Питање:
Поштовани оци, шта ако је истина да је васељенски Патријарх масон и да све што зилоти тврде је истина. Ви кажете да он жели да побољша односе са Ватиканом, али шта ако је посреди нешто друго? Како онда поступити? Опростите, али је ово много важно. Ја сам из Македоније. МПЦ је званично у расколу, па како се онда спасавати? Горе високо, доле дубоко, коју страну изабрати? ! Поздравља вас брат
Василије из Македоније
Одговор:
Драги у Христу Василије, ако је истина да је он масон, онда је то истина. А ако није, онда није! Шта могу да вам кажем у вези овог? Ја немам веродостојан списак потврђених чланова? И каква би то била тајна организција кад би све о њој било тако лако доступно. Кажу и то да је тајни католик, чују се и те врсте трачарења. Засноване су на томе што је причешћивао католике у Равени, али изјавио је да није знао ко су они и пребацивао је кривицу на ђакона. Дакле, на основу овакве поставке он није католик. Јавно је речено и на основу тога могу да ово тврдим! Ствари, које су тајне, остаће тако све до дана када ће бити јавне. И како ја могу да знам нешто више у вези овог вашег питања? Пред Богом не знам да је он масон, осим што је епископ бившег славног града Константинопоља, са чијом прошлошћу, а данас нашом свеправославном тужном реалношћу, он ремети црквени живот у Православљу. Управо тако. Са том прошлошћу и старом славом, којој његов трон кроз његове богослове служи, дакле далеко од интереса садашњости и фактуалне црквене пуноте. Констатинопољ је на политичком фактору добио првенство на Истоку у односу на то исто првенство Рима на Западу. То је више административни црквени центар, који није могао да буде на рубу Имеприје. Ничег овде сакралног или догматског нема. Зато Јерусалим увек остаје како то нама говори и доксолошко богословље као „мајка свих Цркава“! Тако ће и остати. Дакле, власт путем љубави а не политчком методиком. Достојанство трона и светости града нико не може да одузме Јерусалиму. Он је и даље недокучива мистика за данашње човечанство, тај Стари и Нови Сион, израз Христове славе и финално заокружене победе у нама васкрслим и спашеним. Он садржи тро-религијску мистику и око њега ломиће се копља до краја овог века. Дакле, политика игра огромну улогу драги мој јужни брате. Политка је тип уређивања друштва, која прагматички посеже за свим средствима, а често нити чесним нити добрим. А понекад су тако зла до чистог оваплоћења сатане у њој. И када се људски етаблишмент у организму Цркве служи њом, догоди се раскол као што је тaj „ваш“ доле. Епископи се договоре а онда власт и политички интереси то сруше. Тако се то десило на последњем сурету ваших и наших епископа. А то потврђују и хапшења и прогањање митрополита Јована од стране ваших власти, који је у канонском епископату СПЦ. Додуше мало чиме другим одише и овај нови раскол у СПЦ, него је и њега створила сува, немилосрдна и ружна репресија са јаком геополитичком позадином. Политика је у својој суштини увек богоборачка, јер у Цркви је страна њена методика као нека алтернативна средства управљања њом. Све у свему мој одговоре је: Не знам шта је он осим што је епископ града данашњег Истамбула. И изаберите канонску Цркву све док се не нађе неки начин за помирење. У Христу ваш о. Љуба
Veličanstven odgovor, zaista!
Mudar odgovor sveštenika SPC.
Kad ovo pročitah, utešio sam se!
Hvala vam na ovakvom odgovoru.
Svako dobro svima na ovom sajtu.