Преузимања славе

Питање:
Помаже Бог, од удаје живимо са супругом у нашем дому, одвојени од његових родитеља. Кад су мом свекру умрли родитељи, он је преузео и почео да слави Крсну славу, светог Николу. Али због природе његовог посла, (живи и ради у Русији) , на дан славе никада није био присутан. Ми смо одлазили код моје свекрве и тако у најужем кругу славили славу. Убрзо и она одлази да ради у Русији и буде са супругом. Прве године њеног одсуства славу смо прославили у њиховом дому, а друге године у нашем. Међутим они се разводе, свекрва се враћа и одлучује да настави са слављењем славе, јер јој је син (мој супруг) рођен на Никољдан. То све тако траје седам година. Недавно сам сазнала да слава не мора да се преузме по смрти родитеља (како смо супруг и ја мислили) већ ју је могуће славити већ након венчања, уколико је породични живот заснован у сопственом дому. Ове године је свекрва изразила жељу да ми преузмемо славу, а ми смо то ради учинити. Да ли постоји неки нарочит обичај, који треба на дан славе код свекрве у кући извршити или је довољно само започети са слављењем? Такође бих хтела да питам да ли супруг и ја можемо исправити то што свекрва није примала свештеника у кућу да освешта водицу, нити је носила колач и кољиво у цркву на дан славе. Није узимала слободан дан с посла тако је свећа паљена и колач ломљен касно послеподне по повратку с посла. Све то сам тешко сносила, јер сам се у родитељском дому цео живот учила, гледала и уживала славећи славу.
Весна


Одговор:
Драга сестро Весна, Још 1985. године, као парохијски свештеник у Немачкој, увидео сам да млади брачни парови на привременом раду не славе своју Крсну славу, изговарајући да се да им је отац није предао. Они нису могли ићи оцу на Славу, нити су је славили у Немачкој, њихова деце нису имала прилику да доживе Славу. Због тога сам написао једну представку надлежном епископу Лаврентију, о преношењу Крсне славе. Преосвећени Лаврентије је моју представку изнео на редовном заседању Светог архијерејског сабора, а Собор је на основу те представке донео одлуку о наслеђивању Крсне славе. Свети арх. сабор Српске православне цркве (СПЦ) , донео је, на предлог протојереја Душана Колунџића, 15. маја 1985. г. ову одлуку: „Будући да је Крсна слава празник „Мале цркве“, то јест породице, то и најмања породица треба да је слави. Кад се син одвоји у посебно домаћинство, поготово кад се ожени, дужан је да прославља Крсно име, без обзира што га отац слави у старом дому. У знак поштовања родитеља, тако важну ствар, као што је оснивање породице и самосталност слављења Крсног имена, синови су дужни да о томе обавесте оца и замоле га да им то благослови. Ако би отац одбио или не би хтео „предати“ Славу, синови треба да се обрате свештенику у месту где живе, за савет и благослов.“ Према Уставу СПЦ „Свети aрхијерејски сабор, као највише јерархијско представништво, црквено-законодавна је власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка (дисциплине) и унутрашњег уређења Цркве, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности.“ „Све одлуке Св. aрх. Сабора, канонске и црквене природе, које се односе на веру, богослужење, црквени поредак и унутрашње уређење Цркве, пуноважне су и извршне.“ Према томе, одлуке Св. арх. сабора су обавезне за све чланове СПЦ, а то значи, да горња одлука обавезује и родитеље и синове и да је свака породица, ма где се налазила, дужна да прославља свог домаћег заштитника, своју Крсну славу. Јер, установа која доноси законе у својој надлежности, има право да их, према потреби и околностима, тумачи, допуњава, па и мења. Крсно име није лична светковина, већ породична и она се преноси са оца на сина. Исто тако Крсно име није слава куће и имања, већ живе породице, Цркве у малом. На основу ове одлуке Светог архијерејског сабора ви можете слободно славити Крсну славу у свом дому. Пошто свекар не живи са вама, већ у иностранству, твој муж може да га обавести о вашој намери. Међутим, пошто свекрва жели да преузме улогу домаћина и да вам она преда Славу, можете поступити овако (обзиром да је Слава за пар дана) : позовите (ако то већ нисте учинили) надлежног свештеника, да у вашој кући освети Славску водицу, са том водицом умеси Славски колач. На дан Славе однесите и ви и свекрва Славске колаче (и Славско жито) у цркву. После освећења и ломљења колача, нека вам свекрва, од њеног колача, дадне четвртину и тако, пред свештеником, нека вам и формално преда Славу. Сигурно да Славску икону већ поседујете. Ово предавање Славе може да буде и у кући свекрве, код које можете свратити по повратку из цркве. О томе како се Крсно име служи, сазнаћете више из Славске честитке, коју ћу вам послати на вашу приватну електронску адресу. Да вам Господ благослови почетак слављења Крсног имена, јер „ко Славу слави, Слава му и помаже“, да своју Крсну славу прославите како то Слави и приличи, у кругу породице и добрих гостију, жели вам о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *