Питање:
Помаже Бог! Налазим се у помало необичној ситуацији. Јуче сам добила смс поруку од пријатељице која ме првом реченицом позива да присусвујем крштењу њене ћерке, а затим другом реченицом да будем крштена кума детету. Због тога се осећам са једне стране радосно и почаствовано, али са друге празно и нелагодно. Претпостављам да се ради о мојој сујети што тај позив за кумство није учињен на један приснији или можда уобичајенији начин, тј. личним контактом. Да ли треба сада да инсистирам на неком разговору о томе или да прихватим кумство без обзира на начин позивања? Напомињем да живимо у истом граду и да се познајемо од детињства, иако нисмо биле присне пријатељице. С вером у Бога,
Катарина
Одговор:
Драга сестра Катарина, у нашем народу постоји уверење да се кумство не мења без озбиљне нужде, али се и не одбија. Тај добри обичај је допринео да су и сиромашнији људи могли да окуме, у крштеном кумству, и имућније домаћине, поготово угледне људе. Можда је твоја другарица имала у плану неког другог кума (куму) , па је та (ј) изненада одустао/ла, или је другарица о њему (њој) нешто сазнала, па је она непланирано остала без кума (е) . Ти си јој добра другарица и она је помислила да се на тебе може ослонити и да си ти достојна да будеш крштена кума њеној кћерки. То што те она није раније обавестила и замолила за тако одговорну, али и пријатну и радосну, дужност, свакако да је питање времена и изненадне промене ситуације. Свакако да треба да прихватиш позив за кумство, али је потребно и да се пре крштења састанете. Не би било добро да се ти појавиш пред њом и дететом тек у цркви, на самом крштењу. Добро је и да дете упозна своју куму, која ће је држати на крштењу, да се не би плашила непознате особе и, евентуално, плакала у току Чина крштења. Треба да се договорите и о томе ко ће шта понети у цркву, на крштење (свећу, крзницу/платно, уље, пешкир) , као и о прилогу цркви поводом крштења. Благословено нека је кумство и нека је благословена девојчица кој будеш кумовала. о. Душан
