Прекрштавање

Питање:
Благослови оче, ево од мене једно питање у вези прекрштавања, ако можете да одговорите кад будете имали времена, молим вас. Ја сам из мјешаног брака. Мајка је католкиња, а отац православац. Као беба сам крштена у Православној Цркви. Након неколико година, током рата због неких докумената, моји су ме крстили поново у католичкој цркви. Мислим да сам тада имала 6–7 година. Уопште се тога не сјећам. Сада имам 25 година и од пре годину, две дана идем само у Православну Цркву и само у Православље вјерујем. Ово прекрштавање није била моја одлука, а кад питам моје зашто су то урадили, кажу да је то било само формално. Да ли ја сада могу да се исповједам и причешћујем у Православној цркви и идем на Литургују? Да ли ово треба да исповједим и кажем духовнику? Да ли сам ја још увјек члан Православне Цркве? Какве су посљедице прекрштавања за мене, јер је то учињено не мојом вољом, док сам била млађа и из незнања. Која је разлика између католика и православних? Ја сам ишла и у католичку и у Православну Цркву, већином у католичку и крстила се на католички начин, јер је мајчина фамилија више тежила католицизму, иако мом тати то није било драго. Он ме је савјетовао да се крстим са три прста, а ја сам то игнорисала. Сада сам увидјела своју грешку и јако се кајем. Од сад се само крстим са три прста и идем у Православну Цркву. Хвала пуно
Бојана


Одговор:
Драга Бојана, Ето због чега су мешовити бракови опасни и о томе не мора много софистицирано говорити да би било убедљиво. Зато пазите да и ви не направите исту грeшку, коју су направили ваши родитељи. „Религија“ игра велику улогу у животу једне породице и када је она подељена и породица је исто тако подељена. Када се крстимо са три прста, како вас је ваш отац учио, тада ми са њима исповедамо Свету Тројицу, а са остала два скупљена прста, исповедамо две природе Господа, и Бога, и Спаситеља нашег Исуса Христа. Једна је Божанска, а друга је наша – човечанска, и због тог питања се чак одржало неколико васељенских сабора. Православно крсно знамење исповеда срж и дубину православне теологије без иједне изговорене речи. Ми то увек чинимо када се прекрстимо. Како ваш прелазак у римокатолицизам није покренут слободном вољом, а крштени сте вољом и сагласношћу свог „воспријемника“ или кума, ви сте крштењем увек били у Православној Цркви. Ја бих све ово рекао свом духовнику и пред причешће отишао на исповест. Исповест и припремa за причешће би био процес вашег повратка у Православну Цркву како и говори молитва разрешења на Светој Тајни Исповести, коју свештенослужитељ чита. Када неко слободно и по свом избору оде у неку хришћанску веру или секту па реши да се врати Прaвослављу, онда треба извршити Миропомазање. То је већ враћање попут оног еванђелског блудног сина којем треба дати „прстен, чисту одећу“ и вратити га у стару славу и достојанство. Желим да истакнем да се то вас не тиче, јер ви нисте ништа учинили својим избором. Хвала Господу да се све то тако лепо завршило и да сте лично упознали Православље, о којем сам назив сведочи да je то једина и права вера, са муком наслеђена од наших отаца. Остаје вам само да живите њом, и динамички, активно да јој приносите своје плодове рада и љубави, и да се сродите са браћом и сестрама у њој, да би то ваше враћање у Православље било реално, а не традицијски формално. Желим вам сва блага од Господа, и добро дошли у спасавајућу лађу Христову. У Христу Ваш о. Љуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *