра, што се црквеног молитвословља (парастоса) тиче, верници треба да припреме кољиво (скувана и медом заслађена пшеница) и црвено вино, којим ће се прелити кољиво и гроб покојника. За послужење после парастоса доноси се погача и мед. Кувана и заслађена пшеница има свој символички значај и знак је наше вере у васкрсење мртвих и сладост будућег вечног живота. Јер, као што посејано у земљу зрно пшенице иструне, али пре тога даде клицу живота, из које израсте стабљика пшенице и донесе стоструки род, тако се и тело сахрањује у земљу, где и иструне, да би при општем васкрсењу било поново сједињено са бесмртном душом и живело вечно, надамо се, у близини Божијој. Сладост, коју куваној пшеници даје мед, символ је сладости вечног живота са Богом. Вино, којим се преливају кољиво и гроб, символ је Крви Христове, којом се покојник причешћивао за живота. Тој символици припада и погача (подсећање на Тело Христово) , која се доноси за послужење и није саставни део парастоса. Разуме се, о паљењу и држању свећа у току парастоса, договорићете се са надлежним свештеником. То је, драга сестро, оно што је неопходно за парастос. Послужење, које се чини у црквеној порти после парастоса у цркви, на гробљу након помена и преливања гроба, као и у кући домаћина, је ствар локалних обичаја. Црква једино захтева од својих верника, да то послужење буде по црквеним правилима за дотични дан. Пошто овај парастос пада у Божићни пост, сва послужења морају да буду посна. О Цркву и о покојника огрешиће се сваки домаћин, који у дане поста (среда и петак преко целе године и у време вишедневних постова) спрема мрсно послужење. Бог да прости души твоје свекрве, а породици да подари утеху. Благослов Божији призива на све вас о. Душан
Postovani ,jel moze savet. Mnogo sela ,mnogo obicaja. Mom tati mi sahrana ni parastos,evo sad ni pola godine,a ni godina nece pasti posna. Da lii treba za vreme posta jos nesto da obavimo?