Питање:
Помаже Бог часни оци! Због чега Црква не празнује Васкрсење Пресвете Богородице? С Богом
Слађана
Одговор:
Бог помого! Зато што човек не васкрсава себе него Бог, и оно васкрсење које је Бог кроз оваплоћење и свој домострој учино за нас. Ми славимо сједињење Бога са човеком као „другу пасху“ (Благовештење) , и дубина односа са Правом Пасхом је суштинска, јер да није било оваплоћења не би било ни васкрсења, како каже св. Григорије Богослов.. А Пресвета Богомајка није Бог него само човек, за коју Свето Предање каже да је вазнета љубављу њеног Васкрслог Сина (а то је и логика здравог разума, јер је Бог у Својим Светим атрибутима и Љубав) . У „проблем“ Богомајке уплели су се римокатолици, да су опасно кроз неке елементе почели да је и боготовре. Славимо васкрсење и четвородневног Лазара, али опет због Богочовека Христа а не самог Лазара који је поново умро. То васкрсење је увод и психолошка припрема оних људи да боље разумеју шта ће кроз неких десетак дана да деси. Његово славно Васкрсење! Опште васкрсење које је показао раније његовог страдања, како и тропар овом празнику („Обшчеје воскресеније, прежде Твојеја страсти…“) , говори о Христу а не о Лазару. Дакле, и у богослужбеном богословљу говори се само о васкрсењу Бога, и због Бога, а не о неком васкрсењу човека ван Богочовека. Таква васксрсења никада нису постојала нити ће да постоје. Богородица није Бог, него сама мајка Богочовека (Божија) , а према Самом Богу ни „мајка“, него “жена”, што је основно богословље, како се Он и обратио мајци са Свог Крста. Прост народ се овде често збуни. А сектанти самоучке и буквоједи Библије никада не могу да схвате да је Богочовек говорио као Бог и као човек (издвајам рак хришћанства сведоке Јехове и суботаре) , и Он је те моменте бирао без икаквог правила по којем би ми могли данас да се руководимо. Само је Бог у Човеку – „Новом Адаму“ могао да самоваскрсне и зато славимо Бога, у Богочовеку Исусу Христу. И Црква слави њено Успење, а не васкрсење. У којем је она статусу сада писано Откровење нама не говори, док Свето Предање открива да је она сада са својим Васкрслим Сином. Тешко је да се о томе више говори исто тако као и за тренутни „статус“ прорка Илије и библијског оца Еноха. Предложио бих да се овде држимо Златоустових речи када је питање о Богомајци: “ не иди даље и не тражи више…“. оЉуба
